петак, јун 21, 2024

Povratak talibana Moskvi donosi neželjenu neizvesnost

Slične objave

Podeli

Piše: Mike Eckel

Haos je zahvatio glavni aerodrom u Kabulu s hiljadama Avganistanaca koji su očajnički bežali od talibanskih boraca, dok su američki marinci pokušavali da obezbede sigurnu evakuaciju američkih diplomata i saveznika.

Na drugoj strani grada ispred ambasade Rusije 16. avgusta bila je drugačija scena: talibanski borci preuzimaju stražarske dužnosti na spoljnom obodu prostranog objekta: spolja zidovi od čelika, cigli i bodljikave žice; unutra fontane, uređeni travnjaci i grmovi ruža, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

“Ostavili su dobar utisak na nas, prikladni momci, dobro naoružani, stajali su oko spoljnog oboda ambasade tako da niko nije mogao da se probije do nas: ni terorista, ni ludak”, rekao je ambasador Dmitrij Žirnov u intervjuu za rusku državnu televiziju. “Predstavnici talibana ponovo su nas uverili da ovdašnjim ruskim diplomatama neće ni dlaka pasti s glave. Rekli su: ‘Možete bezbedno da nastavite s radom'”.

Mirna izjava Žirnova i njegove pohvale članovima militantne grupe koju je ruska vlada zvanično označila kao terorističku organizaciju, ne pokazuju daleko složeniju računicu Moskve pošto su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom.

S druge strane, povlačenje snage SAD iz Avganistana znači jedno mesto manje blizu onoga što Rusija vidi kao svoju istorijsku sferu uticaja, gde je Vašington imao značajan vojni angažman, kao stalni izvor zabrinutosti za ruske planere.

Međutim, iznenadni i haotični vakuum koji SAD ostavljaju iza sebe znači novu neizvesnost i niz potencijalnih problema za Kremlj.

“Donekle je to bilo iznenađenje”, rekao je glavni izaslanik Kremlja za Avganistan Zamir Kabulov o brzom slomu vlade u Kabulu koju su podržavale SAD.

“Polazili smo od mišljenja da će se avganistanska vojska… opirati neko vreme. Ali smo očigledno bili previše optimistični u proceni kvaliteta oružanih snaga koje su obučavali Amerikanci i NATO”, rekao je on za moskovsku radio stanicu Eho Moskvi.

On je takođe istakao kontrast između ubrzanog razvoja događaja ovog leta, uoči planiranog povlačenja vojnih snaga SAD do 31. avgusta, sa sovjetskim povlačenjem 1989. godine posle skoro jedne decenije okupacionog rata. Vlada koju je podržavala Moskva ostala je na vlasti u Kabulu skoro tri godine posle odlaska sovjetskih trupa. Vlada Ašrafa Ganija, koju su podržavale SAD, urušila se i pre američkog povlačenja.

Režim afganistanskog lidera Mohamada Nadžibulaha kojeg je podržavao Sovjetski Savez “opstao je još tri godine”, rekao je Kabulov. “Režim koji su oni napravili urušio se čak i pre nego što su Amerikanci otišli. Tu leži fundamentalna razlika.”

Takva poređenja mogu biti od koristi, makar u smislu propagande, ali na praktičnom nivou razvoj događaja predstavlja problem za Moskvu.

Jedan od njih: Kako govoriti o novoj vladi u Kabulu kada se njeni članovi prema ruskim zakonima smatraju teroristima – oznaka uvedena 2003. obavezuje ruske medije da u svim novinskim proizvodima bude uneta zamorna odrednica o talibanima?

Nešto više iznijansirana politička situacija mogla bi više pogodovati Kremlju nego potpuna vladavina talibana, dajući Rusiji šansu da stekne uticaj i igra na različite strane dok se SAD povlače.

“Za Rusiju bi formiranje prelazne vlade u Avganistanu, gde bi talibani pozvali druge učesnike na sastanke u Moskvi, bio jedan od najboljih mogućih scenarija”, napisao je politički posmatrač i kolumnista Kiril Krivošejev u članku za Moskovski centar Karnegi. “To bi omogućilo, s jedne strane, da se direktno ne prizna autoritet organizacije koju je proglasila terorističkom, a s druge, da se ne pokvare odnosi s talibanima.”

Dugogodišnji strah Rusije od nestabilnosti na njenim južnim granicama primarni je činilac u njenim računicama u vezi s Kabulom. To zavisi od sposobnosti centralnoazijskih zemalja koje se graniče s Avganistanom – Turkmenistana, Uzbekistana i Tadžikistana – da brane svoje granice i spreče talibanske borce i ekstremističku ideologiju da destabilizuju društva u tim državama.

Moskva, međutim, već nekoliko godina tiho gradi diplomatske odnose s talibanima. A etnički Tadžici i Uzbeci čine znatan deo afganistanskog stanovništva, što znači da i oni imaju dugogodišnje kulturne, jezičke i ekonomske mogućnosti da utiču na vladu u Kabulu.

“Iako je Rusija možda otvorena za ograničene oblike saradnje s velikim silama, poput Kine, Indije, pa čak i sa SAD po pitanju Avganistana i regionalne bezbednosti, ona je takođe direktno investirala u negovanje odnosa s višim talibanskim vođama”, naveo je u analizi Metju Rodžanski (Matthew Rojansky), direktor Kenan instituta (Kennan Institute) u Vašingtonu. “Shodno tome, Rusija sada ima određenu mogućnost da direktno utiče na Avganistan pod kontrolom talibana.”

