Dario Rosi
Knjige je umesto zvona i praporaca braći Srbima preporučio Dositej Obradović 1807.godine, kada je u Beogradu otvorio Veliku školu, preteču Univerziteta. Neki istraživači baš sa tog Univerziteta su još 1960.skrenuli pažnju na neumeće upotrebe jezika i neophodnost prilagođavanja pristupa srpskom jeziku.
Prema poslednjem popisu iz 2002. godine u Srbiji je (bez KiM) bilo 232.925 nepismenih lica ili 3,5% od ukupnog stanovništva starijeg od deset godina. Tome se mora dodati i 2,68% stanovništva bez školske spreme, 11% sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem i 20,76% samo sa osnovnim obrazovanjem, što je oko 35% naše populacije.
Stvar ne stoji bolje ni sa funkcionalnom pismenošću, koja podrazumeva tečnu i ispravnu upotrebu jezika (govora, slušanja i pisanja), razvija ličnost i društvo i ključna je veština za uspeh u obrazovanju i karijeri.
Krajem 2021.godine objavljena je studija „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“ u kojoj se tvrdi da je između 40 i 50% petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno. Što znači da skoro polovina đaka u generaciji ima ozbiljnih problema sa razlikovanjem značenja osnovnih reči i pisanjem sastava, dok su na PISA testiranju masovno preskakali zadatak u kome se tražilo da pročitaju kratak pasus. Dokazano je i da jedan deo studenata ne zna tačno da piše slova.
Autori kažu da klizimo ka provaliji i da je neophodna hitna promena pristupa izučavanju srpskog jezika i književnosti, programa i na njima baziranih udžbenika. Taj drugačiji pristup mora da nauči decu kako se piše, što podrazumeva da ih se nauči i kako se misli (logika), kako se govori (retorika) i kakvu moć reči imaju (stilistika).
Što se naravno neće desiti i to iz više razloga. Ministarstvo prosvete koje bi moralo biti inicijator i nosilac tih promena je već decenijama deo paketa kojim se namiruje manji koalicioni partner ili, ako ćemo konkretno, SPS. Tako da kada bi Ministarstvo i poželelo da postane svetionik ono za to nema političku snagu. Niti ikakvu želju, što dokazuje time da je dovoljno dugo u SPS-u presudni uticaj po pitanju obrazovne strategije i kadrovskih ministarskih rešenja imao Mića Jovanović, vlasnik Megatrenda. Poražavajuća je činjenica da ovakvo stanje aktuelnoj političkoj eliti odgovara, a najstrašnije je što će odgovarati i nekoj budućoj.
I one ovakvo stanje, umesto da popravljaju, zapravo neguju. Kada na onih tridesetak procenata nedovoljno obrazovanih dodamo i funkcionalno nepismene generacije koje pristižu, lako dolazimo do magične brojke od 55% onih koji glasaju kako im se kaže, čak i ako im nekad nešto klikne ne umeju taj osećaj da artikulišu.
Nema efikasnijeg metoda zatiranja misli nego zameniti dosadnu i skupu knjigu, besplatnim rialiti programima, pevačkim takmičenjima, tabloidima po ceni jedne žvake, nacionalnim frekvencijama sa zadatkom idiotizacije idolatrijom.
Jer samo takav i tako uobličen Srbin može verovati: u poređenje Vučića sa Isusom, kako mu servira Pink filmom usred dnevnika; to kako Premijerka štedi struju šireći se u kući Jovanke Broz; kako Toma i Dragica zasluženo to isto rade u rezidenciji u Užičkoj; kako je Vulin simbol hrabroga srpskoga vojnika, a Neša poštenog policajca, ili beše obrnuto; kako je Lončar srpski Hipokrat; Palma slika i prilika srpskog domaćina… i – nastavite niz sami. Pismeni ste.
Dođosmo tako do stadijuma da više nije dovoljna samo promena vlasti, već kompletnog Srpskog Čoveka, pacijenta u očigledno zapuštenom duševnome stanju.
Inače, kao što u XXI vek uđosmo tramvajem, u XXII ćemo na zaprezi i uz praporce.
