недеља, мај 19, 2024

Pobuna masa

Slične objave

Podeli

Vesna Mališić

Vesna Mališić (Foto: portalforum.rs)

Predsednik države kaže da za razliku od EU u Srbiji ne ubijaju boga u demonstrantima. Naravno, jer vlast za pobunjene građane ima drugačiji recept: uplaši, uceni, denunciraj, manipuliši, falsifikuj, nadziri…

Na prvi pogled, reklo bi se da već dva meseca vlast u Srbiji reaguje krajnje iracionalno na proteste građana, koji su se izlili na ulice širom zemlje nakon dva nezapamćena masakra dece i mladih u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima oko Mladenovca. Jer, poruka građana je, da podsetimo, tako prirodna, iskonska i delovalo je opšteprihvatljiva – zaustavite ovo nepodnošljivo nasilje koje se valja državom od vrha do dna. Šta je, međutim, u toj ideji o zaustavljanju nasilja i uspostavljanju odgovornosti za njih tako subverzivno i neprihvatljivo? Zašto je režim, gotovo instinktivno, reagovao tako burno i uspaničeno?

Odgovor je dala sama vlast svojim postupcima proteklih nedelja. Njima je pokazala da je nasilje najčvršća grana na kojoj sedi. Armatura koja je drži na okupu. Njen osnovni supstrat i esencija. Zato je i njen odgovor na zahtev demonstranata prividna nezainteresovanost, a u stvari još veće nasilje. Ovoga puta bez upotrebe policije jer su za ovih deset godina razradili i usavršili mnogo efikasnije metode disciplinovanja od pendreka. Za obračun su zato mobilisali i dodatno angažovali sve raspoložive resurse represije, obilato koristeći arsenal tajne države. Tako da je sasvim očekivano da predsednik države kaže kako „za razliku od EU gde ubijaju boga u demonstrantima, u Srbiji oni mogu mirno da šetaju“, jer ovdašnja vlast očigledno ima za pobunjene građane mnogo „bolji“ recept: uplaši, uceni, denunciraj, manipuliši, falsifikuj, uspostavi kontrolu saznanjem da si nadgledan… Kao u Panoptikonu Mišela Fukoa, sama pretnja nadziranjem disciplinuje. Takav efekat bi trebalo da proizvede kod ostalih i kad predsednik države javno objavljuje da četiri urednice dnevnika RTS lajkuju proteste na svojim privatnim nalozima na društvenim mrežama. Ali, kako on to zna, to ovde više nije pitanje? Koje su to službe stavile novinare na mere nadgledanja da bi predsednik javnim denunciranjem preventivno delovao na druge i ulivao strah. Vidljivost, poznato je, pojačava nadzor i kontrolu jer uvek plaši. Zato su napadi vlasti uvek usmereni na konkretnu ličnost, za primer drugima. Čim se profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović popeo na binu da se obrati okupljenim na skupu „Srbija protiv nasilja“ nije bilo pitanje da li će se, nego šta će se o njemu pojaviti u udarnim vestima na televizijama koje podržavaju vlast. Mašinerija za kompromitovanje izbacila je odmah satirični tekst pesme We are the Serb, rok grupe „Ništa ali logopedi“ u kojoj je mladi Jovanović bio pevač sredinom devedesetih i potpuno mu falsifikovala značenje. Da bi ga predsednik potom nazvao „besprizornim likom“ i izneo podatke o njegovim navodnim primanjima koja bi valjda trebalo da znače da je obavezan i da ćuti. To sa iznošenjem višestruko uvećanih honorara isprobano je i na glumcima koji su podržali proteste, pa kad to nije donelo očekivani rezultat, usledila su vređanja, pa bezumne pretnje, lične, pa porodicama, pa na kraju deci. A onda je kampanja koju su danima beskrupulozno vodili poslanici SNS u Skupštini Srbije nastavljena na društvenim mrežama kroz video-poternicu za pedesetak glumaca koji se optužuju da pozivaju na „rušenje države i ustavnog poretka i anticivilizacijske i nezakonite akte protiv TV Pink“. Da bi se pojavio i novi video-uradak koji sada za učestvovanje u obojenoj revoluciji, osim opozicionih političara optužuje i glumce Dragana Bjelogrlića i Milana Marića. Sve je to, naravno, garnirano javnim objavljivanjem tajno snimljenih fotografija političara opozicije i učesnika protesta koje bi trebalo da ih prokazuju kao ljude bez empatije, ili drugih fotografija izmišljenog ili lažnog značenja koje bi trebalo da diskvalifikuju učesnike i karakter protesta.

Ali pobuna i pored svega toga traje i širi se. Sad odsustvo straha građana počinje da plaši vlast. I to, očigledno, mnogo muči predsednika Vučića. Njegova nervoza je očigledna i po tome što se sada gotovo svakodnevno direktno obraća javnosti iako je u toku proteklih 12 meseci to učinio 300 puta. I sve teže kontroliše bes kao kada se obrušio na slovenačkog novinara koji ga je samo pitao o protestima u Srbiji, pa je čak i gošća, predsednica Slovenije, morala da interveniše. Sve to govori da su građani pogodili u metu kad su nasilje stavili u fokus svojih protesta jer ova vlast bez nasilja očigledno uopšte ne može da funkcioniše.

(NIN, 22. juna 2023.)

Prethodni tekst
Sledeći tekst