четвртак, новембар 21, 2024

Rita Augestad Knudsen: Ideja slobode i „samoopredeljenje“

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 23. septembra 2021. (Beta) – Knjiga Ideje slobode i „samoopredeljenje“ Rite Augestad Knudsen danas je promovisana u beogradskom Aero-klubu. Pored Sonje Biserko čiji je Helsinški odbor za ljudska prava izdavač ove vredne publikacije, o knjizi supruge kosovskog premijera Albina Kurtija govorili su Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, Dragan Đukanović (profesor FPN) i Nerzuk Ćurak doktor je političkih znanosti i redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

Rita Augestad Knudsen (foto: vikipedija)

Biserko ističe da knjiga govori o slobodi i samopredeljenju, uz napomenu da je to tema koja dominira međunarodnim diskursom kroz ceo 20 vek kao i da je bila prvo vezana za dekolonizaciju. Autrica to čini istražujući kako se u međunarodnim raspravama „samoopredeljenja“ u ključnim istorijskim trenucima pojavljivao sukob između dve ideje slobode. Ovo viđenje naziva se radikalnom idejom slobode liberalno.konzervativnom idejom slobode.

Predsednica Helsinškog odbora naglašava važnost evropskog konteksta, jer je, kaže, za nas ovde u Evropi važan zbog daljih dešavanja po tom pitanju na zapadnom Balkanu, dodajući da, recimo Srbija ne prihavata samopredeljenje Kosova a pritom istovremeno postavlja pitanje samopredeljenja Republika Srpske. I to sve zajadno su pitanja koja su pred nama, kao i to kako će se Evropa odnositi prema svemu tome.

Upitana zašto je promocija održana u vreme krize sa srpskim registarskim tablicama na Kosovu, Biserko je rekla da organizatori „nisu vidoviti“. „Kada smo planirali ovaj skup nismo znali da će se desiti ovo što se dešava na severu Kosova a mislim da je sve to i onako jedna šarada“, rekla je i dodala da je „knjiga štampana pre par meseci“, i da zbog kovida-19, Helsinški odbor za ljudska prava nije mogao da ranije uprliči promociju.

U svom onlajn obraćanju autorica je pomenula da je „samoopredeljenje“ bilo pominjano na međunarodnoj sceni tokom decenija rasprava u Ujedinjenim nacijama, u periodu od 1950. do 1960. godine, i postupka o Kosovu pred MSP. Pa ipak, nijedan događaj u tom međuperiodu nije vratio jezik u središte međunarodnih zbivanja kao što je to bio slučaj tokom Prvog svetskog rata, u vreme formulisanja Povelje Ujedinjenih nacija, ili tokom rasprava u UN u periodu od 1950. do 1960. godine. Pritom, pominjanja „samoopredeljenja“ u tom međuperiodu nisu ni osporavala, ni rasvetljavala značenje tog koncepta, niti su kao svoje standarde legitimiteta nagoveštavala bilo kakve ideje slobode koje bi se razlikovale od ideja uvedenih u međunarodnom diskursu koji je prethodio.

foto: portalforum.rs

Međunarodne institucije i države ignorisale su zahteve Kosoca za samoopredeljenje, čak i kad se jugoslovenska federacija raspala početkom devedesetih godina prošlog veka. Uprkos povećanoj represiji srpske države, kao i kosovskom referendumu iz 1991. godine i apelima Kosova za međunarodno priznanje, nije bilo nikakvih rezultata.

Jezik „samoopredeljenje“, koji se posredno ticao Kosova, kaže autorica, pojavio se na međunarodnoj sceni 1991. godine, kada je Evropska zakednica (EC), te godine zadužila Badinterovu komisiju da da pravnu ocenu raspada Jugoslavije u čijem sastavu je Kosovo tada još uvek bilo…

U svom prvom mišljenju, Badinterova komisija je iznela stav da je Jugoslavija „u procesu raspada“, a u svom osmom mišljenju da je taj proces završen.

Profesor Ćurak je mišljenja da se pojam „samoopredeljenje“ u najvećoj meri vezivao za dekolonijalizaciju. On je pohvalio autoricu zbog pristupa (Vudro Vilson i njegov govor 1918. godine pred Američkim kongresom, poznat kao „četrnaest tačaka“ i Lenjinov) ali naglašava da su njegova pitanja u kojoj se meri su svi procesi, osim kolonijalnih, mogu podvesti pod „samoopredeljenje“.

„Da li Kosovo porediti sa SSSR i njegovim raspadom, šta je sa Krimom i Republikom Srpskom?“ Ćurak kaže da je u navedenim slučajevima „bolje govoriti o diskriminizaciji ljudskih prava a ne o „samoopredeljenju“. „Mi živimo novi stari svijet gde se preteno radi o ugrožavanju ljudskih prava“, kazao je Ćurak i istakao da on dolazi iz zemlje „koja dvadesetšest godina pokušava da bude država, a ne može da prestane da bude država.

„Samoopredeljenje“ može da bude opasno – kada se određene jedinice kandiduju da budu međunarodno priznate, kazao je Ćurak i izrazio bojazan „da ćemo, kada je u pitanju neka regija imati nove ideje „samoopredeljenja“. Tada ćemo doći u situaciju da će pitanje suvereniteta na najradikalniji način biti dovedeno u pitanje.

Ćurak je na kraju podvukao da postoji veliki broj ljudi koji su kosmopolitski opredeljeni i da ne žele da se vezuju za bilo koje područje.

M. Markov