недеља, мај 26, 2024

Mikarenje živih duša

Slične objave

Podeli

Svetislav Basara

Ne verujem da su mlađi čitaoci ikada čuli za reči „mikarenje“, „mikariti“ i „namikariti“. A baš šteta, jer je mikarenje jedan od najstarijih srpskih zanata, samo je odavno promenio ime. Sad se to zove lobiranje, spinovanje itd. A šta uopšte znači „namikariti“? Pokušaću da objasnim. Namikariti – to znači uraditi neki posao na silu boga, pomoću štapa, kanapa, sečenja uveta, krpljenja dupeta i uz primenu raznoraznih budževa.

Antologijski primer političkog mikarenja imali smo – koje ono beše godine, koga briga – kad je trio Koštunica, Tadić, Nikolić – tim redosledom – saborno odlučio da Koštuničin halucinantni, preambularni ustav bude oktroisan na demokratski način.

Prednost pravih autokratija nad autokratijama zaogrnutim demokratskim ruhom je značajna ušteda društvene energije i para. Autokrate naprosto obznane ustav – ili štagod – i tu se priča završava. U pseuoautokratijama legalističkog bezakonja priča tek tu počinje. (A završava se u qwrzu, kao što iz priloženog možemo videti.)

Stvar se ovako odvijala: napred pomenuti trio je raspisao referendum, očekujući da će vox populi u krdima nagrnuti na glasačka mesta, što se – na moje ogromno iznenađenje – nije dogodilo. Iz mnoštva razloga – od kojih je loše vreme verovatno bilo najpresudniji – takozvani odziv je bio mizeran. Daleko od natpolovične većine, kamoli od priželjkivane plebiscitarnosti.

Da su u Srbiji ustav i zakoni ikada bili na snazi, preambularni referendum bi „propao“ u roku od 15 minuta posle zatvaranja glasačkih mesta. Tako, pretpostavljam, piše u zakonu; otprilike: glasanje se završava u 9.00 PM, prebroje se glasovi, proglase se rezultati. Kraj priče.

Ali oćeš qwrz. Mi možemo i ono što ne možemo, mi smo legalisti i kad se služimo nezakonitim sredstvima. Na ondašnjem najvišem mestu pala je odluka da se glasačka mesta ne zatvaraju, a odluka je obrazložena takvom ljigavom mrsomudnjavom da mi i dan-danas stvara mučninu, iako sam je sutradan zaboravio.

Izlaznost nije bila naročita ni drugog dana referenduma, narod nije bio na visini zadatka, pa je preambularno mikarenje nastavljeno tako što je patrijarh Pavle na nosilima donet sa samrtne postelje ne bi lenjivcima dao primer.

Nije to bilo bez efekta, svetosavska omladina se malčice trgnula iz letargije, ali osnovano, mada bez dokaza, sumnjam da je ustavotvorna većina namikarena ubacivanjem glasačkih listića lopatama u kutije. Proglašena je još jedna pobeda. Pirova, naravno. Da li je prethodni ustav Albancima davao mogućnost da se otcepe? Jok. Nema takvih ustava. Da li su se Albanci otcepili uprkos preambuli? Da. U čemu je onda poenta? Nema poente.

A da li će i popis stanovništva, koji je – po zakonu – trebalo da traje od 1. do 31 oktobra, a koji još nije završen, potrajati dok se ne nakupi onoliko popisanih duša koliko „treba“, za odgovor na to pitanje se obratite Nikolaju Vasiljeviču Gogolju, piscu „Mrtvih duša“.

Famozno, Kurir, 15. novembra 2022.