Ljubodrag Stojadinović
Srpski Eskobar je nevin! Doveden je kod Marića, mračnog režimskog kaluđera za ispovedanje grešnika. Milomirova kuća užasa je idealno mesto za oprost ljudskih posrnuća, nastranosti i amnestiranje zločina. Kod njega se više puta ispovedao srpski poglavica, i odatle uvek odlazio uvaljan u katran i perje, ma koliko se domaćin trudio da ga primi, očisti prljavom vodom i ugosti kao pašenoga. Obraćanje na „ti“, uz loše dosetke i verbalnu autobiografiju nesnosnog gosta, doneli su Mariću ugled javne kreature koja može da dovede bilo koga i podnese baš sve.
Marić zna šta narod koji slabo čita a ne ume da piše, voli da gleda. To su junaci koje je sebi odabrao njihov kralj. Ako je Koluvija prijatelj monarha a toliko je propatio ni zbog čega, tu sigurno postoji celovečernja melodrama o zaverama i nevinosti. Strane sile udružene protiv nas, izdajnici srpstva, zemlja kao ploča koja nema drugu stranu, rusofobija kao napad na poglavicu lično. Marić računa na potrošače svojih proizvoda čija osećanja dolaze iz praznog stomaka a najvažnije vesti iz Informera. Najviše se voli onaj koji te izgladnjuje i zaglupljuje ali je hrabar, pravedan i ume sa Kurtijem.
Koluvija je stigao pred porotu Hepija koja je i bez rasprave znala da je čovek bezgrešan. Na sredini ekrana, u najavi uzbudljive večeri, stajao je telop da su za njegove muke krivi Amerikanci. A možda i naši koji su njihovi. Preko Koluvije gađaju Srbiju! Srbija se napada blaćenjem njenih najboljih ljudi.
Ali, to je bio tek početak nestajanja razuma, sumnje u naša čula i negacije svake logike u korist bezočnog laganja i širenja neverice u smisao bilo čega.
Sledila je potresna priča o nedužnom, čak naivnom preduzetniku, koji je počeo sa proizvodnjom kržljavih ali zdravih paprika i paradajza. „Naša ideja je bila da sve krene sa semenom sa Svete gore, i mi smo hteli da od tog semena koje se tamo gaji, da se proizvodi hrana u svetu, u pravoslavnim zemljama, koja onda na kraju dobije taj pravoslavni standard.“ (Izvor: N1)
Izgleda da od pravoslavne paprike, a posebno paradajza nije ispalo ništa, ili su biljke postale agnostici. Nisu mu dozvolili da širi veru preko salate. Šef tajne službe A. Vulin bio je uslikan kako bere nešto u Jovanjici. Ali on nije siguran da li je to bila šargarepa ili krastavac, ali da je nešto brao – to jeste. Šta je bilo pre i posle toga, Vulin ne zna.
Umesto pravoslavnog povrća – najveća farma marihuane u Evropi. Državni projekt, Koluvija tajni agent države na proizvodnji skanka sa značkom službe, uz slobodno kretanje pod rotacionim svetlima.
Inspektor Milenković ga hapsi i postaje meta progona režima. Gašić je prijatelj Koluvije, vladar je prijatelj obojice. Inspektorima Milenkoviću i Mitiću mafija iz države preti smrću. Mitić svedoči i optužuje kriminalnu državu da stoji iza grandioznog projekta za proizvodnju i trgovinu opijatima.
U studiju Hepija odbrana Koluvije se proglašava odbranom Srbije i njenog vladara koji sa Putinom brani pravoslavlje od svetske zavere. Marihuana se preimenuje u industrijsku konoplju. Svi smo odrastali uz nju, babe su tkale gubere tkaninom nastalom mlaćenjem stabljika. Dole su ostajali opiljci poznati kao pozder.
Udar na konoplju je udar na Srbiju, na bit našeg naroda, rekao je jedan sa brčićima. To je ta konoplja, kudelja video sam ja, kaže on. Aha, kakvi opijati, ma hajte, molim vas!
Možda mu je baba bila od nervozne sorte, nadžak žena. Kad bi je uhvatio neizdrž, uzela bi par listova konoplje, smotala cigaru od toga i povukla nekoliko zamašnih dimova. Ili bi metnula lišće na zub, kad je zaboli, kako svedoči ponosni unuk. Posle toga bila je mirna kao jagnje, a babe iz komšiluka su rado svraćale na po dim. Ta baba je, uz pomoć industrijske konoplje, bila zaslužna za mir među staricama. Mirne babe – mirno selo. Posle toga konoplja je mogla da postane kudelja i predivo.
I obična konoplja je imala umirujuće dejstvo na žensku čeljad slabijih nerava. Pripovedač o opijatskim svojstvima industrijske konoplje, nije naveo kakva je njena uloga bila na mirnoću i spokoj deda. Oni su izgleda radije čurili smotke od križanog duvana šverca, uz isušeni trud i kresivo za paljenje. Verovatno je marihuana nastala iz zakasnelog srpskog matrijarhata.
Marić se pred gostima pohvalio čaršavima i garderobom od konoplje. To mu je ostalo od prababe.
Koluvija je izazvao simpatije prisutnih u studiju. Da je to bila porota, odluka bi bila da nije kriv. Zato što tvrdi da je nevin. Nisu mu dopustili da razvija i sadi pravoslavnu papriku i paradajz, koji se odlikuju ukusom svetosavlja i nose sa sobom miris feudalne slobode i snagu Nemanjića.
U njegovu korist svedoče vođa pokreta za narod i državu i ministar Gašić. To je već politička i policijska amnestija i anatema za inspektore koji su ga uhapsili.
Sećanja o konoplji naših pokojnih baba na njegovoj su strani. Napad na Koluviju i optužbe na njegov račun – to je udar na vladara, Rusiju u njenom pravednom ratu, Srbiju i nadljudske napore vrhovnog da odbrani Kosovo.
Ali nije više Kosovo, konoplja je srce Srbije. Koluvija je čuvar tog organskog rastinja od koga nastaju ćilimi i svečana garderoba za Marića, državni i vojni vrh.
Neprijatelji naše otadžbine su protiv konoplje. Marić se pričestio njenim mirisom, zamezio osveštanu rajčicu i dobro mu je. Nosi prtene samoperive gaće, nasleđe od prababe.
Policijski inspektori Milenković i Mitić i policijska službenica iz Valjeva Katarina Petrović su pod progonom državne mafije. Njihovi životi su neposredno ugroženi. Mada ni ostali ne stoje mnogo bolje.
Peščanik.net, 07.07.2023.
