петак, јул 12, 2024

„Spektakularne proslave“ neustavnog rođendana

Slične objave

Podeli

Zoran Vuletić

Zoran Vuletić (Foto: portalforum.rs)

Kontinuitet ludila odbrane Miloševićeve zločinačke politike iz 1990-ih godina je počeo sa Koštuničinim DSS-om, Tadićevim DS-om, a kulminaciju živimo uz Vučićev SNS. Od Koštunice, a posebno od Tadića se to nije očekivalo, ali i oni su oduševljeno grlili Milorada Dodika.

Njihovi niži čauši su nam objašnjavali kako je to možda nerazumljivo svima, ali to je pravi nacionalni interes. Sinhronizovani srpsko-srpski vatromet koji je zakazan za 9. januar uznemiriće naše susede, ponovo probuditi stare rane, povećati nepoverenje u regionu i sasvim sigurno dodatno izolovati Srbiju i povećati nepoverenje demokratskih država Zapada u nas.

U obe “Srbije» vlada amalgam ruske politike i četničke ideologije, a rehabilitacija kvislinga je državna politika. To je razlog za sledeću propast.

Ono što su smetnuli s uma je da sve što u sebi sadrži genocid mora da propadne.

U poslednjih tridesetak godina ovde su naraštaji odgajani na mržnji. A na državnom nivou se uobličila politika sitničavih i uskogrudih pogleda, pa su i njeni rezultati redovno poražavajući.

To je zato što iza svake nacionalne ideje ovde stoje interesi uskih slojeva.

Prepredenost i agresivnost falsifikatora demokratije i manipulatora vlasti stalno nas vraćaju u pretpolitičko stanje, u kojem društvo spas ne traži od efikasne kontrole vlade i od političke trezvenosti gradjana, već od milostive dobre volje i mudre odluke Šefa države.

Nema pogodnijeg tla za teške korupcije. Ukratko: jad i beda teritorijalnog shvatanja snage, moći i procvata nacije. Stanovnicima se stalno iscrtava pod nos geografska karta nekakvog budućeg stanja i „vodeća“ uloga „lidera u regionu“.

Neshvaćene i neprihvaćene istorijske lekcije vraćaju nam se uvek prvo u obliku farse, a odmah zatim i tragedije. Najmutnije političke filozofije, najnezgrapnije političke laži onda caruju u takvim društvima, i nikoga van tih društava u njih ne možete ubediti.

„Spektakularne proslave“ neustavnog rođendana tako nisu „simbol slobode“ već su najava skore propasti. Drugačije ne može ni biti, jer čemu se drugom možemo nadati ako prilikom svake proslave, od rođenja deteta do obeležavanja verskih praznika imamo izlive najotrovnijeg nacionalizma koji najavljuje nove zločine i genocide.

Podsetimo se samo u poslednjih godinu dana: 1. Početkom 2023. proslava rođenja deteta policajcu iz Priboja, skoro svi pripadnici policijske stanice su horski pevali «Oj, Pazaru, novi Vukovaru», «Oj, Sjenice, nova Srebrenice». 2. U maju mesecu iste godine policajac iz pomenute stanice u Priboju na smrt prebija Bošnjaka u kafani. 3. Početkom ove godine u par dana oko Božića beležimo u Vlasenici šenlučenje «slavljeničke kolone» prema povratnicima (Bošnjaci) na najbrutalniji mogući način, u Srebrenici su «slavljenici» pucali u kuće Bošnjaka, u Priboju se najradosniji dan dočekivao uz pesmu «Božić je, pucaj u džamije”.

Na kraju nam ostaje da zaključimo, najsramotnije od svih delovanja je delovanje SPC, propraćeno šenlučenjem i pucnjevima na Praznik mira.

Odbivši da se izjasni o bestijalnom nasilju i varvarstvu uz koje navodno najveći pravoslavci dočekuju Božić – paganskim lomačama, pucnjevima, mržnjom, gnevom i uvredama – poglavar Vučićeve Crkve Srbije se stavio u funkciju govora mržnje negirajući sve vrline i vrednosti koje bi morale biti oznaka religije koju navodno zastupa.

Pad u ambis srpskog društva je započeo krajem 1980-ih godina crkvenim procesijama i seljenjem kostiju po Jugoslaviji u organizaciji SPC, neka se četiri decenije ludila i zla završi na lomačama u organizaciji iste te crkve.

(Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.