BEOGRAD, 3. marta 2023. – Pre godinu dana napadnuta je suverena i nezavisna Ukrajina, od strane svog suseda Ruske Federacije. Većina vesti danas širom sveta počinju tako. Prava istina je da je za Ukrajinu i njene građane na Krimu, Donjecku, Lugansku, agresija počela pre devet godina i od onda nije prestajala. Za svakog normalnog stanovnika Evrope rešavanje bilo kakvog sukoba agresijom na drugu državu je u 21. veku neprihvatljivo.I Srbija je sama iskusila takvu jednu situaciju, zato znamo da strahote rata nikom dobro nika dnisu donele. Pre godinu dana kada je ceo slobodni svet ustao u odbranu prava Ukrajine da se brani od putinovskog režima, u Srbiji je postojalagrupa ljudi koja je demonstrirajući na ulici, poslala poruku da bilo kakva relativizacija ko je agresor, a ko žrtva ne dolazi u obzir, Javno mnjenje u Srbiji izloženo dugogodišnjom besprizornommalignom i i štetnom uticaju putinovske propagande, dugo je odolevalo da se suoči sa činjenicom, da je neprihvatljivo stajatina strani agresora i nekakvoj poziciji da veliki brat Rusija ima pravo da svom bratskom suseduodređuje opredeljenje i osporava pravo da postane deo evropskih asocijacija i vrednosti.
Kao slobodnomisleći građanin Srbije od starta podržavam pravo Ukrajine da sama sebi kroji put na koju će stranu, Evropu ili Aziju, i želim da to postane i zvaničan stav Srbije. Takođe želim da se građani Srbije oslobode propagande i ostale agresije ruske proputinovske politike, i narednih meseci ću sa svojom organizacijom Novi Optimizam po gradovima širom Srbije zagovarati novu odgovornost, a to je odgovornost za prošlost i sadašnjost, ali i budućnost. A odgovorna budućnost Srbije može bitikoegzistencija sa ssvojim susedima, sa povezivanjem sa demokratskom Evropom i svetom, i sa izgradnjom unutrašnjeg demokratskog poretka, jer samo to jedino može dovesti do stabilne i prosperitetne Srbije, izjavio je danas Branislav Guta Grubački, osnivač Novog Optimizma na tribini u Medija centru Srbija pod „bratskom“ agresijom, na kojoj su još govorili NJ.E. Volodimir Tolkač, ambasador Ukrajine u Srbiji, politikolog i novinar Boris Varga, novinar i predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, Olivera Radovanović, istoričarka umetnosti/penzionerka iz Novog Sada, pisac Ivan Lalić i novinar NIN-a Stefan Slavković.
Ukoliko Srbija uskoro ne promeni svoj pristup prema ratu u Ukrajini i ne uvede sankcije Rusiji, to će biti velika mrlja u istoriji ove države, ali godinu dana od početka rata u Srbiji je i dalje prisutna jaka „proputinovska“ propaganda tako da većina građana veruje da su Rusi u pravu, rečeno je na skupu „Srbija pod ‘bratskom’ agresijom“ u organizaciji Novog optimizma.
Ambasador Ukrajine NJ. E. Volodimir Tolkač rekao je na početku da Ukrajina veoma dobro zna šta znači ruski uticaj i kakve posledice ostavlja, te potsetio da je Kremlj agresiju pokrenuo godinama ranije, da je preuzeo maksimalno kontrolu Ukrajine radeći sa korumpiranim političarima, podržao mrežu ekstremističkih organizacija, širio narativ o zajedničkoj istoriji, pokušao i crkvu da kontroliše i na kraju igrao na kartu starije generacije koja je nostalgična prema SSSR.
Kada pogledamo intenzitet ruske propagande mi odlično razumemo da RusijaSrbiji ne donosi poklone, već radi isto, ona želi kontrolu, rekao je Tolkač.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić kazao je da u Srbiji dugo već postoji problem sa medijima i propagandom, i mimo rata u Ukrajini, a da i proputinovska propaganda već dugo postoji jer joj na ruku ide i to što brojni novinari „uopšte nisu novinari“.
