Piše: Anita Beretić
Uobičajeno neko vreme.
Rat u prijateljskoj, ne tako dalekoj zemlji. Bije ih najveći brat ili možda i sestra, da budem u skladu sa rodnom ravnopravnošću, mada nemam pojma po čemu je to Rusija zaslužila da nam bude čak i polubrat/sestra, ali to je priča za jačanje nacionalnih mišića, a moji su već usled godina i zdravlja poprilično oklembešeni. Baš kao i naš nacionalni ponos, posebno pamet.
Nema ili ima goriva po ceni koju odrede neki patuljci petkom u tri sata popodne, taman da nam se smuči vikend koji i tako nismo zaslužili jer je on za one koji rade, a u zemlji Srbiji radi samo predsednik a njemu gorivo ne treba. On ima svoje leteće automobile, robote što ga prenose u vidu holograma, vozove što piče brzinom svetlosti na razdaljini od desetak šorova u Mošorinu kojima su se nekad srećno gegale guske.
Ima on i onaj helikopter koji poleti i po izveštajima nekih medija sleti, ali negde u tom bezdanu ipak padne sa svojom posadom i bebom koja je trebalo da bude spašena. Nije hteo predsednik da koristi to sredstvo jer je skupo po život, a on štedi do iznemoglosti. Naše iznemoglosti.
Brašna, ulja, kvasca, toalet papira valjda ponegde ima jer, čujem, kupuje se to na kubik, zlu ne trebalo, kako bismo bili na sve spremni kad neki tamo ludak, pardon, naš Veliki Brat stisne dugmence i raznese svu tu (belo)svetsku gamad što mrzi i njih, braću našu, a gle čuda i nas sa njima zajedno. Mi smo, kao neki faktor. Svima ćemo im pokazati našeg pravoslavnog boga, ja kad vam kažem, samo da smestim negde na sigurno ovo vražje brašno, da ne ovlaži…
Cene odoše u nebo, ali pošto smo mi nebeski narod, to je sasvim u redu i u potpunom je skladu sa našim osećajem da smo na ovoj planeti prvi i najvažniji, pa stoga neka i platimo šta košta.
Neće nas niko ucenjivati i sve ćemo podneti. Nije nam prvi put.
Ja, opet i opet, štrčim i mislim da je, ipak, poslednji put.
Izbori nam se bliže, pomalo stidljivo, za sada bez (hvala svim svecima) preterane buke, kao da živimo ono – zatišje pred buru…
Neka bude bura slobode i pravde koja je svima nama tako preko potrebna. Baš kao lek.
A lek je samo jedna brojka.
Broj izašlih na glasanje.
Miloševića je oborilo sedamdeset posto.
