Jelena Diković
Deklaraciju mirovnog samita o Ukrajini potpisala je Srbija i još 79 zemalja, koji su prisustvovali ukrajinskom mirovnom samitu u Švajcarskoj. Između ostalog, ističe se da države potpisnice podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, koji je osnova za mirovni sporazum koji bi okončao rat.
Zemlje BRIKS-a, koje su bliske Moskvi, nisu potpisale dokument, a među onima koje su uskratile svoje potpise su i Meksiko, Indonezija i Tajland, preneli su švajcarski mediji.
Švajcarska radiodifuzna korporacija (RTS) javila je da je konačnu deklaraciju potpisalo 85 država i institucija od oko stotinu delegacija koje su učestvovale na samitu održanom u letovalištu Burgenštok, u blizini Lucerna.
Potpisnici deklaracije, među kojima je i Srbija, smatraju da je za postizanje mira potrebno „uključivanje i dijalog svih strana“.
Srbiju je na samitu predstavljao ministar spoljnih poslova Marko Đurić
“Posebno, ponovo potvrđujemo našu posvećenost – uzdržavanju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje države, principa suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta svih država, uključujući Ukrajinu, unutar njihovih međunarodno priznatih granica, uključujući teritorijalne vode – i rešavanje sporova mirnim sredstvima kao principa međunarodnog prava”, piše u deklaraciji.
Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF), ističe za Danas da je Srbija i ranije potpisivala slične deklaracije i glasala u UN zajedno sa političkim Zapadom u osudi agresije Rusije na Ukrajinu.
“Uz to očito je da Srbija dostavlja vojnu ponoć Ukrajini čime se dodatno smanjuje pritisak na nas zbog neuvođenja sankcija Rusiji, posebno sa strane SAD. Međutim, to je sve mnogo manje važno od činjenice da srpska javnost, a ne samo Vučić apsolutno gotovo konsenzusom podržava Putinov rat u Ukrajini. Društvo nam je potpuno rusifikovano i mi danas nemamo u parlamentu Srbije više od dva/tri poslanika koji bi glasali za uvođenje sankcija Rusiji, a da se ne radi o sankcijama na uvoz kavijara kako je svojevremeno šeretski predlagao Zdravko Ponoš, kandidat za predsednika tzv. proEU opozicije”, navodi Vuletić.
Naš sagovornik objašnjava da je ovakav odnos Srbije i Rusije definisan još 2008. “kada smo im predali ceo energetski sektor za očuvanje tobože celovitosti Srbije”.
“Tada su tu odluku doneli zajedno Koštunica, Tadić, Dačić, Nikolić, Šešelj, Vučić i svi njihovi saradnici, potpredsednici partija. Najveći deo njih je danas opozicija Vučiću, ali ne i njegovoj politici. Siguran sam da bi svi počev od Miroslava Aleksića, Sava Manojlovića, Đilasa, Lazovića, Ćute, Ponoša, Lutovca poleteli na Svesrpski sabor samo da tamo nije bilo Vučića. Porfirije i Dodik su im u redu. Ovakvim vođenjem politike zajedno staju u odbranu propale Miloševićeve politike i upropaštavaju budućnost društva, a deca nam se intenzivno iseljavaju bežeći iz Srbije”, objašnjava Vuletić.
Na kraju bih rekao, dodaje on, da je mnogo važnije pitanje šta je Putinu Srbija nego šta je Vučiću Rusija ili Ukrajina.
“Rusiju ni najmanje ne zanima što Srbija u najdubljoj tajnosti od svojih građana povremeno glasa uz Zapad. Rusija bi prihvatila i sankcije od Srbije u ovakvim uslovima. Ono što Rusija nikako ne bi prihvatila je rešavanje pitanja Kosova, tj. naše konačno prihvatanje francusko-nemačkog plana plana i posebno ne bi prihvatili reformu Dejtonskog sporazuma kojim bi se dala šansa BiH da napokon profunkcioniše”, navodi Vuletić.
Po njegovim rečima, Putinu je Srbija platforma preko koje destabilizuje region držeći nas na buretu baruta.
“Nažalost javnost u Srbiji je duboko nesvesna ove opasnosti zbog izostanka medijskih sloboda i zbog pojednostavljivanja politike u borbi protiv Vučića, samo da on ode pa ćemo posle lako o politikama, velika je to zabluda”, zaključuje Vuletić.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, podseća da Srbija od početka osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu, ali naglašava da Vučić vodi političku igru zbog Kosova.
“Vučić koristi Kosovo kao orgument za teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Takođe, on koristi Rusiju jer ima uticaj u srpskom društvu i strukturama. Dakle, to je njegova lična igra – nije se u potpunosti opredelio za Zapad, jer Srbija nije mnogo uradila na reformama koje od nje traži EU. Opredeliće se onoliko koliko su mu potrebni EU fondovi, a Rusije se neće odreći”, objašnjava Biserko za Danas.
Inače, u deklaraciji koju je potpisala i Srbije, navodi de svaka upotreba nuklearne energije i nuklearnih instalacija mora biti bezbedna, obezbeđena, zaštićena i ekološki prihvatljiva.
“Ukrajinske nuklearne elektrane i postrojenja, uključujući Zaporožsku nuklearnu elektranu, moraju raditi bezbedno i pod potpunom suverenom kontrolom Ukrajine i u skladu sa principima IAEA i pod njenim nadzorom. Bilo kakva pretnja ili upotreba nuklearnog oružja u kontekstu tekućeg rata protiv Ukrajine je nedopustiva”, stoji u dokumentu.
Drugo, piše u deklaraciji, globalna sigurnost hrane zavisi od neprekidne proizvodnje i snabdevanja prehrambenim proizvodima.
“U tom smislu, slobodna, potpuna i bezbedna komercijalna plovidba, kao i pristup morskim lukama u Crnom i Azovskom moru, su od ključne važnosti. Napadi na trgovačke brodove u lukama i duž cele rute, kao i na civilne luke i civilnu lučku infrastrukturu su neprihvatljivi. Sigurnost hrane ne sme biti oružje ni na koji način. Ukrajinske poljoprivredne proizvode treba bezbedno i slobodno isporučivati zainteresovanim trećim zemljama”, navodi se u deklaraciji.
Treće, dodaje se, svi ratni zarobljenici moraju biti oslobođeni potpunom razmenom.
“Sva deportovana i protivpravno raseljena ukrajinska deca, kao i svi ostali ukrajinski civili koji su protivpravno pritvoreni, moraju biti vraćeni u Ukrajinu. Verujemo da postizanje mira zahteva učešće i dijalog između svih strana. Stoga smo odlučili da ubuduće preduzimamo konkretne korake u navedenim oblastima uz dalje angažovanje predstavnika svih strana. Povelja Ujedinjenih nacija, uključujući principe poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih država, može i biće osnova u postizanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini“, piše u deklaraciji, prenosi DW.
