уторак, фебруар 27, 2024

Septička alegorija

Slične objave

Podeli

Piše: Svetislav Basara 

Stvar je prosta: moraš živeti (i raditi) tamo gde se nalaziš i raditi sa onim što imaš. Moguće je – čak je preporučljivo – snatriti o boljim okolnostima i imanjima, ali se poboljšanje okolnosti i sredstava ne može postići jednim od najstarijih srpskih zanata – kukumavčenjem nad okolnostima i prosutim mlekom.

Da nacrtam. Ako, ne dao bog, upadneš u septičku jamu, ukoliko hoćeš da izvučeš živu glavu, moraš plivati u govnima. Nikakva ti pomoć neće biti ako se žališ što septička jama nije olimpijski bazen i što temperatura govana nije propisana 23 stepena.

Idemo dalje. Ako ti se posreći da isplivaš iz govana, pa ti padne na pamet da bi bilo dobro septičku jamu isprazniti, dezifikovati, pa je pokriti betonskom pločom, da bi to uradio, moraš ponovo sići u jamu, očistiti govna i tek onda izliti betonsku ploču. Ako li samo moralno uspaničen i higijenski uzibrećen trčkaraš oko jame – i pride u nju dodatno seruckaš – od tog posla neće biti ništa. Govna će se s vremenom izliti iz jame i poplaviće sve oko sebe.

Gornja septička alegorija bila je uvod u temu naše današnje kolumne: grdno ibretenije i moralno paničenje nad povremenim gostovanjima nekih javnih i političkih ličnosti na televizorima koji su oglašeni kužnim, pride u društvu osoba koje takođe važe kao kužne.

Pre nekog vremena Biljana Srbljanović je gostovala u nekom televizoru sa Vučićem. I tom zgodom je zastupala stavove koje decenijama zastupa – svima su poznati, da ih ne nabrajam – ti stavovi bezbeli nisu bili ugodni Visokom Uhu, ali ih je Visoki stočiki saslušao. Za razliku od tzv. građanske Srbije (koristim i ovu priliku da je nabijem na qwrz), koja je Biljanu promptno izložila društvenomrežnom linču, da bi na vrhuncu moralne histerije završila u karikatiru u društvu junaka naših dana, Belivuka.

Slično prolazi i Nenad Čanak – mada njega za to zabole qwrz – koji u (šatro) boljim kućama i u (do moga) boljim društvima slovi za izdajnika i kolaboracionistu samo zato što redovno gostuje u programima kužnih televizora, u kojima takođe priča staru liberalno-demokratsku priču, koju nije menjao od 1990.

Osnovano pretpostavljam da Čankova priča – „Kosovo je nezavisno, decentralizacija Srbije, jačanje autonomije Vojvodine“ itd. – uopšte ne godi Visokom Uhu, još manje Uvetovom članstvu i simpatizerstvu. Svejedno je saslušaju, ili im bar uđe na jedno, a izađe na drugo uho.

Pre dva-tri dana pitao sam Čanka da li je ikada bio pozvan da gostuje u nekom programu opozicionih televizora N1 i Nova.rs, odgovor je bio – ne. A da li bi – nastavio sam da pitam – otišao da gostuje na N1 ili Novu.rs. Čanak je odgovorio: „Naravno da bih, idem na svaki televizor koji me pozove.“

Na kraju pitanja i odgovora, Čanak i ja smo saborno zaključili da njega na N1 i Novu.rs ne zovu zato što menadžment ne želi (a redakcija ne sme) da čuje njegovu liberalno-demokratsku priču koja se, obrni-okreni, može čuti sa kužnih frekvencija. Ovo se pretvori u mini-serijal. Nastavak sledi sutra.

(kurir)