U mirnim vremenima i sređenim društvima primitivci kao oličenje prostakluka služe za potsmeh. Njihova neutoljiva glad i žeđ da sve prilagode i potčine sebi deluje budalasto i može biti zabavno.
A u stvari, to je veoma opasno po mentalno zdravlje nacije. Stvaraju svoju kulturu, svoju državu u državi. Imaju svoju književnost, svoju muziku, svoje idole, svoje zvezde i političare.
Primitivizam je zarazan. Kultura primitivaca u mračnim vremenima postaje državna kultura, njihovi idoli – idoli masa. Duh primitivizma oseća se tada na svakom koraku, vlada nad mišljenjem, utisnut je u svaki delić života, nadmoćno se uzdiže kao metafora svega postojećeg.
Sve se trese i buči od senzacionalističkih, lažljivih naslova u štampi, od gromoglasnih uvredljivih reči mržnje i uvreda na skupštinskim zasedanjima, od psovki, i prostačkog ponašanja ućesnka u rijalitii programima. Sva ta buka ima cilj da anestezira široke narodne mase i sakrije mnoge probleme u državi, stvarno stanje stvari.
Ali se, pre ili kasnije, vraća kao bumerang sa katastrofalnim posledicama na sve oblasti života.
Zagađenje koje šire tabloidi i elektronski mediji, i loša politika, nisu ništa manje opasni od zagađenja reka i vazduha, crnih posledica velikih industrijskih zagađivača.