„Imamo lošu medijsku scenu, većina naših koleginica i kolega nisu naše kolege, oni se bave propagandom i ne umeju drugačije tako da su u ovoj situaciji dobrodošli“, rekao je Bodrožić i dodao da se danas suočavamo sa sličnom propagandom kao 90-ih godina, kada smo „mi odlazili da ‘oslobađamo’ Hrvate, Bosance i Slovence“.
Politikolog i novinar Boris Varga je mišljenja da Srbija, kada gleda na Ukrajinu, vidi krivo ogledalo i u njemu vidi istovremeno sebe kao žrtvu, ali sa druge strane podržava agresora, što je dosta kontroverzno.
„Agresija na Ukrajinu kao posledicu ima to da su stradale evropske integracije, vidimo na istraživanjima javnog menjenja da pada podrška integracijama i to je zabrinjavajuće. Srbija metaforično nije dva puta videla Berlinski zid, nije primetila ni kad je pao ni kad je 24. februara prošle godine počeo da se opet diže rekao je Varga i dodao da vlast ima mogućnost da „kako je stvorila ovakav narativ o Rusiji, da ga sada promeni“.
„Mislim da je rešenje promena raspoloženja u vlasti ako oni kažu da je Ukrajina žrtva, to će biti tako“, rekao je Varga i dodao da je primetio „otopljavanje“ prema Ukrajini
Dramski pisac Ivan Lalić rekao je da mu se čini da rusifilija malo jenjava, da je sa 80 pala na 60 posto podrške Putinu, ali da je i ona uzrokovana mržnjom prema NATO i bombardovanju Srbije 1999.godine.
„I meni smeta kada nas neko vas bombarduje, ali uvek se zaboravlja zašto smo bombardovani jer se suočavanje sa zločinima nije desilo“, rekao je Lalić i naveo primer iz opsade Sarajeva u poslednjem ratu. „Bio sam svedok tog stradanja i četvorogodišnje opsade“, rekao je Lalić i podsetio da se i danas suočava sa pitanjima tipa – „od koga se branilo Sarajevo?“ (Kada je „naše“)
Lalić je apostrofirao i zločin u Srebrenici i akcije „Škorpiona“ u kojima je pobijeno 6.000 Albanaca, i dodao da se manipuliše žrtvama bombardovanja jer se iznosi da je bilo zvanično 2.500 ubijenih, a prećutkuje se da je od njih 1.900 Albanaca.
Istoričarka umetnosti Olivera Radovanović smatra da će ovaj rat obeležiti 21. vek i da je neverovatno da se posle Hitlera u 20. veku sada ponovo javi „neki monstrum“ koji umišlja da je gospodar života i smrti, da pojedini ljudi treba da nestanu ili da ih pretvori u robove.
„Ako Srbija uskoro ne uvede sankcije Rusiji to će biti još jedna mrlja i sramota za nas. Aleksandar Vučić je po dolasku na vlast prvo slomio školstvo i obrazovanje, a onda je sve bilo lakše. Đaci su došli do slova Z i kod njega su stal. Dalje ne znaju! Zato imamo murale sa Vladimirom Putinom i ljude koji veruju u Vučićevu mitologiju da su nam Rusi kroz vekove pomagali i o Kosovu kao svetoj zemlji“, rekla je.
Radovanović je dodala da Srbija u ovom momentu mora da promeni taj narativ i okrene se realnosti odnosno evroatlanskim integracijama.
Na tribini je učestvovao i novinar nedeljnika NIN Stefan Slavković. Govoreći o svom iskustvu iz Ukrajine gde je proveo šest dana, Slavković je – iako sa bezbedne udaljenosti – imao priliku da oseti atmosferu ukrajinskog rata.
On je svoje iskustvo osim u svom listu delio i sa poznanicima i prijateljima. „Pitali su me kako je tamo, a kada počnem da im kazujem, većina kaže – ostaviti to, ja ću tebi reći kako stoje te stvari…“
Milena Markov/Dragan Banjac
