Piše: Anita Beretić
Jedan od omiljenih igrokaza čuvenih Nadrealista bio mi je i ostao onaj o fabrici za proizvodnju Ništa. Za komponente tog proizvoda, u vrednosti od nekoliko ziliona maraka ili već čega, neophodni su bili sastojci Nema ničega i Đe, ba, ono nestalo. Kad se sve to još zondira, stvar je fercerala savršeno.
Danima, nedeljama, mesecima, ajme, već i godinama, gledam ovog našeg Vrhovnog Iluzionistu kako zondira po celoj Srbiji, uz blede pokušaje da tu veštinu prebaci i u regiju, a, bogami i svet. To mu, ponekad, donekle uspe, zahvaljujući vradžbinama koje se na umorne i isprane podaničke mozgove nemilice sasipaju sa državnih i inih medija koji su u ljubavi sa samom državom, tj. Njim.
Tako onda saznamo, na primer, da je za vreme njegove istorijske posete SAD-u, knjižarsko udruženje htelo to sve da opstruiše, pa su noćom knjižare zatvorene, a On samo noću, pošto ne spava kao i svaki pošteni đavolak, ima kad da se švrćka po ulicama Njujorka u potrazi za omiljenom knjigom; dalje, jedina penkala koju mu je poklonio Tramp je zaista jedina, neponovljiva, i ne liči ni na jednu iz one trafike suvenira u Beloj kući; a bečke šnicle kod Angele Merkel su jednostavno neprikladne, jer, valjda, nisu na masti i u plavoj šerpici u kojoj mu mamica dostavlja lignje. I tako, more za naše živote prevažnih informacija o njegovim aktivnostima i psihičkim stanjima…
Kad nas ne blamira po svetu, urniše nas ovde, na kućnom pragu.
Ne mogu sebi oprostiti što lepo nisam vodila beleške o svemu i svačemu što nas pod njegovom vladavinom zadesilo u smislu našeg svemirskog napretka, jer taj, mislim napredak, nije za ovozemaljsko merenje ni sa kim i ni sa čim u novijoj srpskoj istoriji. Od svinjskih nogica do letećih automobila, od milona kilometara nekakvih puteva po ceni – bagatela, dogovorićemo se, od fabrika čipova do ferarija, nekih nudli koje još nisam kuvala (nemam pojma šta je to, možda knedle?), pa neki roboti što govore i čekaju ga i sa njim ćućore, pa rudnici, gondole, tuneli, avioni, kamioni. Ne može to živ čovek ni zamisliti – kao na vašaru u Rumi. Još samo bradate žene i gutači vatre fale.
A tek kadrovi! Pa mora to sve neko da sprovede. A ko će ako ne Vulin, Slina, Dačić, Gojković (devojački Preletačević), Mali ( momački Plagijatorević), Drobnjak, Selaković, Vesić, Palma, Đuka (ne bih da vređam skoro izumrlu vrstu), Jorgovanka, Marko Tapšač Đurić, Krkobabići u pet generacija… Dobro, ima tu još zadosta imena, iz nekih drugih krugova… pakla…
Pa sad ti nemoj biti patriota u ovoj zemlji!
Kako?!
Samo da ovo njegovo zondiranje uspe već jednom, pa da se lepo jedno jutro probudim i upitam – Đe, ba, sve ono nestade?