Pisao: Slaviša Lekić
I ovo o nedavno preminulom SL. Početkom 2005. godine, dok sam sa Majom Vojinović uređivao Glas javnosti i kada smo smo od njega napravili solidnu kopiju Neše Borbe pokrenuo sam kratak dnevni komentar koji su, osim mene (sa stalnim nadnaslovom odozdo gledano), pisali Slaviša Lekić (prokleta avlija), Cvijetin Milivojević (pragmatično), Petar Lazić (breleške), Beba Kapičić (d(r)amski, Dragoljub Petrović (čekajući fajront) i Žarko Trebješanin (psihogram).
Rubrika je bila „zakucana“ na trećoj strani, gore desno i zahtevala je 1.800 karaktera, a jedini koji se nerado pridržavao obima bio je Lekić. Uredniče, bude li falilo koje slovo – gotov si, poručio bi na kraju komentara. U znak sećanja na njegov nedavni odlazak u legendu preneću njegov komentar (Proklete avlije) od 28. marta 2005. godine.
„Spontani“ grafitski izlivi ljubavi prema Jevrejima i B92 („A što Jevrejima?“), sakrio se iza infantilne maske jedan moj poznanik) novi su dokaz tezi da evolucija ima obrnuti smer: može biti da su ljudi nastali od majmuna, ali nema sumnje da su magarcima u zemlji Srbiji preteča – ljudi.
Definitivno!
Grafiti, kao vid umetnosti, bili su, između ostalog i simbol monumentalne tragike življenja u Srbiji. Beogradska genetička jedinica za analitički pogled na svet oko sebe i sebe samog.
„Ustala je Srbija. Skuvajte kafu“, lansirano je za vreme „šetnji“. I „Nikad Slobom“; „Milošević je Slobodan, a Srbija?“; „Srbija je park iz doba Jule“…
Slični produkti intelekta, mašte, jezika i otpora nisu izostali ni za vreme bombardovanja, „Kolumbo, jebem te radoznala“, pisalo je na fasadi Filološkog fakulteta; OK Kolumbo, bio je to samo loš dan“, na Novom Beogradu; „Il’ bombardujte il’ da krečim“, na Čuburi…
Bila je to rodoljubiva mera ezgemplara BGD duha! Satkani cinizam. Otpor bombama, strahu i idiotluku svake vrste, u svojim redovima pre svega. Otpor JUL-u i Patriotskom savezu koji su organizovali proteste na kojima je skandirano „Monika, Monika“ i „Majko Rusijo, uspravi se i reci ne“. Otpor Momi Kaporu koji je pisao o „cvetnom egzodusu“ te, kako, „šiptarska deca štapovima bodu tek proklijale kosovske božure“! Otpor postarijim damama kje su nosile transparente sa natpisom „Pustite nas da na miru studiramo“. Otpor Radovanu Pankovu recimo, kad je na mitingu u Bačkoj Palanci klicao „Amerika ima bombe i avione; mi imamo Kosovo, Srbiju i Miloševića… Amerika ima naftu i dolare, mi imamo Kosovo, Srbiju i Miloševića… Amerika ima…“! „Ej, burazeru ne moraš dalje, ajd’ odma da se trampimo“ – dobacio je klinac iz publike.
Danas ti iz publike dobace metak. Ili grafit eksplozivniji od pucanja.
„Zvezdane (Jovanović – prim. a.), hvala ti. Srbija“, glasio je grafit koji bi mogao biti himna našeg danas.
Ima li kraja toj radikalnoj „infantilizaciji“ magareće Srbije?
Ima, valjda! Ovih dana je uhapšen Milan Obradović, policijski general koji se onomad zamerio Slobi, mafiji i vlasti. I još nema grafita: „Jočiću, hvala ti“!
Ili se to čelnici patriotskog stožera dvoume oko potpisa: jal „Srbija“, jal „Magarci Srbije“!?
Dragan Banjac
