Zoran Vuletić
Dobro je što je vlast (Aleksandar Vučić) ipak najavila prihvatanje ponuđenog plana, bolje bi bilo da je to urađeno u normalnoj atmisferi. Užasna je okolnost i način na koji smo došli dovde, posebno imajući u vidu poslednja dva meseca sa barikadama na Kosovu, sa ličnim vređanjem premijera Kosova Albina Kurtija da je teroristički ološ, da je ekstremista, najveća pretnja miru i zato je teško bilo danas dati pozitivan odgovor.
Takođe je naglašen narativ koji je građen poslednjih dvadeset godina (od atentata na premijera Zorana Đinđića) od svih vlasti kako smo bombardovani da bi nam Zapad oteo Kosovo, ali imamo Vladimira Vladimiroviča Putina koji će da preuzme vođenje naše politike.
Na nevolju naših kvazipatriota, Putin danas doživljava sudbinu Slobodana Miloševića. Prihvatanje predloga plana u takvoj atmosferi može da opstruira implementaciju i ostavlja gorak ukus teških gubitnika kod većinskog srpskog stanovništva. Ogromnu odgovornost za ovakvu atmosferu pored Vučića nose sve opozicione stranke i pokreti, posebno one parlamentarne.
Umesto da konstatuju da su Kosovo izgubili Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj 1999. nakon tragičnog rata na Kosovu, koji je morao biti izbegnut prihvatanjem ponuđenog plana u Rambujeu, naši dični opozicionari Vuk Jeremić, Boris Tadić, Boško Obradović, Miloš Jovanović i Dragan Đilas svojim stavovima naknadno legalizuju Miloševićevu politiku i tzv. rezultate, POBEDILI SMO NATO I KOSOVO JE SRBIJA!? Bedno je i duboko nepravedno prema mladima voditi takvu politiku.
Patriotski je danas podržati/naterati Vučića da ovo što je danas najavio, prihvatanje u iznudi implementira što pre, da prestane da kuka nad svojom sudbinom ,,žrtve zlog Zapada’’. Ne smemo da dozvolimo da ovaj sporazum doživi sudbinu Briselskog sporazuma koji se ne primenjuje više od deset godina. I to nije obaveza samo Vučića nego svih političkih aktera, kao i svih medija.
Šta je alternativa ovom sporazumu? Zamrznuti konflikt? Dalji život u lažima? Svi znaju istinu, posebno Vučić i prethodno pobrojani opozicionari kojima bih dodao i političke ćutologe iz parlamenta! Javnost mora jednom da im postavi pitanje:”Dokle mislite ovako?” Takođe bi morali svi da znaju vrlo dobro zašto smo bombardovani, deset godina pre bombardovanja smo mi bombardovali sve susedne države. Nažalost za takvu politiku najvišu cenu plaćaju građani, a ta cena je mogla da bude znatno niža da smo posle Đinđića dobili državnike umesto manipulanata koji su ritualno odbili plan Martija Ahtisarija tada zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem.
Danas, kada je Vučić smogao snage da verovatno prihvati francusko-nemaćki plan ne smemo da mu damo ni najmanju mogućnost da se predomisli pravdajući se opozicionim pritiskom i eventualnim bekstvom u vanredne parlamentarne izbore koje Šešelj priziva. Setimo se odbijenih planova 90-ih godina prošlog veka, paradigma je odbijanje plana Z4 (Zagreb 4). Kakav bismo imali epilog da je taj plan prihvaćen? U Hrvatskoj bi nastavili da žive Srbi u svojoj državi, posledično ne bi bilo rata na Kosovu jer bi bila primenjena logika plana Z4 na Kosovu, čime bi Albanci nastavili da žive u svojoj evropskoj Srbiji. Sačuvali bismo stotinu hilada ljudskih života i sudbina. Budimo jednom pametni na vreme, šta bismo danas dali za ovakav epilog 1995.
Na kraju bih predložio predsedniku Vučiću da drži znatno kraće konferencije za štampu, sve što je kako tako objasnio kao pozitivno o predloženom planu u drugom delu je sebi otežao buduće konačno prihvatanje predloga time što je krajnje neprimereno izvređao sve aktere, buduće potpisnike i garante sporazuma. Zašto ponižavati sebe i sopstvene građane?
Koliko god je to teško danas objasniti u Srbiji, interes Srbije je da Kosovo postane što pre članica Ujedinjenih nacija (UN), time se nama otvaraju širom vrata Evropske unije (EU).
Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF)
Nije džabe Arčibald Rajs rekao: Čujte Srbi, čuvajte se sebe. Sve nevolje koje smo imali od dolaska Slobodana Miloševića do danas je izazvala naša politička elita. sve što je napisao Zoran Vuletić je potpuno tačno. Svetsku politiku vode velike države. Osnovna uloge države je da zaštiti svoje građane, i da im stvori što povoljnije uslove za život i razvoj, pa prema tome male države ne mogu da vode svetsku politiku. Male države moraju da održavaju najbolje moguće odnose sa susednim državama. Ako su svi naši sussedi okrenuti ka EU, a naše političke elite bi htele da budu neutralne i da sede na više stolica, onda Srbija ne može da zasnuje trajno dobre odnose sa susedima, a ni da obezbedi dobre uslove za privredni i kulturni napredak svojih građana. Granični prelazi sa Makedonijom,Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom nisu napravljeni u interesu građana. Kosovo je cena koju, zbog pogrešne politike naših političkih elita moramo da platimo. Što pre,to bolje.
Našim ,,patriotama” bih postavio jedno pitanje: Zašto vama, braćo ne zasmeta gubitak Borskog rudnika, PKB i td.? Na svemu što je Srbija prodala stranim investitorima, izgubljen je suverenitet. U Upravnom odboru PK Srbije većinu čine predstavnici stranih korporacija, a PK je iskljičivi predstavnik interesa celokupne privrede. Prevedeno u praktični život znači da strane korporacije imaju najveći uticaj na državne institucije koje stvaraju uslove privređivanja domaćoj privredi. Sve krupnije investicije koje izvodimo finansiraju se iz kredita pa prema tome biće naše onda kada te kredite budemo otplatili. Najveći deo tereta orplate kredita je na domaćoj privredi, a domaća privreda se uništava… Prosto rečeno Kosovo nije najveći problem Srbije.