недеља, мај 19, 2024

Opozicija odgovorila na ultimatum Ane Brnabić: Obustavite izborne radnje

Slične objave

Podeli

Danas Online

Zeleno levi front poslao je predsednici Skupštini predloge za primenu ODIHR preporuka, u roku koji im je zadala Ana Brnabić, danas u podne, a kako nam je rečeno u toj poslaničkoj grupi, trebalo bi da su i ostale opozicione poslaničke grupe isti dokument poslale, jer je takav bio dogovor između njih.

U dokumentu koji je adresiran na Srđana Smiljanića, generalnog sekretara Skupštine, između ostalog se navodi da u vezi sa zahtevom Ane Brnabić predlože se dalji rad na primeni preporuka ODIHR-a sa navođenjem jasnih prioriteta:

1. Obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, izmenom člana 87. Zakona o lokalnoj samoupravi, s retroaktivnim dejstvom, i to zbog toga što pravni okvir za sprovođenje tih izbora još uvek nije dogovoren usled neispunjenja preporuka ODIHR.

2. Pripremu neophodnih izmena propisa u cilju efikasnog sprovođenja preporuka ODIHR-a, kroz inkluzivan i transparentan proces, u skladu sa prioritetnom preporukom br. 1 iz izveštaja ODIHR od 28. februara 2024. godine:

2.1 Obrazovanje radnog tela Narodne skupštine koje će činiti narodni poslanici i narodne poslanice vlasti, opozicije i predstavnici civilnog društva (u daljem tekstu: radno telo). Da bi se obezbedila inkluzivnost, svaka poslanička grupa imenuje po jednog člana/icu koji su diplomirani pravnici/e (osim u slučaju grupa koje u svojim redovima nemaju pravnike/ce), a organizacije civilnog društva (CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija) imenuju po jednog predstavnika.

2.2 Zadatak radnog tela je da izradi predloge zakona kojima se ispunjavaju sve preporuke ODIHR, a posebno preporuke br. 1, 4, 5, 6, 7, 18, 19 i 21 iz izveštaja ODIHR od 28. februara 2024. godine. To posebno uključuje, ali nije ograničeno na izradu predloga za izmenu i dopunu: Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, Zakon o prebivalištu i boravištu građana, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o Ustavnom sudu.

2.3 Radno telo donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije – poslaničke grupe vlasti, poslaničke grupe opozicije i organizacija civilnog društva.

2.4 Radno telo treba da izradi radne verzije prioritetnih zakona u roku od tri nedelje od obrazovanja.

2.5 U cilju obezbeđivanja transparentnosti procesa, o radnim verzijama zakona biće organizovana javna slušanja, uz prisustvo svih relevantnih aktera koje će moći da predloži svaki član/ica radnog tela.

2.6 Predloge zakona podneće članovi/ce radnog tela iz reda narodnih poslanika i narodnih poslanica, a u roku od sedam dana od podnošenja zakona će biti sazvana sednica Narodne skupštine radi njihovog usvajanja.

2.7 Na osnovu usvojenih zakona, nadležna ministarstva (prvenstveno, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova), izborne komisije i drugi nadležni organi pripremiće po istom principu – u inkluzivnom i transparentnom procesu koji uključuje predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva – podzakonske akte za njihovo sprovođenje.

3. Dogovor o jedinstvenom terminu održavanja beogradskih i drugih lokalnih izbora, nakon što usvajanja zakonskog i podzakonskog okvira.

4. U vezi sa zahtevom da odredimo dva lica koja bi bila imenovana u Komisiju radi vršenja uvida, revizije i kontrole Jedinstvenog biračkog spiska, insistiramo da se najpre u što kraćem roku razradi nužan zakonski osnov za formiranje i funkcionisanje takve komisije. Tek na osnovu posebnog zakona koji bi usvojila Narodna skupština je moguće da sama Komisija bude formirana. Ovo je neophodno zbog jasnog zakonskog osnova nadležnosti Komisije kako bi ona zaista imala mogućnost kontrole biračkog spiska, uključujući i ovlašćenja da izvrši uvid u elektronsku bazu biračkog spiska i proveri ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku u periodu nakon izbora 2022. godine. U skladu sa preporukom 4, Komisija mora da uključi predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva i da donosi odluke po principu većinskog odlučivanja unutar svake od tri grupacije – predstavnika vlasti, opozicije i organizacija civilnog društva.

