Ivan Srdanović
Drešio je kesu Putin, ne za škole i bolnice na Balkanu kao oni sa trulog zapada, već da bi korumpirao političare, medije, verske vođe i plaćao vojske batinaša.
Nije prvi put da se Srbija i Crna Gora nađu na pogrešnoj strani, ali ideologija za koju se ove zemlje zalažu nikada nije bila tanjušnija.
Otkrivanje nepravdi koje sobom nose liberalni kapitalizam, globalizam i tehnologija, ne utiče mnogo na to da narod prihvati novokomponovane tradicionalne vrednosti. Puk se tromo vraća veri u stara dobra vremena i milija mu je potrošačka korpa od posta.
Istina, guslanje u desničarska jedra je i dalje isplativ i unosan posao. Putinu su, do skora, pare dolazile lako: korumpiraj pa vladaj – to je novi moto zemlje koja je ostala bez mesijanske ideologije i odustala od zaveta da ujedini svetski proletarijat.
Od svega ostao je samo imperijalni san i novac od izvoza nafte i sirovina. Siguran sam da će se na sramnom spisku podmićenih naći mnoge istaknute ličnosti Balkana i Evrope. Jer rat u Ukrajini, najveća glupost koju je Putin napravio, je na prekretnici. Makar koliko bili ošamućeni medijima građani RF će se probuditi. San o zemlji koja je „nešto između“ Evrope i Azije pretvara se u košmar.
Ko god da je čitao pisce poput Tolstoja ili Dostojevskog zna da Rusija duhovno pripada Zapadu, rekao bih čak i u većoj meri nego zemlje Balkana! Ipak, ostaje da se vidi, a na to izgleda svet neće dugo čekati, hoće li Putinu, pre pada, poći za rukom da suprotstavi Rusiju sa Zapadom i tako je, za bar desetak godina, udalji od evropske civilizacije?
Slobodanu Miloševiću je to uspelo: bila je to poslednja pakost koju je taj čovek priredio sopstvenoj zemlji i narodu koju mu je slepo verovao, ubijao i ginuo za njega. Taj čudnovato prevrtljivi čovek je tokom bombardovanja položaja VRS u BiH bio na strani NATO, a onda je posle silnih diplomatskih neozbiljnosti u Rambujeu, sopstvenu državu, kao žrtveno jagnje, prepustio bespotrebnom stradanju.
Ako šta ujedinjuje sve diktatore sveta onda je to je njihovo nastojanje da teritorije kojima vladaju prikažu izvanrednim, specifičnim i izuzetim od ostatka sveta.
No, Putinu vreme izmiče i to je jasno i onima koji su se do juče u njega kleli.
To još ne znaju samo niži demagozi i najniži ešaloni batinaša.
Zato u Crnoj Gori (zemlji koja ima ozbiljne probleme političke prirode) bonton još uvek nalaže da se „ozbiljan“ razgovor smešta na široko polje kriminala.
O tome svi sve znaju. Ko je ukrao ovo, ko ono, ko je prošvercovao ovo ili ono i, naravno, ko iza svega toga stoji.
Tako ispada da ratovi devedesetih nisu krivi za nesreću koja je snašla Crnu Goru. Nije kriva ni kriza iz osamdesetih – često nazivana „stabilizacijom“. Jad i beda nemaju veze ni sa pandemijom – osim, naravno, u onom delu gde se narod truje vakcinama. Nije svakako kriv ni Putin!
Ta upravo on je viđen kao nepokolobljivi borac za pravoslavnu diktaturu proletarijata i protivnik mrskog globalizma!
Tako, mic po mic, dolazimo do ozloglašenog kontinenta i jednog čoveka koji „po diktatu“ vuče konce svakom zlu i kumuje svakoj nepravdi.
No, teško je ubediti vlasnike skupocenih džipova da Crna Gora nije baš toliko bedna koliko je ostala bez trunke obraza.
Iako je, bar sudeći po nalepnicama na ulazima u većinu domova zdravlja, bolnica i škola, novac za vrata, prozore, ali i skupu opremu došao iz EU, USA ili Japana ima se utisak da je Zapad mrzak većini te jadne, žalosne i opljačkane Crne Gore!
Krijući se iza verskog zanosa aktivisti se upinju da dokažu kako je Zapad dužan da misli o bolnicama i školama, ali da će narod sam da se pobrine za svoje duhovno zdravlje i večnuju pamjat.
Priča o kokainu koji, uzgred budi rečeno, nije obavezan prehrambeni artikal već nešto za šta se čovek mora pomučiti da do njega dođe, zasenjuje onu o organizovanju ustanka svetosavskog potlačenog življa!
