ZAGREB, 30. decembra 2024. (Beta) – Politički analitičar Žarko Puhovski ocenio je danas da su rezultati nedeljnih predsedničkih izbora u Hrvatskoj trijumf aktuelnog predsednika I kandidata opozicione koalicije levog centra Zorana Milanovića i veliki neuspeh vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
“Šteta što Milanović nije pobedio u prvom krugu, jer drugi krug neće ništa promeniti, osim što će doneti troškove”, izjavio je Puhovski za agenciju Beta.
Prema privremenim rezultatima izbora, koje je objavila Državna izborna komisija na osnovu svih prebrojanih glasova, Milanović je uverljivi relativni pobednik s osvojenih 49,09 odsto glasova. Za pobedu već u prvom krugu nedostajalo mu je manje od jedan odsto glasova, odnosno više od 50 odsto glasova izašlih.
On će se za dve nedelje, 12. januara, u drugom izbornom krugu suočiti s drugoplasiranim iz prvog kruga, kandidatom HDZ i partnera s desna, Draganom Primorcem koji je osvojio svega 19, 35 odsto glasova.
Za Milanovića je glasalo 797.938 glasača, čak 230.000 birača više nego u prvom krugu pre pet godina.
Primorac je dobio 314.663 glasa, što je manje za oko 200.000 nego što je pre pet godina u prvom krugu dobila kandidatkinja HDZ i tadašnja predsednica Kolinda Grabar Kitarović.
„Ovo je trijumf Zorana Milanovića, pre svega njegov, puno više nego stranke koja mu je dala podršku ali on je obavio nadogradnju“, istakao je Puhovski za Betu.
On ocenio da je reč o veliki neuspehu vladajuće stranke, ali i premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića.
„Osim ako se ne radi o tome da su koliko, toliko bile opravdane teorije zavere da je Plenković namerno izabrao lošeg kandidat da bi obezbedio nastavak sukoba s Milanovićem i tako jačao u stranci“, dodao je analitičar.
Na pitanje o Plenkovićevoj izjavi da je stao uz Primorca, koji je nestranački kandidat, jer niko u HDZ nije hteo da se kandiduje, Puhovski je odgovorio da je to “prvi korak u defanzivi u stranci”. On je, međutim, naglasio da će sve zavisiti o Milanovićevom ponašanju u drugom predsedničkom mandatu.
„Ako se bude držao pristojno kao u vreme kampanje, Plenković će biti u problemima, ali ako se bude ponašao kao zadnje četiri godine, Plenković će ojačati“, ocenio je analitičar.
On je ocenio da ne postoje “apslolutno nikakve šanse” da se dovede u pitanje Milanovićava pobeda u drugom krugu s obzirom da ima dva i po puta više glasova od kandidata HDZ.
“Odnos se može malo promeniti, ali rezultat nikako”, ocenio je Puhovski za Betu.
U hrvatskoj javnosti Milanović (58) se u pet godina predsedničkog mandata učvrstio na poziciji najoštrijeg kritičara vlade premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića.
Iako sinoć u obraćanju pristalica po proglašenju rezultata nije pominjao protivkandidata, uoči izbora ga je okarakterisao “lažnim kao novčanica od 13 evra i dosadnim kao prijateljska utakmica”.
Aktuelni predsednik, iza kojeg stoji SDP i grupa stranaka levog centra i centra, u kampanji je uglavnom prozivao Plenkovića i HDZ za sistemsku korupciju i ugrožavanje demokratije, predstavljajući se kao jedina brana nameri HDZ da ovlada institucijama. Posebno je u tom smislu kritikovao postavljanje kontroverznog Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca početkom ove godine, navodeći njegovu bliskost s HDZ.
Milanović je na predizbornom skupu u Zagrebu istakao važnost lojalnog odnosa sa saveznicima, ali uz očuvanje nacionalnih interesa, naglašavajući da je Hrvatska deo Zapada. On se, međutim, ponovo usprotivio slanju hrvatskih vojnika „u tuđe sukobe“, misleći na Ukrajinu.
I dok Milanović kritikuje Plenkovića da bespogovorno sluša Brisel, premijer je više puta optužio Milanovića za kršenje Ustava i da je ruski igrač koji svojim potezima narušava kredibilitet zemlje u EU i NATO.
I kandidat Dragan Primorac (59) u kampanji je ponavljao premijerove tvrdnje o Milanoviću kao ruskom igraču i isticao da će, za razliku od njega, biti predsednik koji “ujedinjuje” I koji je jasno zapadno orjentisan.
To je ponovio i sinoć posle objave izrazito loših rezultata reakvpi da su mu oni “izazov” i da kreće nova utakmica.
Primorac, bivši HDZ ministar obrazovanja u vladi Ive Sanadera, već je bio kandidat za predsednika 2009. kada je isključen iz HDZ pošto se samostalno kandidovao na izborima iako je ta stranka imala svog službenog kandidata. Tada je osvojio ispod šest odsto glasova.
Iako predsednik Hrvatske po Ustavu nema velika ovlašćenja, predsednik je zajedno s vladom, zadužen za spoljnu politiku i sigurnosne službe, odnosno vrhovni je komandat oružanih snaga.
