четвртак, новембар 21, 2024

O značaju presude Stanišiću i Simatoviću: Priznajmo istinu, pružimo ruku susedima

Slične objave

Podeli

Odgovorni političari koji misle na budućnost svoje zajednice se tako ponašaju, pokažu moralnost artikulišući istinu. Nova generacija političara ima istorijsku šansu da sa gnušanjem odbaci Miloševićevu politiku zahtevajući da se ISTINA obelodani u udžbenicima jer su laži naviši oblik nasilja prema našoj budućnosti!

Zoran Vuletić

Zoran Vuletić (Foto: portalforum.rs)

Kompetentni pravnici već su se izjasnili da Bosna i Hercegovina nema pravo na reviziju postupka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, jer je protekao rok od 10 godina.

Prema tome, značaj presude Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, čelnicima Miloševićeve SDB je više moralni nego pravni, s obzirom da je to poslednji postupak koji je okončan pred Haškim tribunalom. Moralni značaj presude je prvenstveno u tome što predstavlja prvu sudsku odluku koja nepobitno utvrđuje direktno mešanje Srbije u ratne zločine u BIH.

Presuda je doneta za zločine u Bijeljini, Doboju, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Trnovu i Sanskom Mostu u BiH, kao i za zločine na Daljskoj planini u Hrvatskoj ali, najvažnije od svega, Stanišić i Simatović su osuđeni i kao članovi, odnosno, pripadnici zajedničkog zločinačkog poduhvata, u okviru poduhvata su bili po optužnici, udruženi i Slobodan Milošević, Radmilo Bogdanović, Mihalj Kertes, Milan Martić, Milan Babić, Goran Hadžić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Željko Ražnatović.

Ova presuda korespondira sa presudom generalu Perišiću, načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije. U tom postupku je utvrđeno da je Srbija vojno pomagala Vojsku Republike Srpske. Takođe, pomagala je finansijski, kadrovski, politički i na svaki drugi način. General Perišić je formirao tzv. trideseti komandni centar koji je praktično bio logistika VRS. Ovaj centar je plaćao oficire VRS, obezbeđivao im plate, penzije, brinuo o njihovim porodicama i praktično bio ispostava VRS u Vojsci Jugoslavije (Srbije).

Nakon što je prvostepeno osuđen na 27 godina, Perišić je oslobođen u drugostepenom postupku, na osnovu zaključka drugostepenog veća da njegovo delovanje nije bilo ,,konkretno usmereno“ na vršenje zločina.

Ova odluka je bila značajna i za presudu Međunarodnog suda pravde koji je isti stav zauzeo povodom pitanja da li su škorpioni, paravojna formacija u sastavu MUP-a Srbije, bili poslati u Bosnu radi vršenja zločina. Sud je zaključio da nema dokaza da je MUP Srbije znao da će škorpioni vršiti zločine.

Braneći se od optužbi za špijunažu pred domaćim sudom Momčilo Perišić je u završnoj reči ,,patriotski“ isticao kako je doprineo ,,da se stvori srpska država na teritoriji gde nikada nije postojala“.

Podsećam da su dvojica Miloševićevih ministara unutrasnjih poslova izvršili samoubistvo (Vlajko Stojiljković i Zoran Sokolović), dok je treći, Radmilo Bogdanović umro pod optužnicom za ratne zločine. Jovica Stanišić i Rodoljub Đorđević su bili pomoćnici ministra unutrašnjih poslova, jedan za državnu, a drugi za javnu bezbednost. Obojica su pravosnažno osuđeni za ratne zločine.

Iz svega iznetog, Srbija je ne samo kršila konvenciju o genocidu zbog nesprečavanja tog dela, već je, direktno umešana u izvršenje ratnih zločina i to, kako vojno, tako i policijski.

Decenijama svi komentatori u medijima, bez obzira da li su u pitanju advokati, profesori ili političari, uvek osporavaju tri osnovne stvari: komandnu odgovornost, udruženi zločinački poduhvat, legitimitet Haškog tribunala. Niko ne pita da li je Haški sud pravilno utvrdio činjenice, već svima smeta pravni okvir u kome sud deluje. To dokazuje da je najveći deo komentatora i kritičara haških presuda potpuno svestan njihove istinitosti i pravilnosti. Čuvena mantra „neće nam Haški sud pisati istoriju“ je definitivno pala. Haški sud je utvrdio činjenice i one se mogu koristiti kao istorijske istine.

Baš zbog toga, list Politika prenosi izjavu profesorke istorije iz Zemunske gimnazije kako se u udžbenicima ne smeju koristiti dokazi ili presude Haškog suda. Najstariji list na Balkanu je na stanovištu, kao i profesorka Zemunske gimnazije, da u udžbenicima ne sme da stoji istina, i tako pomno prate politiku Srbije koja nas aktivno uništava više od trideset godina.

Budućnost dece u Srbiji koja odrastaju na lažma njih uopšte ne zanima!

Odgovorna politika dolazi sa odgovornim političarima. Šta bi to danas odgovorni političari morali da urade? Ovim presudama haškog tribunala smo dobili zvaničnu presudu policijskom, vojnom i političkom vrhu Srbije iz 90-ih.

Na nama, u Srbiji je da danas osudimo politiku koja je do ovih užasa dovela. Odgovorni smo! Neophodan nam je mir i razumevanje sa susedima. Pružimo im ruku obeštećenja/izvinjenja ne čekajući privatne tužbe žrtava, ne radujmo se zastarelosti mogućnosti tužbe na državnom nivou.

Odgovorni političari koji misle na budućnost svoje zajednice se tako ponašaju, pokažu moralnost artikulišući istinu. Nova generacija političara ima istorijsku šansu da sa gnušanjem odbaci Miloševićevu politiku zahtevajući da se ISTINA obelodani u udžbenicima jer su laži naviši oblik nasilja prema našoj budućnosti!

Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.