BEOGRAD, 14. jula 2021. – Francuska danas obeležava nacionalni praznik – Dan pada Bastilje. Defileom hiljada vojnika na paradi u Parizu i tradicionalnim proslavama širom zemlje.
Za razliku od prošle godine kada nije bilo parade, kada su priređeni manji događaji zbog korona virusa ove godine strah od širenja volesti i dalje postoji ali vlada je odlučila da ipak organizuje paradu na Jelisejskim poljima.
Ograničen je broj gledalaca, dozvoljeno je prisustvo samo 10.000 ljudi u odnosu na uobičajenih 25.000 koliko je uobičajeno. Svaki gledalac mora da pokaže posebnu zdravstvenu propusnicu u kojoj se dokazuje da je vakcinisan, nedavno se oporavio od virusa ili ima negativan test.
Predsednik Makron je sa svojim načelnikom generalštaba, generalom Fransoa Lekuantrom prošao Jelisejskim poljima u komandnom vozilu. Na čelu parade su pripadnici međunarodnih snaga predvođenih Francuskom koje se bore protiv ekstremista u Maliju i okolnom regionu Sahela. Među ostalima kojima će biti odata počast na paradi biće vojni lekari koji su nosili vakcine do francuskih prekomorskih teritorija, lečili pacijente od virusa ili na drugi način pomogli u pandemiji.
Ovaj dan Francuzi obeležavaju kao državni praznik, sećajući se 14. jula 1789. kada je jurišem revolucionarnih snaga osvojena zloglasna tvrđava Bastilja, tamnica u pariskom predgrađu Sveti Antoan. Želja režima da napuni državnu blagajnu novčanim oporezivanjem svih poseda naišla je na otpor parlamenta i plemstva. Louis XVI. prognao je nepokorni parlament iz Pariza, ali tada se otpor protiv dvora proširio na celu zemlju.
Kralj vraća parlament u Pariz, ali su ustanici nicali na sve strane. Događaju se i sukobi između plemstva i građana jer narod usled nestašice hleba i nezaposlenosti napada transporte žita i vlastelinske magacine hrane. Novi talas nezadovoljstva počinje 5. maja 1789. kada kralj otvara zasedanje Generalnih staleža u Versaillesu. Poslanici zahtevaju donošenje novog ustava i 17. juna proglašavaju Narodnu skupštinu, što kralj pod pritiskom odobrava, ali istovremeno potajno poziva vojna pojačanja. Kao odgovor na to pariška općina organizira nacionalnu gardu i 14. jula narod provaljuje u oružarnu Doma invalida, naoružava se puškama i topovima, te kreće na zloglasnu tamnicu Bastillju.
Velika četverospratna građevina sa osam kula povezanih debelim zidovima služila je od 14. veka kao zatvor. Za kardinala Rišeljea postala je omrznuta državna tamnica u kojoj su se žrtve bez optužbe i suđenja zatvarale, mučile i ubijale. U njoj tokom puna dva veka stradali protivnici apsolutističke vladavine i dvora.
Uprkos pričama o velikom herojstvu koje su ispričane o tom događaju, stvarnost je bila mnogo prozaičnija. Bastilja je pred revoluciju bila prilično mali i nevažan zatvor, u kojem je čuvano samo 7 zatvorenika. Od te sedmorice četiri su bila krivotvoritelji, dvojica su bili mentalni bolesnici, a jedan je bio aristokrat, grof de Solages, koji je zatvoren na inzistiranje njegove porodice, navodno zbog seksualnih perverzija. Osmi zatvorenik – slavni markiz de Sade – premešten je iz Bastilje samo 10 dana pre napada u bolnicu za umnovbolne u Šaranton.
Dakle, rulja nije provalila u Bastilju kako bi oslobodila njene zarobljenike. Pravi razlog bio je barut. Ranije tog dana pariska svetina je provalila u jednu oružarnicu u Parizu i uzela oko 32.000 pušaka. Ali u njoj nije bilo baruta kojeg je u Bastilji čuvano blizu 14 tona. Oko 13:30 pobunjenici su provalili u tvrđavu, pri čemu gine oko stotinu ljudi. Zapovednik Bastilje (markiz de Launaya) je uhvaćen, pobunjenici su ga pretukli i vukli ulicama. Kasnije su ga ubili, odsekli mu glavu i nabili na kolac.
Pad Bastilje predstavlja simbol kraja apsolutističke monarhije i jedinstva nacije. Posle toga je 26. avgusta 1789. godine usvojena Deklaracija o ljudskim i građanskim pravima. Tom deklaracijom su kasnije utemeljene francuske nacionalne vrednosti sloboda, jednakost i bratstvo.
M. Markov
