Saša Ilić
Prošlo je više od deset godina otkad se Vučić bavi cepanjem atomskog jezgra demokratije u Srbiji, pri čemu se oslobađa ogromna nedemokratska energija. Za potrebe bombardovanja nuklearnog jezgra, Vučić koristi neutrone velike mase (Dodik, Vulin, Gašić, Rakić, Veselinović i dr) koji su idealni za pokretanje ovog procesa, pri čemu se demokratsko jezgro raspada na dva ili tri nejednaka dela, uz oslobađanje velike nedemokratske energije. Fisiji nisu sklona sva jezgra, pa Vučić koristi pre svega ona iz ogromnih rezervoara nerešenih problema: Kosovo (budućnost), Bosna (sadašnjost), Crna Gora (prošlost-sadašnjost-budućnost), Hrvatska (prošlost); rezervoara koji zapremaju fisionu supstancu, koja se danas popularno zove „srpskim svetom“. Ova supstanca predstavlja glavno pogonsko gorivo koje se još zove kritičnom masom. Njena količina mora da se održava kako bi se proces fisije odvijao nesmetano, jer emisija političkih neutrona izaziva nova cepanja i tako se aktivira lančana politička reakcija. Bez nje nema uslova za održavanje nedemokratske politike, kakvu Vučić praktikuje na domaćem terenu veoma dugo, uz periodično izvođenje nuklearnih proba u regionu. Sve ovo se tokom proteklih godina odvijalo pod budnim okom zapadnih političara, naročito iz Brisela i Berlina, sve do kraja vladavine Angele Merkel, pred kojom je Vučić ispredao bajke o političkom učinku svojih nuklearnih eksperimenata. Jedan od njih trebalo je da dovede do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Međutim, ništa se od toga nije realizovalo onako kako je bilo najavljeno. No lančane reakcije su se nastavile, budući da kritične mase u regionu ima u izobilju, a Vučić ume da je koristi u svojoj nuklearki.
Možda bi se sve ovo nastavilo u nedogled kada bi se radilo samo o domaćem terenu, o čemu nezavisni mediji izveštavaju od samog početka vladavine naprednjaka. Nikoga u inostranstvu nisu zanimale iliberalne prakse Vučićeve demokratije: neslobodni izbori, korupcija, srozavanje medijskih i građanskih sloboda, sedenje na četiri stolice, gubici ljudskih života, dece i odraslih, razaranje demokratskih institucija i svođenje sistema samo na jednu političku funkciju – njegovu. Zato se danas u Srbiji, pri obrazloženju ma kakvog uspeha, od izgrađenog javnog toaleta do nekog dela saobraćajnog koridora, sve predstavlja kao rezultat zalaganja predsednika države, pa tek onda ostalih činilaca. Logično, svaki je uspeh njegov, ali neuspeh nema veze s njim, već sa Srbijom. To se dogodilo i nakon otvorenog pisma 56 zapadnih parlamentaraca predstavnicima EU, SAD i Velike Britanije koje je odjeknulo u svetu, baš kao i pisanje Spiegela o Lutkaru sa Balkana.
Dakle, bilo je potrebno preko deset godina da neko od zapadnih političara shvati da Vučićeva politika cepanja jezgra demokratije ne vodi u dobrom pravcu. Ovo je pre svega podstaknuto nedavnim događanjima na severu Kosova, ali i u ostalim delovima regiona, odakle lider naprednjaka izvlači svoju fisionu supstancu. Naime, 56 zapadnih političara poslalo je otvoreno pismo predstavnicima EU – šefu spoljne politike Žozefu Borelu, državnom sekretaru SAD Entoni Blinkenu i ministru spoljnih poslova Velike Britanije – Džejmsu Kleverliju. Među potpisnicima pisma su predstavnici nemačkog Bundestaga, američkog Senata, kao i EU parlamentarci iz Češke, Ukrajine, Irske, Estonije, Letonije i Litvanije. Za njih je ključ u „pogrešnom odnosu zapadne politike prema Beogradu“. Stoga zahtevaju radikalnu promenu odnosa ali i percepcije problema – ne aplaudirati više atomskom Vučiću, već „razmotriti politiku diplomatije odvraćanja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje bezbednosne situacije na severu Kosova“. Svi oni su došli do zajedničkog zaključka koji glasi: Trenutni pristup ne funkcioniše! Dosta je bilo sa blagom politikom prema predsedniku Srbije!
Vučića je ovo pismo zateklo usred objave velikog plana za dalji razvoj nuklearke „Srbija“. Pobrojani su veliki projekti, od nadoknade štete usled poplava, preko razvoja veštačke inteligencije i automobila bez vozača do organizovanja međunarodne izložbe Ekspo 2027, ali sve se zapravo svodi na to da Vučićeva nuklearka namerava da radi i dalje punom parom na stari način, a da sve ove šarene balone pusti u vazduh i natera građane da gledaju uvis dok im se tlo trese pod nogama. Naposletku, oni su važan deo Vučićeve fisione supstance, jer sve dok oni veruju u njegov politički nuklearni program, spremni su da mu pruže podršku. Oni su već zaboravili da je isto tako bio najavljen prethodni petogodišnji investicioni plan za razvoj Srbije, koji je podrazumevao izgradnju kompletne kanalizacione mreže u Srbiji. Međutim, od svega toga nije bilo ništa, krenule su superćelijske oluje, govna su pokuljala iz stare kanalizacije na ulice i mi smo ostali da plivamo u njima. Jedina uteha je u podizanju celog sistema saobraćaja na Nivo 5, kako je najavila premijerka Brnabić, dakle, na onaj nivo koji podrazumeva da se auto kreće kroz izlivene fekalije bez vozača, otprilike kao i njena Vlada.
Pismo 56 parlamentaraca nije mnogo uznemirilo Vučića. On voli neravnopravne borbe. Uostalom, nije se uplašio ni 77 ubica koji su ga svojevremeno vrebali u Jajincima, pa što bi se tek uplašio nekih tamo nepoznatih parlamentaraca koji su se žalili na njega kod velikih sila. Uostalom, upozorio je Vučić, nisu se oni žalili na njega, već na Srbiju koja ne priznaje Kosovo i neće da uvede sankcije Rusiji. Kakve veze on ima s tim, pita se i sam, a onda prelazi na obrazloženje važnosti rečnog taksija koji će Beograd uskoro dobiti. Zaista, dok ima dovoljno fisione supstance, on nema razloga za brigu, njegova vladavina je obezbeđena nuklearnom nedemokratskom energijom. Ali nije to usamljeni slučaj, takvih potencijala ima mnogo, ne samo u regionu, već i šire.
Razloga za brigu treba da ima opozicija u Srbiji, ukoliko vidi koliko je daleko otišla lančana reakcija koju je svojim hazardnim političkim eksperimentima izazvao Aleksandar Vučić. Ona treba da bude spremna da najpre ugasi nuklearno jezgro, a potom demontira sistem eksploatacije teških elemenata iz „srpskog sveta“ i okrene se održivom razvoju, koji podrazumeva antivučić paradigmu. Prekinuti lanac laži, podvala, korupcije i neslobode, i otpočeti konkretne male korake za preživljavanje Vučićevog nuklearnog perioda iza koga će, ukoliko se nešto ne promeni, ostati jeziva pustoš, zamaskirana paravanima izložbe Ekspo 2027.
Peščanik.net, 10.08.2023.