Zapravo, Kabulov je sugerisao da se Rusija, iako su talibani brzo preuzeli kontrolu nad Avganistanom, možda godinama pripremala za tu mogućnost.

“Nije bilo uzalud što smo uspostavili kontakte s talibanskim pokretom u poslednjih sedam godina, razgovarali o mnogim stvarima”, rekao je on u intervjuu za Eho Moskvi. “I videli smo da će ta sila na kraju, ako i potpuno ne preuzme vlast, u svakom slučaju igrati vodeću ulogu u budućnosti Avganistana.”

Poslednji put kada su talibani došli na vlast 1996. godine, usred građanskog rata i gotovo potpune anarhije, Moskva je više strahovala od posledica.

Sama Rusija još je bila pometena raspadom Sovjetskog Saveza pet godina ranije. Takođe je strahovala zbog slabosti novonastalih nezavisnih država centralne Azije koje su se nosile sa sopstvenim previranjima: Tadžikistan je devedesetih bio zahvaćen građanskim ratom; dolina Fergana, čije se granice protežu preko Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgistana, redovno je beležila izlive nasilja; Prvi čečenski rat otvorio je vrata čitavog regiona islamističkoj ekstremističkoj ideologiji.

To sada nije slučaj, rekao je Ivan Klišž (Kliszcz), istraživač i politikolog s Univerziteta u Tartuu u Estoniji.

“Talibansko preuzimanje kontrole ne menja fundamentalnu politiku Moskve prema Avganistanu: da nestabilnost građanskog rata drži dalje od centralne Azije”, rekao je on za RSE.

“Više se radi o tome da se osigura da ima privilegovanu ili stalnu komunikaciju s talibanima, posebno kada je reč o granicama s centralnom Azijom, i borbi s IDIL-om”, rekao je Klišž.

“Glavni problem za Rusiju biće da osigura da talibani ne pokušavaju da podstiču nasilje ili šire svoju okrutnu verziju islama izvan granica Avganistana”, rekao je u intervjuu za časopis Republika Arkadij Dubnov, dugogodišnji stručnjak za južnu i centralnu Aziju. U zavisnosti od toga, “Moskva će promovisati političko priznanje talibana i njihovo uklanjanje sa spiska terorističkih organizacija Ujedinjenih nacija.”

“Teško se može očekivati značajna finansijska pomoć Kabulu iz Moskve. To će učiniti Amerikanci i Zapad kolektivno, pošto su uveliko odgovorni za ono što se danas dogodilo u Avganistanu. Rusija, kako kažu, nije u tom poslu”, rekao je on.

U borbi s takozvanom Islamskom državom i drugim ekstremističkim grupama poput Al Kaide, interesi Moskve su bliži interesima SAD i Zapada: Kremlj ne samo što je rado podržao invaziju SAD u Avganistanu pre 20 godina, već je i olakšao korišćenje ruskog vazdušnog prostora i naznačio podršku da SAD koriste baze u Kirgistanu i Uzbekistanu.

Kako je vreme prolazilo, međutim, tolerancija Moskve prema prisustvu SAD u centralnoj Aziji se smanjivala i uspela je da potisne Amerikance 2000-ih. Od tada je Moskva ojačala veliku vojnu bazu u Tadžikistanu i nedavno je održala vojne vežbe s tadžikistanskim i uzbekistanskim snagama duž granice.

Ipak, Vašington i Moskva nisu potpuno suprotstavljeni kada je u pitanju južna Azija.

Šefovi američke i ruske diplomatije, Entoni Blinken (Antony) i Sergej Lavrov, u telefonskom razgovoru 16. avgusta razmatrali su “situaciji u Avganistanu posle bekstva lidera zemlje, raspada postojećih vladinih organa i tekućoj de fakto promeni režima”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Njih dvojica takođe su se dogovorili da “nastave konsultacije” koje bi uključile Kinu, Pakistan, druge “zainteresovane države” i da izvrše pritisak na Ujedinjene nacije da organizuju neku vrstu sastanka o avganistanskom društvu i vladi.

Aleksej Puškov, ruski poslanik oštrog jezika i višegodišnji kritičar Zapada, proglasio je američko povlačenje “snažnim udarcem po međunarodnu reputaciju SAD i njihovu sposobnost za globalno liderstvo”.

“Pad čitave škole mišljenja, čitavog sistema mitova i ideja o ‘kraju istorije’ i trijumfu zapadnog modela”, napisao je na Telegramu.

Međutim, rusko likovanje nad američkim povlačenjem ne treba shvatiti previše ozbiljno, rekao je Klišž.

“To su uglavnom prazne reči, zgodan način da se gura narativ o padu SAD, usponu multipolarnosti, usponu drugih partnera u globalnom sistemu itd”, rekao je on. “Ali ima i stratešku vrednost, nije reč toliko o padu SAD, reč je o zapadnim modelima vladanja i upravljanja sukobima. Moskva može da koristi (neuspehe SAD u Avganistanu) da promoviše svoj model rešavanja sukoba smanjenjem prestiža konkurentnog zapadnog modela.”