Tužioci na ponovljenom haškom procesu bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju tvrdili su danas, na početku završne reči, da su dokazali krivicu optuženih za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Stanišić (70), bivši načelnik SDB Srbije, i Simatović (71), glavni Službin operativac, optuženi su za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Četiri tačke optužnice terete ih za zločine protiv čovečnosti, a jedna za kršenje zakona i običaja ratovanja.
„Dokazima tužilaštva je, bez ikakve sumnje, utvrđena odgovornost Stanišića i Simatovića. Neizbežan je zaključak da su oni krivi za zločine za koje su optuženi“, rekao je tužilac Daglas Stringer (Douglas Stringer).
Ti zločini nad „hiljadama žrtava u dve države“ bili su, kako je naglasio Stringer, počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo „uspostavljanje teritorije sa srpskom dominacijom“, nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrba sa velikih područja u Hrvatskoj i BiH.
Tokom nasilnog etničkog razdvajanja iz tih oblasti bilo je uklonjeno najmanje „340 hiljada nesrba“, rekao je zastupnik optužbe.
Tužilac Stringer je podvukao da ne tvrdi da je cilj zločinačkog udruženja bilo stvaranje Velike Srbije, što je, po njegovim rečima, sugerisala odbrana.
Po rečima tužioca Stringera, na čelu tog udruženog zločinačkog poduhvata bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Tužilac je Miloševićevu moć nad saučesnicima opisao rečima svedoka Stanišićeve odbrane, bivšeg britanskog ambasadora u Beogradu Ajvora Robertsa (Ivor Roberts) da je „Milošević bio čovek-država koji je donosio sve odluke„.
Po optužnici, pored Miloševića, Stanišića i Simatovića, u zločinačkom udruženju bili su i Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Milan Martić, Goran Hadžić, Milan Babić, Željko Ražnatović, Vojislav Šešelj i drugi.
Zloupotrebljavajući SDB Srbije, van svojih ovlašćenja, Stanišić i Simatović su, po rečima tužioca Stringera, zločinački plan sprovodili preko jedinica koje su kontrolisali – Crvenih beretki, Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića-Arkana i Škorpiona.
Te formacije su, kako piše u optužnici, počinile teške zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.
Tužilaštvo nastavlja završnu reč.
Optuženi Stanišić i Simatović ne prisustvuju raspravi zato što su na privremenoj slobodi u Srbiji.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred haškim sudom u kojem se utvrđuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ta zlodela.
Posle prvog suđenja, Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013, oslobodio krivice.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.
Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.
Prvooptuženi Stanišić nije prisustvovao ponovljenom procesu u Hagu zato što je, odlukom suda, u leto 2017. pušten na privremenu slobodu u Srbiju zbog bolesti.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije posle atentata na premijera Zorana Đinđića u martu 2003, a u Hag su prebačeni u maju te godine.
Obojica su u prvom pojavljivanju pred sudom izjavila da nisu krivi. U narednim godinama, tokom prvog i ponovoljenog procesa, Stanišić i Simatović su duge periode vremena provodili na privremenoj slobodi u Srbiji.
(Beta)
