G. Vlaović
Na tvrdnje da je za izgradnju naselja „Beograd na vodi“ kao i kupovinu JAT-a i PKB uslov Ujedinjenih Arapskih Emirata bio da se Srbija obaveže na trgovinu oružjem sa tom zemljom nadležni uporno ćute već više od dve godine.
Na tvrdnje da je za izgradnju naselja „Beograd na vodi“ kao i kupovinu JAT-a i PKB uslov Ujedinjenih Arapskih Emirata bio da se Srbija obaveže na trgovinu oružjem sa tom zemljom nadležni uporno ćute već više od dve godine.
Toliko je naime prošlo od kako je Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde izjavila u intervjuu za naš list da su „dilovi Srbije sa UAE počeli upravo zbog interesovanja Bin Zajeda, prestolonaslednika te zemlje, za naše oružje“ te da su svi drugi poslovi sa tom zalivskom državom „paravan za trgovinu oružjem prelivenu u „Beograd na vodi“ zbog čega je „porušena polovina centra Beograda“.
Da li postoji bilo kakav ugovor ili dokument kojim se Srbija, kao uslov za investicije UAE u našoj zemlji, obavezuje na trgovinu oružjem sa UAE pokušali smo da saznamo u Vladi i Ministarstvu odbrane Srbije. Iz Vlade, kao što je i uobičajeno kada god se radi o temama poput izgradnje „Beograda na vodi“, nismo dobili bilo kakav odgovor dok nam je Ministarstvo odbrane odgovorilo da nije nadležno za sklapanje poslova, poput trgovine oružjem, i uputilo nas da se obratimo Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Nakon toga, obratili smo i tom ministarstvu međutim do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovor na postavljena pitanja.
Domaća stručna javnost pak, uz ogradu da se ne zna kakve su ugovore potpisivali Beograd i Dubai, ističe da Ujedinjeni Arapski Emirati nisu imali poseban razlog da vezuju trgovinu oružjem sa našom sa zemljom i investicije u „Beograd na vodi“, JAT i PKB jer su sve tri izuzetno povoljne za investitore iz UAE i potpuno štetne za Srbiju.
Takođe, eksperti smatraju da je sklapanje ugovora o trgovini oružjem sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zemljom koja učestvuje u vojnim konfliktima u svom okruženju, veoma loše za imidž Srbije jer ona na taj način krši međunarodne sporazume.
Sa druge strane, ono što privlači pažnju javnosti je da zemlja sa kojom je, na tom planu, Srbija ostvarivala simboličnu saradnju, sada postaje veliki kupac srpskog naoružanja i opreme. Koincidencija je da do toga dolazi baš u vreme potpisivanja ugovora o izgradnji „Beograda na vodi“ i drugih investicija sa nadležnima u Dubaiju.
– Ne verujem da su predstavnici Ujedinjenih Arapskih Emirata insistirali na tome da trgovina oružjem bude uslov za investicije u Srbiju. Razlog je veoma jednostavan. Vi uslovljavate kako biste dobili određenu pogodnost činjenjem protivusluge. U konkretnom slučaju za to nema potrebe jer su sve tri investicije, „Beograd na vodi“, JAT i PKB bile veoma povoljne po investitore iz UAE. Kada je pak o Srbiji reč situacija je potpuno drugačija jer je u sva tri slučaja zabeležena šteta po njene ekonomske interese – kaže za Danas advokat Branko Pavlović.
On dodaje da je šteta načinjena i zbog toga što Srbija prodaje oružje Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
– Drugim rečima, Srbija ne treba da učestvuje u aranžmanima vezanim za trgovinu oružjem u slučaju ako to predstavlja kršenje međunarodnih sporazuma. To je veoma loše za imidž zemlje i takve poslove ne treba praktikovati – navodi naš sagovornik.
Ekonomista Milan R. Kovačević takođe zaključuje da su investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata profitirali iz svih aranžmana sklopljenih sa Srbijom te da nisu imali potrebu da njihovu realizaciju uslovljavaju bilo čime.
– Ako je pak u ugovorima ili nekim sporazumom predviđeno da je Srbija u obavezi da izvozi oružje u UAE da bi se ostvarile konkretne investicije onda možemo da konstatujemo da je to greška i propust nadležnih u Beogradu. Osnovni problem je u tome što srpska strana kada sklapa poslove sa stranim partnerima ne ume da sagleda da li je, svaki od njih pojedinačno, povoljan i dobar za njene interese. Sva tri projekta koja su realizovana sa UAE su veoma loša za Srbiju a jedini koji je iz toga ostvario korist je Dubai – navodi Kovačević.
Podsećanja radi, prema tvrdnjama stručne javnosti, izvoz oružja u UAE i druge sporne krajnje destinacije predstavlja kršenje Sporazuma Ujedinjenih nacija o trgovini oružjem (ATT), ali za tako nešto ne postoje jasne sankcije, što je problem na globalnom nivou.
Ne radi se samo o nepoštovanju ATT, već i našeg Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme koji takođe propisuje da se pri izvozu naoružanja razmatra da li postoji rizik od preusmeravanja ili reeksporta u neželjene destinacije. Otkrića različitih medija i međunarodnih organizacija u prethodnih nekoliko godina jasno ukazuju da se oružje pristiglo u UAE i Saudijsku Arabiju preusmerava dalje i završava u rukama različitih ekstremističkih grupa ili diktatorskih režima, u zemljama u kojima dolazi do kršenja ljudskih prava.
Naime, Ujedinjeni Arapski Emirati, koji kupuju oružje proizvedeno u našoj zemlji, direktno učestvuju u građanskom ratu u Jemenu, na strani aktuelne vlade a protiv pobunjenika koji imaju podršku Irana.
Takođe, UAE u Libiji pružaju vojnu podršku i generalu Kalifi Haftaru koji je u oružanom konfliktu sa međunarodno priznatom vladom u Tripoliju. Trupe Ujedinjenih Arapskih Emirata su svojevremeno vojno intervenisale, na poziv vlade Bahreina, tokom nasilnog gušenja građanskih protesta u toj zemlji tokom takozvanog „Arapskog proleća“. Zbog toga a i niza drugih stvari stručna javnost smatra da je izvoz srpskog oružja u tu zemlju potpuno problematičan.
Otkako je na vlasti u Srbiji Srpska napredna stranka, saradnja naše zemlje u trgovini oružjem sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima ubrzano je krenula uzlaznom putanjom. Prema dostupnim podacima, u 2018. u Emirate je iz Srbije izvezeno više od 14.000 artiljerijskih raketa, pet višecevnih lansera raketa od 105 i 122 milimetara, dok je „Zastava“ toj zalivskoj zemlji isporučila 23.000 pušaka, 2.000 puškomitralljeza, 100 „teških“ mitraljeza i drugo naoružanje.
Sadržaj je rezultat istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Transparentnost učešća države u stranim investicionim projektima“. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i ne izražavaju nužno stavove donatora.
(Danas)
