петак, април 12, 2024

Štetočinstvo bezgrešne vlasti

Slične objave

Podeli

Miša Brkić

Neumereno hvalisanje i upadljivo zataškavanje. Tako funkcioniše vlast kad je ekonomija u pitanju – svoje greške minimalizuje i pripisuje drugima a uspehe prisvaja i diže u nebesa.

Ispada da je režim bezgrešan, što nikad i nigde nije bilo niti će biti. Ali, za sad „ta žvaka“ uspešno prolazi kod neukog naroda.

Po oprobanom receptu vlast nastavlja da ubeđuje javnost da sve naše nevolje stižu sa Zapada, pa tako i najnovija pošast – inflacija.

Na pitanje da li se od marta očekuje usporavanje inflacije, kako je ranije najavljivano, ministar finansija „objasnio“ je da je inflacija „uvezena“ i da su se „svetski ekonomski problemi prelili i na tržište Srbije, koja je usko povezana sa ekonomijom EU“.

Može li se na ministra primeniti poznata narodna izreka „ne laje kera sela radi nego sebe radi“? Zna ministar da je u njegovoj izjavi samo pola istine.

Toliki je, otprilike, i uticaj uvezene na domaću inflaciju. A šta ćemo s drugom polovinom? Da može, ministar bi okrivio opoziciju. Ali, ne može.

Mogao bi, da ima časti, javno da okrivi sebe, vladu u kojoj sedi i svog prijatelja predsednika države kao krivce za drugu polovinu inflacije. Ali, neće. Neće, jer kad bi priznao onda bi se svi njegovi i „uspesi“ Vlade i predsednika pokazali kao prevara.

Tri pandemijske godine taj isti ministar, zajedno s Vladom i predsednikom države neštedimice je delio „helikopterski“ novac iz državne kase i busao se u grudi da država na taj način spasava građanstvo i preduzetnike.

Devet milijardi evra potrošili su ministar, Vlada i predsednik države na to „spasavanja“. I sve vreme skrivali su istinu – da će stići račun na naplatu kad prođe pandemija.

Takva je ekonomija, nema laži i prevare, ne može da se troši a da na kraju ne stigne račun da se plati. A taj račun je – inflacija.

Odnosno, bar pola inflacije u Srbiji čiji je uzrok čisto domaći. I za koji je odgovorna vlast. Zna to i ministar finansija, nemoguće da ne zna, ali obmanjuje neuki narod i zataškava vlastitu odgovornost.

Slična praksa veoma je raširena u Srbiji. Na primer, iza hvalisanja vlasti o zaštiti proizvođača od „inostrane, uvezene“ konkurencije i potrošača od divljanja inflacije kriju se neznanje, podvala i populizam.

Naša vlast dozvoljava (raznim) proizvođačima da rade ono što ne bi smeli – da određuju ekonomsku politiku države.

A u Srbiji upravo to rade, uz svesrdnu pomoć prorežimskih i antirežimskih medija. Čim, recimo, malinari zaprete dolaskom pred Vladu ili farmeri krenu da prosipaju mleko, vlast „legne na rudu“ i počne da vuče antitržišne poteze.

U tome joj znatno pomažu mediji – prvo sipaju benzin da rasplamsaju vatru nezadovoljnih proizvođača, a onda (kobajagi) gase požar da bi udovoljili potrošačima.

Ne ide to tako.

Ma koliko da ih ima i iz koje god industrije bili, proizvođači imaju svoj parcijalni interes, ali se on (ma koliko legitiman) ne poklapa s interesom potrošača, tržišta i države.

Zato postoji Vlada, da ekonomskom politikom nađe zajednički imenitelj svih interesa koje će onda formulisati kao ekonomsku politiku, a ne da se od slučaja do slučaja tetura i pravi haos na tržištu.

Naša vlast je povodljiva jer je neznalica i jer veruje da će petparačkom ekonomskom politikom kupiti glasove za izbore.

Zato „šara“ u ekonomskoj politici dok ne nastane lom na tržištu pa se takva politika svima obije o glavu. Svima, osim vlasti.

Upravo prisustvujemo poslovima u kojima Vlada (ministar) pokazuje koliko je nedorasla poslu. Primeri su slikoviti i tiču se svih učesnika u ekonomskom životu.

Prošlog leta proizvođači malina i Vlada, uz podršku medija, formirali su lobističku grupu koja je „izboksovala“ cenu do 600 dinara za kilogram ovog voća.

Za njih je to bila „odlična“ cena i dokaz da su pobedili omražene krvopije hladnjačare, otkupljivače malina. Ali, to uverenje kratko je trajalo a pobeda se pokazala kao „pirova“.

Sada se ispostavilo da su maline, pod pritiskom lobi grupe, otkupljivane po duplo višoj ceni nego što mogu da se prodaju na tržištu.

Zbog toga je na zalihama ostalo neprodato oko 40 odsto prošlogodišnjeg roda (i verovatno još oko 10.000 tona iz 2021. godine) pa izvoznici duguju proizvođačima novac za oko 30 odsto otkupljenog roda.

Stanje na svetskom tržištu je znak da će ove godine otkupna cena malina biti niža nego lane. Ali, proizvođači neće da se s time pomire nego opet zovu u pomoć vlast da ih zaštiti od tržišta.

Oni misle da je nedopustivo da se otkupljivači (hladnjačari) dogovaraju da ove godine ponude nižu otkupnu cenu malina i pozivaju Komisiju za zaštitu konkurencije da ispita da li hladnjačari zloupotrebljavaju monopolski položaj.

I traže cenu od 800 dinara za kilogram, mada su prognoze da se na tržištu očekuje dalji pad potražnje.

I drugi primer je poučan. Vlada je pod pritiskom proizvođača mleka uvela prelevmane na uvoz mleka i za sedam vrsta sireva (pet se ne proizvodi u Srbiji) da bi zaštitila domaću proizvodnju.

Ministarka poljoprivrede tvrdi da je Vlada donela nepopularnu meru, ali da je bila primorana da to učini „jer smo došli u situaciju da se naše mleko prosipa, a to ne sme da se desi“.

Čist populizam koji je napravio haos na tržištu.vlast

Nije prošlo ni mesec dana a proizvođači sada prete da će opet da prosipaju mleko i zahtevaju od države da uvede interventni otkup mlečnih proizvoda za robne rezerve jer uskoro neće imati kome da predaju mleko pošto mlekare ne znaju šta će sa zalihama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.