Boško Jakšić
Povodom sukoba u Ukrajini Srpska pravoslavna crkva se opredelila za oprezniji stav koji deluje kao da je usklađen sa državom čija vlast pokušava da lavira između Zapada i Rusije
Vođena svetovnim uputstvima čitanja nebeskih želja Oca, Sina i Svetoga Duha, Ruska crkva se otvoreno stavila na stranu agresije Vladimira Putina na Ukrajinu rizikujući moralnu odgovornost pred hrišćanskim svetom.
Moskovski i patrijarh cele Rusije Kiril prihvatio je da mobiliše pravoslavlje za pravdanje oružane agresije: blagosilja rusku vojsku, poklanja staru zlatnu ikonu Device Marije jednom od njenih komandanata, sasvim nehrišćanski je odbio poziv za Uskršnje primirje, a pohod na Ukrajinu naziva „borbom protiv sila zla”.
Patrijarh crkvenim jezikom govori ono što i vladar Kremlja svetovnim. „Jednom smo slomili kičmu fašizmu, uradićemo to ponovo”, rekao je u govoru pred vojskom početkom aprila aludirajući na reči Vladimira Putina o odbrani od „ukrajinskih nacista”.
„Ako Ukrajinu vidimo kao pretnju, imamo pravo da koristimo silu kako bismo osigurali da je ta pretnja iskorenjena”, kaže Kiril rečima koje više dolikuju generalu nego duhovniku.
Potvrđena je osovina između Putina, koji crkvu nagrađuje obilatom finansijskom pomoći, i patrijarha Kirila, koji je davno iz teologije prešao u politiku i u svakoj prilici podržava vlast.
Mnogi pravoslavci smatraju da pohvale „Svetom ratu” štete njihovoj veri. Iako je većina pomesnih crkava odlučila da se ne svrstava, obnavljaju se stare šizme unutar sveta od oko 300 miliona pravoslavaca okupljenih u 15 autokefalnih crkava. Vernici se dele na one koji podržavaju Moskvu i one koji osuđuju rusku invaziju i zločine.
Ukrajinski front najoštrije je aktuelizovao jedno staro i jedno novo rivalstvo. Moskovska patrijaršija vekovima, još od pada Carigrada 1453, pokušava da se nametne kao „Treći Rim” u odbrani pravoslavlja, ali je ta ambicija osporavana od ekumenske patrijaršije u Konstantinopolju, prve među jednakima, koja uz podršku grčke crkve brani doktrinarni stav da pravoslavlje, za razliku od rimokatoličanstva, nema jednog duhovnog lidera.
Odnosi između Kirila i patrijarha Vartolomeja Prvog su tokom sadašnje ukrajinske krize pretvoreni u otvoreni rat koji vernike povlači na jednu, odnosno drugu stranu.
Antagonizam je eksplodirao 2019. kada je Vaseljenska patrijaršija priznala autokefalnost dotle nepriznatoj ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi koja je bila potčinjena Moskovskoj patrijaršiji još od 1686.
Odluka je nesumnjivo bila politički motivisana zbog ruske aneksije Krima pet godina ranije. Moskva je prekinula sve kontakte sa Vartolomejom, a Ukrajina je ostala duboko podeljena. Više od polovine parohija (45) ostalo je pod jurisdikcijom Moskve, dok 22 iz Nove ukrajinske pravoslavne crkve više ne pominju Kirilovo ime u molitvama. Do potpunog raskida ipak nije došlo.
Dominacija ruske crkve, koja ima značajan broj ukrajinskih vernika, uklapa se u Putinovo negiranje ukrajinskog nacionalnog i verskog identiteta i potpuno je u skladu sa projektom „Ruskog sveta” koji širenje verskog uticaja koristi kao instrument spoljne politike.
Kada je izbio rat, mitropolit Onufrije, čelnik pravoslavne crkve u Ukrajini koja je ostala lojalna Rusima, pozvao je Putina da prekine sukob dva naroda „izašla iz Dnjeparske krstionice”. Kako se sukob nastavljao, pojedine vladike proruske Ukrajinske crkve našle su se u problemu.
Vernici se pitaju kako neko može da prihvati molitvu za patrijarha Kirila i njegove blagoslove vojnicima koji ubiju vašeg sina. Zašto su se svrstali uz Putina? Da li su potkupljeni, ucenjeni ili računaju da će Rusi pobediti u ratu koji su iskoristili kao priliku da unište desetine ukrajinskih crkava?
„Stidimo se da gledamo u oči običnih Ukrajinaca, stidimo se užasno agresivnih reči koje patrijarh Kiril stalno ponavlja, stidimo se ukrajinskih vladika koji su glavu stavili u pesak strahujući od raskida sa Moskovskom patrijaršijom”, kaže otac Pinčuk, autor peticije koju je potpisalo oko 400 ukrajinskih sveštenika.
U peticiji se od visokodostojanstvenika zahteva da Kirilova podrška Kremlju bude proglašena za jeres, da najoštrije budu osuđene njegove ocene da je rat u Ukrajini „rat protiv antihrista”, njegovi pozivi vernicima da se okupe oko ruskih vlasti ili izbegavanje osude napada na civile – od kojih su mnogi vernici ruske crkve.
Kirilovi stavovi naveli su Evropsku uniju da na spisak sankcionisanih lica stavi i poglavara 150 miliona ruskih pravoslavaca, što je potez koji je masovno razljutio srpske vernike koji se vraćaju u vremena Velike šizme uvereni da je cilj uništenje Pravoslavne crkve.
Srpsku pravoslavnu crkvu mnogi odavno sumnjiče za gotovo vazalski odnos prema Moskovskoj patrijaršiji. SPC se novembra 2018. otvoreno stavila na stranu Ruske pravoslavne crkve kada je Vaseljenska patrijaršija priznala samostalnost ukrajinske crkve. Priznaje jedino mitropolita Onufrija.
U sadašnjem sukobu SPC se opredelila za nešto oprezniji stav koji deluje kao da je usklađen sa državom čija vlast pokušava da lavira između Zapada i Rusije. Sastanak Aleksandra Vučića i patrijarha srpskog Porfirija u martu izgleda da je usaglasio stavove: ponavljaju da se zalažu za mir, dijalog i toleranciju. Patrijarh se u Beogradu i Zagrebu sastajao sa ukrajinskim izbeglicama.
Država je osudila rusku agresiju, crkva se umesto osude oslanja na mir i ljubav, ali i Vučić i Porfirije pažljivo izbegavaju bilo kakve kritike na račun Putina ili Kirila. Predsednik nije osudio ruske zločine nad ukrajinskim civilima, patrijarh se nije ogradio od antizapadnih i proruskih stavova mitropolita Joanikija ili vladike Irineja, niti je reagovao kada je deo crkve u Nikšiću i Podgorici organizovao skupove otvorene podrške Putinu.
Svetovni i duhovni svet Srbije je pred istovetnim delikatnim izazovom da se jasno ogradi od osvajačkog Putinovog rata, odnosno agresivne retorike patrijarha Kirila. „Sile zla” nije danas teško prepoznati.
Prepoznao ih je ekumenski patrijarh Vartolomej. Prepoznao ih je i papa Franja koji je posle dugog telefonskog razgovora sa Kirilom sredinom marta obznanio: „Patrijarh ne može da se pretvori u Putinovog šegrta za oltarom”.
Nesumnjivo je da će dalji tok rata u Ukrajini odlučiti dubinu politizovanog i prikrivenog pravoslavnog raskola, ali ožiljci će svakako ostati. Amin.
(Politika)
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
