Piše: Vazha Tavberidze
Rusija se našla u međunarodnoj izolaciji od kada je predsjednik Vladimir Putin naredio invaziju Ukrajine 24. februara. Zapad je nametnuo sankcije kako bi kaznio Rusiju i oslabio mogućnost Moskve da finansira rat koji ona vodi u Ukrajini. Skok cijena nafte i prirodnog gasa, koji čine glavninu ruskog izvoza, doprinose suficitu u državnom budžetu, ali ekonomija je posrnula, a perspektiva izgleda sumorno. Ruska ekonomija će pasti za 15 procenata ove godine i tri procenta u 2023., prema predviđanjima Instituta za međunarodne finansije.
Zapadne sankcije, egzodus kompanija, odljev mozgova iz Rusije i kolaps izvoza izbrisaće 15 godina ekonomskih dobiti, dodala je ova lobi grupa za bankarsku industriju.
Među onima koji postavljaju pitanje da li bi ovo moglo da izazove slabljenje Putinovog uticaja na vlasti je i Iver Neumann, direktor norveškog Instituta Fridof Nansen i stručnjak za Rusiju.
On smjelo predviđa da bi Putinovo odbijanje da reformiše ekonomiju zemlje, uvećano trenutnom invazijom na susjednu Ukrajinu, moglo biti „početak kraja“ njegovog režima, iako je teško reći kada bi se uistinu moglo desiti. „S obzirom da je Putinova vladavina počela prije 22 godine, vrlo malo, ako išta se desilo s ekonomijom. Zapanjujuće je da obučavani marksista kao što je Putin jednostavno ne shvata da su materijalni faktori ključni“, rekao je za Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) Iver Neumann, autor knjige ‘Rusija i ideja Evrope’.
Fiksacija na zaostavštinu
„Putin kaže, ‘Zapad će imati svoju ekonomiju a mi ćemo imati svoju volju, tako ćemo istrajati’, ali to jednostavno ne ide tako. Zato mislim da je ovo početak kraja Putinovog režima“, predviđa Neumann, dodajući da je fiksacija na njegovu zaostavštinu moguće gurnula ruskog lidera da pokrene invaziju na Ukrajinu.
Idući stopama ruskih careva iz prošlosti, Putin je sada možda motivisan da „okupi rusku zemlju“, objašnjava Neumann.
Putin je 9. juna odao priznanje Petru Velikom na 350. godišnjicu njegovog rođenja, povlačeći paralelu između onoga što je opisao kao njihov jednaki istorijski put ka osvajanje ruskih zemalja. „Petar Veliki je vodio Veliki sjeverni rat (1700-21.) 21 godinu. Činilo bi se da ako je bio u ratu sa Švedskom, uzeo bi od njih nešto. On nije ništa uzeo od njih, vratio je ono što je bilo rusko“, rekao je Putin tom prilikom.
„Tako da sa toliko starih despota, došli smo do tačke u kojoj Putin razmišlja o istorijskim knjigama i o tome kako ruski carevi ulaze u knjige istorije na jedan veličanstven način? Pa, oni pobjeđuju u ratovima i osvajaju teritorije“, kaže Neumann.
Šta dolazi nakon Putina teško je predvidjeti, kaže Neumann, s obzirom da su ruski predsjednik „i njegov režim temeljito iščupali korijenje organizovanog liberalnog razmišljanja i rada u Rusiji. Što je loše za zemlju, a dobro za Putinov režim“.
Zatvoreni ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, čija je Fondacija protiv korupcije (FBK) označena ekstremističkom i stavljena izvan zakona prošle godine, „nije po kalupu tipičnog ruskog lidera“, kaže Neumann.
„On se suprotstavlja moći i otvoreno govori. I, on to radi bez ikakvog filtera. Taj čovjek je super Rus u tom pogledu. Impresioniran sam Navaljnim, ali nisam impresioniran njegovom finoćom i on ni po čemu nije profinjena osoba. Ali je uvjeren u svoje mišljenje. I dobar je organizator“, rekao je Neumann.
(Radio Slobodna Evropa)
