Svetislav Basara
Danas ću vam dati besplatan savet koristan za istoriju i život. Klonite se Total (itarne) TV, tj. SBB-a (boljševika), ko đavo krsta. Lako je u Total TV ući, nije lako iz Totala izaći, u stvari je gotovo nemoguće. Sledi eksplikacija. Možda i mini-serijal.
Godine 2019. iznajmih kuću u jednom selu u blizini prestone Megakasabe, u nameri da tu povremeno dolazim na odmor od saobraćajne i svake druge kalakurnice. Ðavo mi, međutim, ne dade mira, pa i u seosku kuću unesoh kalakurnicu, tj. televizor. Kome, je li, treba provajder, u datom slučaju Total TV, čija se terenska ekipa rado odaziva na poziv, dođe mi na noge i instalira andromolje.
Prelazimo na godinu 2021, u kojoj sam doneo istorijsku odluku da jednom zasvagda batalim gledanje televizora. S reči sam odmah prešao na delo i televizor zavrljačio u kontejner. Tu mu je bilo mesto. Bio je deset godina star, a nov je koštao 130 evra. Ipak je bio manje đubre nego sve što sam gledao na njemu.
Na Total TV uopšte nisam mislio. Rešenje tog – pokazaće se nerešivog problema – odložio sam do daljeg. Ali Total TV je mislio na mene. Juna 2021. telefonom me pozva Totalova starleta, predstavi se i upita me da li nameravam da produžim ugovor. Prošle dve godine, na toliko je bio oročen. Baš dobro što ste zvali, rekoh, ne nameravam da produžim ugovor. Hvala, doviđenja itd.
U naivnosti mišljah da je stvar time rešena. Total TV je, međutim, imao drugo mišljenje. Nastavio je uredno da šalje uplatnice, koje sam ja – misleći da to Total radi po inerciji – još urednije bacao u smeće. Napomena: do momenta raskida ugovora uredno sam izmirivao obaveze, ponekad – idiot kakav sam – i unapred. Tako to radi Total TV. Pošalje uplatnicu za prethodni mesece plus dve za „akontaciju“.
Kad ne lezi vraže. Prođe nekoliko meseci, opet me pozva Totalova starleta i prilično strogim glasom me podseti da nisam „izmirio obaveze“ i upita kad nameravam da to učinim. Nikad, rekoh, ne nameravam da izmirujem obaveze koje su prestale danom isticanja ugovora.
Aaaaa, pa ne ide to tako, gospodine, reče starleta još strožim glasom, ugovor jeste istekao, ali da bi „izistinski“ istekao, morate doći u našu poslovnicu i podneti ZAHTEV ZA RASKID UGOVORA.
Čekaj malo, pomislih. Dilovanje medijskih muda umesto bubrega stoji u Totalovom opisu radnog mesta – to je u nakaradnom skladu sa zakonom – ali ovo je prodaja cigle, tj. džibersko vaćarenje. Jer, pazite, otkako je sveta i veka, istek vremenski oročenog ugovora podrazumeva prestanak svih obaveza ugovornih stranaka, uključujući i jebene. Možebiti da je tako otkako je sveta i veka, ali ne i otkako je Total TV-a.
Dramska pauza. Pomisao da pređem makar ulicu, a ne minimum 50 km, da bih potpisao ZAHTEV ZA RASKID UGOVORA koji je odavno istekao, učini mi se krajnje uvredljivom, odlučih da se ne predajem bez borbe, pa šta košta da košta. A nije mnogo koštalo. Suštinski sam bio na dobitku. Možete vi misliti šta hoćete, ali plaćati Totalu – ni drugi nisu bolji – da ne gledaš đubre koje diluje, meni se čini kao dobar posao. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.
(Kurir, Famozno, 28. jula 2022)
