Look down

Piše: Svetislav Basara

Glo­bal­na po­li­ti­č­ka at­mo­s­fe­ra sve vi­še pod­se­ća na at­mo­s­fe­ru iz na sva usta (pre)hva­lje­nog fi­l­ma „Don’t Look Up“ ili mo­žda na na­slov do­ma­će se­ri­je „Se­lo go­ri, a ba­ba se če­šlja“.    Nai­me, V. V. Pu­tin je pre­kju­če, na na­go­vor Du­me, pot­pi­sao akt o priz­na­nju op­šte­na­rod­nih re­pu­bli­ka Do­nje­ck i Lu­gan­sk i ti­me se je­dva izbo­rio za Brea­ki­ng Ne­ws.

Ko bi­va… oče­ki­va­lo se. Ono, fa­kat, ni­je to bi­lo na­ro­či­to neo­če­ki­va­no, ku­va se na ukra­jin­skim gra­ni­ca­ma već izve­sno vre­me, ali dr­žim da bi sva­ki spo­lj­no­po­li­ti­č­ki po­tez Ru­si­je – na­ro­či­to ako iza nje­ga sto­je ten­ko­v­ske di­vi­zi­je – mo­rao da iza­zo­ve mno­go vi­še be­lo­sve­t­ske po­zor­nos­ti ne­go što je ovaj iza­zvao.

Evo za­što, što re­ko sa­jt mo­je omi­lje­ne žu­ta­re, Bli­ca. Za­to što bi – što re­kli se­lja­ci iz Zla­ku­se – „iz to­ga mo­glo ne­što da se proi­zve­de“. Na­j­je­be­ni­ja stran­ka, Ukra­ji­na, u ce­lom za­me­ša­te­lj­stvu po­na­ša se dos­ta tre­zve­no i uzdr­ža­no, dru­go­je­be­na stran­ka, NA­TO i Za­pad, za­pre­ti­la je san­k­ci­ja­ma. Sad se – ako se ni­šta ne proi­zve­de i ako dru­ga­či­je ne bu­de na­re­đe­no – če­ka da sne­go­vi i šaš pre­kri­ju ce­lu stvar.

A đe smo mi tu­ne. Na že­ra­vi­ci, ka i va­zda, gde bi­smo dru­g­de bi­li. Na­pred po­me­nu­to priz­na­nje Do­nje­ca­ka i Lu­gan­ska Sr­bi­ju sa sve Vu­či­ćem na če­lu do­ve­lo je u za nas tra­di­cio­nal­nu na­j­ne­pri­jat­ni­ju od svih si­tua­ci­ja: tj. si­tua­ci­ju da se opre­de­li i iza­be­re ko­me će se pri­vo­le­ti ca­r­stvi­ju. Jer pa­zi­te, isto­č­na i za­pa­d­na ca­r­stvi­ja će to izri­či­to za­h­te­va­ti od Sr­bi­je. Vi­so­ki se već po­ža­lio da sa za­pa­d­ne stra­ne sti­žu pri­ti­sci da se Sr­bi­ja pri­dru­ži san­k­ci­ja­ma. Isto­č­no ca­r­stvi­je ni­je po­mi­njao, ali osno­va­no su­m­njam da se i otu­da vr­še pri­ti­sci da Sr­bi­ja do­ka­že tra­di­cio­nal­no brat­stvo i pri­ja­te­lj­stvo dva­ju na­ro­da i da priz­na re­pu­bli­ke Do­nje­ck i Lu­gan­sk.

Ako bi po­slu­ša­la sr­ce, ve­ćin­ska Sr­bi­ja bi to ra­do i uči­ni­la, ali to bi priz­na­va­nje do­dat­no isko­m­pli­ko­va­lo io­na­ko ko­m­pli­ko­va­nu si­tua­ci­ju sa Ko­so­vom. U tom slu­ča­ju, Za­pad bi s mno­go vi­še pra­va ne­go do­sad mo­gao da ka­že pa če­ka­j­te, priz­na­je­te pro­ti­v­prav­no ot­ce­plje­ne Do­nje­ck i Lu­gan­sk, OK, bu­di­te on­da pri­n­ci­pi­je­l­ni, priz­na­j­te i Ko­so­vo.

S dru­ge stra­ne, ako po­slu­ša ra­zum – što će bi­ti pre­se­dan – Sr­bi­ja će se lju­to za­me­ri­ti Ma­tu­ški i po­mo­ću ra­zno­ra­znih me­kih mo­ći (i qw­r­če­va) vr­lo br­zo se uve­ri­ti da brat­stvo sa Ru­si­jom tra­je ono­li­ko du­go dok se ra­di ona­ko ka­ko ru­ski bu­ba­nj ka­že.

Ako se po­zo­ve na svo­ju fa­mo­znu neu­tral­nost i od­bi­je da se pri­dru­ži pro­ti­vru­skim san­k­ci­ja­ma, ko­je su joj te­ška mu­ka du­hu, Sr­bi­ja bi mo­gla do­ći u ne­pri­jat­nu si­tua­ci­ju da i sa­ma bu­de san­k­cio­ni­sa­na jer je ra­zlo­žno pre­t­pos­ta­vlja­ti da će san­k­ci­je, osim Ru­si­ji, bi­ti uve­de­ne i ru­skim pri­ja­te­lji­ma.

Ne pri­kri­va­ju­ći za­bri­nu­tost, Vu­čić je SNiS-u po­ru­čio da bra­šna i ze­j­ti­na ima do­vo­lj­no, da ma­l­či­ce ku­bu­ri­mo sa ga­som i na­f­tom, ali da me­sta pa­ni­ci ne­ma. SNiS je oda­h­nuo, a mo­ja ne­znat­nost je sa­ba­j­le ju­če, dok je ku­po­va­la ci­ga­re, u jednom ta­bloi­du ugle­da­la na­slov „Putin pocepao Ukrajinu kao Zapad Srbiju“, i na osno­vu to­ga za­klju­či­la da se Sr­bi­ja – za­sad, i za pro­me­nu – po­na­ša po­li­ti­č­ki ra­cio­nal­no.

(kurir)