Marićeva jaruga

Svetislav Basara

Gostovanja Nenada Čanka u Marićevoj jutarnjoj proseravaonici za mene su oduvek bili must see, istovremeno i pokretni praznici slobode govora, visprenih analiza političke situacije, govorenja popu pop, bobu bob, a – kad zatreba – i žestokih napušavanja.

Marićeva strategija je sledeća. Marić uvek pokušava da Čanka predstavi kao lošeg Srbina i izdajnika, dočim Čanak zahvaljujući nadmoći u brzini mišljenja (mada ni Marićeva nije za baciti) i duhovitosti uvek dokaže da je Marić lažov, moron, bilmez, nepotrebno precrtati.

Tako je pre neki dan nekim povodom Čanak Mariću i srpskom narodu i senatu pokazao kinesku ikonu gospoda Isusa Hrista – sve živopisano po kanonu, doduše na kartonu – koji jede suši kineskim štapićima. Marić se osupnuo, ali se odmah dočekao na noge i blagoizjavio da u Kini ima puno pravoslavaca. Marićev jutarnji program je postao viralan, istraga je u toku.

U iščekivanju rezultata, vraćamo se na temu naše današnje kolumne, na slučaj podizanja optužnica za „pozivanje na rušenje ustavnog i bla, bla, bla poretka“. Neki od optuženih su priznali delo, platili kaznu od 10.000 RSD i otišli kućama.

Majke nenasilne invencije nisu propustile priliku da te momke optuže za prodaju, izdaju i šta ti ja znam šta, nijednog trenutka se ne pitajući zbog kog bi qwrza Kraljevića Marka ti momci robijali zbog diletantskog pokušaja Đida i kompanije da se preko balkona Gradske skupštine uspentraju na vlast.

Ja i dalje držim čas i tvrdim da ovdašnji ustavni poredak nije moguće srušiti, ne zbog dobro opremljenih policajaca i žandara koji ga junački brane, nego zato što je srušen 12. 3. 2003 – znate kako – i što je nastavio da se urušava sve do Visokog uspenija na vlast 2012.

Tamo gde je ustavni poredak urušen – a Vučić ga nije urušio – po sili zakona posao preuzimaju narodnodržavna običajnost – supremacija strogog, ali pravednog oca koji daje mirze, zida vajat, a neposlušne kera (u starom značenju te reči: „grdi“, „kažnjava“).

Mogao bih sad da vam nacrtam Road Map političkih tehnika koji bi mic po mic restaurirale ustavnost, ali to je tako basnoslovno džaba krečenje, a nema smisla da Žeželja oteram u dužničko ropstvo.

Imajući ovo na umu, usuđujem se da kažem da će „ovo što nikada nije ovako bilo, po svemu sudeći jako dugo – možda i zauvek – biti ovako kako nikada neće biti“. Nema naprosto kud. Ne mere drugačije.

Osim ako ne pomišljaju da će Vučića strmopizditi „kritičnom masom“ – a podozrevam da takve nade još tinjaju – ne znam šta majke nenasilne invencije navodi na pomisao da će na nekim sledećim izborima SNS s Vučićem na čelu spasti ispod cenzusa, a da će Visoko Mesto pasti u dvogodišnju letargiju i posle pokušati da se vrati na vlast u koaliciji s Ruletom.

Budući da smo pali na prvom iskušenju parlamentarne demokratije – uspostavljanju institucionalnosti i ustavnosti – biti na vlasti ubuduće će samo značiti povlašćen položaj u lancu ishrane, u političkom smislu ništa neće značiti.