BEOGRAD, 7. oktobra 2022. (Beta) – Prvi sastanak Evropske političke zajednice bio je prilika za fotografisanje lidera zemalja koje nemaju zajedničke vrednosti, ocenili su danas učesnici panela „Evropska politička zajednica – gde su granice Evrope„, koji su takođe izrazili sumnju da će skup doneti konkrete rezultate.
Šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić ocenio je da skup, održan 6. oktobra u Pragu, bio nepripremljen i da je bio „kulisa za fotografisanje političkih vođa“, a da nije imao supstancu. Jedna od poruka samita je, prema njegovom mišljenju, bila da se pokaže da je predsednik Rusije Vladimir Putin izolovan i da „niko neće da ima posla s njim“.
„Druga poruka je da će Evropa pokušati da bez SAD dođe do nekakvog saglasja kako treba da izgleda budućnost kontinenta, što je problematično jer se sa tom slikom ne slažu mnoge istočnevropske zemlje i Velika Britanija“, kazao je Reljić na skupu koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.
Reljić je ukazao i da je na zajedničkoj fotografiji, što je „jedino konkretno što je proisteklo sa tog skupa“, samo pet žena od 44 evropska lidera i da je među njima priličan broj antidemokratskih političara.
„Ovakvi skupovi i zajedničko slikanje i nemogućnost da se u javnosti kritički govori o politici tih lidera daje legitimaciju nedemokratskim političkim liderima zato što su tamo pristuni i zato što ih grle političari kojim imaju demokratsku legitimaciju“, kazao je Reljić.
On je ocenio da ovakvi skupovi potiskuju značaj postojećih institucija, kao što su Savet Evrope, OEBS ili Evropski sud za ljudska prava, koji su itekako doprineli stabilnosti Evrope i da treba iskoristiti njihove mogućnost pre nego što se krene u stvaranje novih institucija.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić izjavio je da Evropska politička zajednica u sadašnjoj formi samo neka vrsta nacrta mogućeg novog oblika evropske arhitekture.“Sa ratom u Ukrajini i činjenicom da je Rusija de facto i de jure okrenula leđa Evropi, neophodno je da se pronađe nova evropska arhitektura i možda je ovo prvi korak“, kazao je Lopandić, koji je takođe ocenio da je sastanak u Pragu bio kratak, nepripremljen i pod senkom ukrajinskog rata.
Lopandić je ocenio da je rat u Ukrajini pokazao u kojoj meri EU kasni u geopolitičkom smislu, posebno kada se radi o zapadnom Balkanu, i da ovaj sastanak nije dovoljan odgovor na takav izazov. „Pitanje proširenja ostaje potpuno otvoreno. Postoje konretni predlozi koji pružaju mogućnost da se ubrza proširenje, bar za one zemlje koje pokazuju spremnost da se zaista uključe u taj proceš. Ne mislim da je Srbija u ovom momentu u tome, ne samo što se ne usklađuje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU nego zato što su sve reforme zaustavljene „, kazao je Lopandić.
Predsednik Evropskog pokreta u Italiji Pjer Virgiolio Dastoli je kazao da je potrebno pojasniti šta je Evropska politička zaejdnica i šta se od nje hoće, istakavši da to ne treba da postane alternativa proširenju EU, ali da može postati forum na kojem će zemlje kandidati za članstvo govoriti o proširenju.
„Za Evropski pokret u Italiji ova zajednica nije alternativa proširenju. Mi insistiramo na priključenju Zapadnog Balkana EU. S naše tačke gledanja to pitanje mora biti pokrenuto u današnjim debatama da bismo izbegli rizik da ova zajednica bude neka vrsta foruma“, rekao je Dastoli. Dodao je da bi Evropska politička zajednica trebalo da bude zajednica zajedničkih vrednosti, a da sada to nije, već samo „strateška zajednica bez ikakvih vrednosti“.
Direktor istraživanja u Centru za evropske političke studije Stiven Blokmans ocenio je da je skup u Pragu bila prilika da se evropski lideri slikaju i „trapava vežba pokazivanja snage i odlučnosti“, dodajući da Putin „sve to dobro zna“. „Što se tiče politika, nismo videli ništa novo, teme koje su obrađivane bile su preširoke. Što se tiče mandata i ciljeva ove zajednice, moraće da se definišu zadaci i iznađu finansijska sredstva koja će podržati sve te aktivnosti“, rekao je Blokmans i dodao da će biti potrebno bar tri-četiri meseca da se pojave „navodni uspesi“ ove Evropske političke zajednice.