Pretnje čelnika litijaškog pokreta da će u izbornoj noći 30 avgusta 2020 slaviti ili silom osvojiti pokradene izbore nije bila tek prazna priča.
Po vlastitim rečima već bivšeg Premijera Zdravka Krivokapića, nekadašnjeg Crnogorca i vatrenog člana SK, a trenutno Srbina i vatrenog svetosavca, on je posle tačno 75 godina ropstva zemlji doneo slobodu! Ovo njegovo stanovište malkice se kosi sa uvreženim mišljenjem da je tokom Drugog svetskog rata čitava Jugoslavija bila okupirana i da su njenim delovima vladale marionetske i kvislinške vlasti, ali jasno ukazuje na revolucionarni prevrat na čijem je čeo Zdravko bio!
No, čak iako je istina da su litijaši doneli slobodu koja je nekada davno utekla iz Crne Gore put Blajburga, izgleda da neke stvari, bar tokom izbornog popodneva 30 avgusta, nisu bile sasvim na mestu.
Bilo je tu, izgleda, i nekog oružja.
Stotinak „kalašnjikova“ za potrebe odbrane svetinja, ali i izbornih rezultata nije baš mala stvar! Pominje se i nekakav klan iz predgrađa Kotora koji će se za oružje pobrinuti.
Ispada da litijaši nisu bili baš tako goloruki!
Čudnovato je da se visoki litijaški funkcioneri nisu dosetili kako bi od tolikog oružja neko mogao i da strada.
Ta, zar bi svetosavci pucali na svoju odrođenu braću? Na Milogorce kako su ih oslobodioci od milošte nazivali?
No, šta bi se desilo da litijaši, nekim čudom ili nemarnošću nekog jogunastvog sveca nisu ostvarili svoju, nesumnjivu, pobedu na izborima?
Da li bi pružili ruke pobednicima i čestitali im, ili bi već te avgustovske noći zašteketala oružana odbrana svetinja?
Izgleda da je neko sa strane uočio da postoji ozbiljna opasnost i savetovao vlastima u Crnoj Gori da ne namiču još dva ili tri poslanička mesta (od kojih je najlakše biti dobiti ono u Tivtu – HGI) i tako izbegnu građanski rat!
Izgleda da je „majka“ u crnogorskom krugu kredom bila mudra i da je ozbiljno shvatila pretnje branilaca svetinja. Neko se na Zapadu do te mere poplašio krvoprolića u Crnoj Gori da je dopustio da se vlasti dokopaju oni koji su, poput već pomenutog Zdravka Krivokapića, bili nadahnuti „vrednostima“ sila poraženih u Drugom svetskom ratu!
No, Putinova zvezda je sada na zalasku. Postao je „žrtva“ sopstvenih obaveštajaca. Te ulizice su ga, da bi mu ugodile (ili ga, pak, „navukle“ na tanak led?), uverile da će kroz Ukrajinu proći kao kroz smrdljiv sir!
No, Putin je svoje odsvirao, ali naše je da brinemo o njegovim slugama i plaćenicima. Novac od kojih većina evropskih desničara i klerofašista živi polako će nestajati.
Krhki porodični i svetosavki ideali rasplinuće se u besparici.
Mračna vremena dolaze za desničare na Balkanu koji su prizivali srednji vek.
Naravno, crkva ima para, ali ona ih ima ne zato što ih daje, već zato što ih uzima.
Postavlja se pitanje kako će i u kom pravcu nastaviti da deluje desnica u Crnoj Gori? Ne bojim se za Šešelja, Mandića i Sima Spasića: oni će nastaviti da jefinom sprdačinom urušavaju državne institucije zemalja u kojima žive.
Ali od čega će da žive batinaši?
Iako je Putinov rat je na ozbiljnoj prekretnici, njegov režim se, poput Miloševićevog, može urušavati još dugo godina.
Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori postoji ozbiljna opozicija, i pitanje je samo koliko će joj vremena trebati da ponovo okupi one građane koji su izborima 2020. glasali za zvona i praporce.
Čistke koje su izvršene među državnim činovnicima u školama, komunalnim preduzećima i opštinama neće tome procesu pomoći, jer se bojim da se svetosavci neće lako odreći fotelja u koje su tek zaseli.
Nadam se da se Srbiji velikodušno pušta da promeni stolicu na kojoj sedi u poslednjem trenutku. Mislim da Zapadu nisu potrebni ozlojeđeni gubitnici na Balkanu i to je razumno shvatanje svata koje pruža nadu.
No, ako Ukrajina i Zapad zbog ovih ili onih razloga posustanu čekaju nas još mnoge batinaško-litijaške revolucije.
