Za koji dan će da iscuri stota godina od kako je 19. februara 1922. u Zagrebu izašao prvi broj lista Borba. Zaista nisam očekivao da će ovaj istorijski datum izazvati popriličnu pažnju javnosti, za šta je najmanje krivo nedonošče koje se pod tim imenom švercuje u medijskom tramvaju, iz koga se ovih dana pozivaju na Borbine svetle tradicije.
Ivan Mrđen
Uoči Nove 1995. oteli je julovci, sve što je u tom listu vredelo prešlo u Našu borbu, ukinutu zloglasnim Šešeljevim zakonom o informisanju, a posle Petog oktobra 2000. nova vlast nije imala ni volje ni snage da je obnovi. Praktično ju je pre desetak godina posle „privatizacije“ sahranio naš nekadašnji kolega Ivan Radovanović, da bi se povampirila preklane kao nekakav mesečnik za „kulturu, umetnost i promociju turizma“. I kome su ovih dana, ničim opravdano, dodelili nekad prestižnu Vukovu nagradu.
U ovom kratkom pregledu Borbinog stoleća najviše razloga za sećanje na “duh stare dobre Borbe”, kako je to svojevremeno napisao kolega Velimir Ilić, imaju urednici, novinari i svi koji su u njoj radili u drugoj polovini osamdesetih i prve četiri godine devedesetih godina prošlog veka.
Zato ćemo se pod sloganom „To je bila BORBA, sve ostalo je posao“ okupiti u subotu 19. februara (u 13 časova, „Dorćol Platz“, Dobračina 59) ne toliko zbog sećanja na „stara, dobra vremena“, koliko zbog Borbine „ostavštine za budućnost“ iz tog perioda. I za našu profesiju i za društvo, zemlju i državu u kojoj živimo.