U pogledu revizije i kontrole biračkog spiska, neophodno je:

• da Komisija ima nadzor na biračkim spiskom i tokom sprovođenja predstojećih izbora

• omogućiti članovima izbornih komisija uvid u delove elektronske baze biračkog spiska za teritoriju u nadležnosti te komisije, uključujući i sve izmene.

• izmeniti zakone tako da se promene u evidenciji prebivališta evidentiraju u Jedinstvenom biračkom spisku nakon 12 meseci nakon promene prebivališta u cilju uspostavljanja poverenja građana u tačnost biračkog spiska i povećanja poverenja javnosti, u skladu sa preporukom 4 ODIHR-a,

• redovno objavljivati podatke iz biračkog spiska i podatke o svim licima koja su bila ovlašćena za pristup elektronskoj bazi biračkog spiska, od izbora 2018. godine, sa osnovom tog ovlašćenja,

• započeti kompletnu i nezavisnu reviziju biračkog spiska, uključujući i terensku kontrolu, od strane nezavisne komisije, prema metodologiji koju je razvila CRTA.

Dopis ZLF počinje sledećim rečima: Uzimajući u obzir sistemski karakter zloupotreba i izgubljeno poverenje u izborni proces i institucije usled stalnih manipulacija, ucena birača i (redovnog) raspisivanja vanrednih izbora u korist stranke na vlasti, zloupotrebom demokratskih procedura i ustavnih ovlašćenja;

Polazeći od toga da suštinske promene izbornih uslova zahtevaju reformu čitavog sistema organizacije vlasti i reformisanje svih državnih institucija, posebno onih koje imaju ovlašćenja vezana za izborni proces koje ne obavljaju povereni posao;

Zabrinuti zbog činjenice da preostaje sve manje vremena za poboljšanje izbornih uslova u meri u kojoj bi omogućila legitimitet izbora, smatrali smo da je potrebno hitno sprovesti niz kratkoročnih mera koje bi uspostavile poverenje u integritet izbornog procesa, vladavinu prava i demokratske procedure u Srbiji, koje bi nadomestile propuste postojećih institucija ili ih naterale da obavljaju svoj posao;

Predlagali smo da se sa realizacijom ovih kratkoročnih mera počne pre održavanja narednih izbora. Te mere su:

• Formiranje Komisije sastavljene od predstavnika vlasti, opozicije i relevantnih organizacija civilnog društva koja će imati nadležnost da vrši kontinuirani nadzor nad biračkim spiskom, stalnu kontrolu i reviziju biračkog spiska u cilju njegovog usaglašavanja sa stvarnim stanjem (u skladu sa preporukom 4);

• Profesionalno i odgovorno izveštavanje na javnim servisima, kao i emitovanje programa u kojem bi učesnici izbora imali priliku da budu ravnopravno predstavljeni, odnosno osiguranje da u udarnim terminima u informativnom programu javni servisi istinito i nepristrasno izveštavaju o aktivnostima svih učesnika izbornog procesa, kao i da javni servis istinito izveštava o izveštajima ODIHR-a, CRTE i ostalih aktera koji su svedočili o nepravilnostima uočenim na izborima održanim 17.12.2023 (u skladu sa preporukama 7, 18 i 19 iz konačnog izveštaja ODIHR-a iz 2023. godine, ali i preporukama 18 i 20 iz 2022. godine i preporukama 22 i 23 iz 2020. godine)

• Održavanje svih lokalnih izbora u onim opštinama i gradovima gde treba da se raspišu izbori, a nisu održani u decembru 2023. godine, u isto vreme sa izborima za Skupštinu grada Beograda (s obzirom na to da pre raspisivanja izbora za Skupštinu grada Beograda nije došlo do unapređenja izbornog procesa uz ispunjenje preporuka ODIHR-a kroz inkluzivni konsultativan proces kako stoji u preporuci 1).

Kako su u međuvremenu raspisani beogradski izbori, a tek se započinje rad na ispunjavanju preporuka ODIHR-a, predlažemo obustavljanje izbornih radnji do kojih je došlo raspisivanjem izbora 3. aprila, kako bi se započelo sa ozbiljnim inkluzivnim i transparentnim radom na ispunjavanju prioritetnih preporuka. U suprotnom, sprovođenje preporuka će se odigravati u vreme kampanje za beogradske izbore čime će dovesti u sumnju legitimitet tih izbora.