BEOGRAD, 29. aprila 2022. – Prestižni hrvatski izdavač Fraktura iz Zaprešića objavio je već drugo izdanje knjige Tvrtka Jakovine – Budimir Lončar od Preka do vrha svijeta. Dan posle istoričarka Latinka Perović imala je potrebu da za Portal Forum kaže nešto više.
„Juče smo predstavili beogradsko izdanje ove knjige. Nadamo se da će izdanje Službenog glasnika pomoći da knjiga lakše dođe do čitalaca u Srbiji. O ovoj knjizi govorili su jedan diplomata i dvoje istoričara različite generacije. Dan posle želim da vam kažem šta ova knjiga predstavlja i zašto je treba čitati“.
Prvo, knjiga je rezultat susreta odličnog profesionalnog istoričara Tvrtka Jakovine i pouzdanog svedoka istorije, diplomate Budimira Lončara, naglašava Perović.
„Dugo su radili na ovoj knjizi. To je razumljivo jer ovakve knjige ne nastaju brzo. Tokom rada na knjizi Jakovina je stvorio novi fond izvora i predao ga Biblioteci Sveučilišta za novo istraživanje. A Budimir Lončar se nije oslonio samo na ono što je sačuvao u svom pamćenju, aktivirao je svoju bogatu dokumentaciju koju je godinama prikupljao“.
„Drugo, knjiga je biografija najpoznatijeg diplomate u istoriji jugoslovenske diplomatije. Ne kažem najvećeg diplomate jer sam Budimir Lončar takvim je smatrao Koču Popovića. Video ga je kao tvorca filozofije spoljne politike Jugoslavije. A mala zemlja, nerazvijena, tek izašla iz Drugog svetskog rata, u sukobu sa svojim glavnim ideološkim, političkim i vojnim saveznikom, Sovjetskim savezom, bez istorijskih i međunarodnih mogućnosti da se pridruži zapadnom svetu, zaista je trebala spoljnu politiku sa filozofskom osnovom. Nastojeći da se udalji od Istočnog bloka a u nemogućnosti da se pridruži Zapadnom bloku, postala je glasnogovornik novih država koje su se oslobađala od kolonijalizma. Zajedno sa Indijom i Egiptom, inicirala je stvaranje Pokreta nesvrstanosti, sa kojim su morali da računaju i jedan i drugi blok“.
„Budimir Lončar je intelektualno i moralno formiran u vreme uspona nacizma i fašizma. Postao je član Komunističke partije Jugoslavije i učesnik Narodnooslobodilačkog rata. U SIP (Sekretarijat inostranih poslova – p.a D. B.) Budimir Lončar je prošao sve hijerarhijske lestvice i postao vrhunski profesionalac. Obeležavaju ga velika profesionalna dostignuća, među kojima je i Analitičko odeljenje koje je postalo srce Ministarstva spoljnih poslova, a zatim njegovo pregnuće na stvaranju Pokreta nesvrstanih. Najzad, tu su i njegove misije u Sjedinjenim Američkim Državama , Nemačkoj i Indoneziji“.
„Najteži i najdramatičniji diplomatski rad Budimira Lončara bio je upravo na dužnosti ministra inostranih poslova. To je vreme duboke krize jugoslovenske države, odsustva dijaloga između aktera državne politike i njeno neodgovorno srljanje u sukoe. Zajedno sa Ministarstvom, Budimir Lončar je čvrsto stajao na stanovištu državnog okvira Jugoslavije, uz temeljne unutrašnje promene. Ali, nema primera da je uspešna spoljna politika mogla da nadoknadi duboke promašaje u unutrašnjoj politici“.
Omiljen u Beogradu, kaže Latinka Perović, Budimir Lončar je ispraćen kamenicom u prozor svoga stana tokom Novogodišnje večere sa prijateljima. Možemo li mi da se ne pitamo šta se u međuvremenu dogodilo i da o tome ne razmišljamo?
„I posle ostavke na dužnost ministra, Budimir Lončar je bio tražen u svetu, kaže Latinka Perović. „Generalni sekretari Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) angažovali su ga u veoma važnim međunarodnim misijama kao diplomatu velikog iskustva i ličnog integriteta“.
Predstavljajući juče ovu knjigu u trenutku u kojem je u Evropi u toku agresija Rusije na Ukrajinu, meni barem nije moguće da izgubim iz vida iskustvo jugoslovenske diplomatije posle Drugog svetskog rata. To je bio odgovor na izazov tadašnje blokovske podele sveta, okrenut vrednostima mira i slobode. Gde smo danas? Šta smo naučili iz tog iskustva? Reakcija državnih organa Srbije pa i veikog dela njene javnosti, pokazuje da smo se udaljili od pozitivnog odgovora na izazove sveta početkom Drugog svetskog rata a približili, ili još uvek ostali na pogrešnom izboru koji smo napravili na prelazu od XX u XXI vek“.
„Potrebna je javna debata o spoljnoj politici Srbije danas! Naravno, potrebni su uvidi političara, diplomata, istoričara i drugih. Međutim, mora se imati u vidu da svaki savremenik tekućeg rata u Evropi, ma gde on živeo na planeti, svaki dan gleda razaranje Ukrajine, patnje njenih ljudi, ali i zebnje ruskog naroda za njegovu budućnst. U toj velikoj složenosti savremenog trenutka, za svakog čoveka glavni izbor je između mira i slobode, odnosno dobra i zla“, opominje Latinka Perović.
Dragan Banjac
