BRISEL, 21. januara 2023. (Beta) – Kijev traži najmanje 300 teških, najubojitijih prvenstveno nemačkih Leopard 2 i drugih zapadnih tenkova za rat protiv ruskih snaga, ali je većanje zapadnih ministara odbrane juče u Nemačkoj pokazalo da oko toga postoje ozbiljne razlike.
Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je predočio da se „jako pažljivo moraju proceniti sve posledice za sve nas“.
Mediji u Zapadnoj Evropi navode da to odražava i strahovanje nemačkog kancelara Olafa Šolca da bi stotine Leoparda 2 i posebno američkih M1 Abrams tenkova u Kremlju upalile crvenu lampu da je to direktan napad NATO na Rusiju, što bi izazvalo novu još opasniju fazu u ukrajinsko-ruskom ratu.
Najveći strah je da bi Moskva mogla posegnuti i za taktičkim nuklearnim raketama, jer su ruske vlasti predočile da će upotrebiti i nuklearno oružje ako se ispostavi da neki vojni napad, posebno na Krim ili prodor zapadnih tenkova i raketa na rusku teritoriju, ugrožava sam opstanak ruske države i nacije.
Nemački ministar odbrane predočava da zasad oko isporuke najmoćnijeg naoružanja Kijevu na postoji saglasnog i koalicija celog Zapada, što potvrđuje i odbijanje Vašingtona da Ukrajini pošalje svoje najmoćnije tenkove M1 Abrams.
Preko ove velike nedoumice zapadnih saveznika o isporuci najubojitijeg NATO oružja Ukrajini se prelamaju i sveukupne procene i zamišljeni ciljevi podrške Kijevu u sukobu s invazionim ruskim snagama. Tako je načelnik združenog generalštaba vojske SAD general Mark Majli (Mark A. Milley) izjavio da će rat u Ukrajini verovatno biti završen pregovorima, a ne na bojnom polju, i ocenio da je sa vojne tačke gledišta veoma teško izvodljivo da Rusi budu „izbačeni“ iz te zemlje tokom ove godine.
General Majli se pre nekoliko dana tajno sastao u Poljskoj s načelnikom ukrajinskog general štaba, generalom Oleksom Lužnjikijem, a šef CIA je u tajnosti u Kijevu razgovarao s čelnicima ukrajinskih obaveštajnih službi. Vodeći američki general je posle izjavio da „ono što se može dogoditi jeste kontinuirana odbrana, stabilizacija fronta“ u sukobu u Ukrajini.
Analitičari u zapadnoj Evropi nastoje da odgonetnu koji su tačno ciljevi Zapada u sve većoj podršci Kijevu u sukobu s Rusijom, kao i šta Kremlj konačno želi da postigne. Pozivajući se na vojne i diplomatske krugove, italijanski list „Republika“ navodi da „posle ponižavajućih poraza tokom prošle godine, šef Kremlja Vladimir Putin sad sve okreće ka „avganistanskoj strategiji“ da bi došao do konačne pobede u Ukrajini“.
To znači, prenosi rimski dnevnik, da se sve usredsredi na taktiku „talibana u Avganistanu koji su se godinama borili, planirajući dugoročno da vlast u Kabulu ostane sama, jer su procenjivali da će zapadni saveznici Kabula posle mnogih priča posustati i napustiti poprište sukoba i tu zemlju“. Admiral Rob Bauer, predsednik vojnog komiteta NATO, je izjavio da će Rusija biti pretnja NATO-u čak i ako njene snage budu poražene u Ukrajini. „Opšte je uverenje da će Rusi obnoviti, modernizovati ono što su imali, da će mnogo toga da nauče iz ovog sukoba i da će da pokušaju da unaprede ono što su imali… da li je to tri do pet ili 10 godina?“ postavio je pitanje admiral Bauer.
Nemački list „Frankfurter rundšau“ upozorava da „oni koji traže da se Ukrajini isporučuje oružje moraju progovoriti i koji su strategijski ciljevi u tom ratu…i tu tražiti ključni odgovor“.
I, ukazuje frankfurtski dnevnik, nemački kancelar Olaf Šolc, isto kao i američki i francuski predsednici, Džozef Bajden i Emanuel Makron, „nisu naveli jasno, niti objasnili kakvi su to ciljevi“. Drugi mediji takodje postavljaju pitanje da li bi isporuka najmoćnijeg zapadnog oružja Ukrajini imala za svrhu da ta zemlja bude sposobna da se suprotstavi mogućoj ruskoj ofanzivi na proleće ili da to omogući Kijevu da ugrozi i zapreti povratkom Krima pod svoj nadzor.
Rimski dnevnik „Republika“ smatra da upravo to govori da i medju zapadnim saveznicima i u samom Vašingtonu postoje ozbiljne nedoumice „zato što takva odluka sobom nosi velike opasnosti, uključujući to da u Rusiji politička situacija nikad nije bila neizvesnija i da bi time tamo samo ojačala tvrda struja u ruskoj vlasti“.
U zapadnim medijima je stidljivo, ali ipak našlo odjeka mišljenje i ruskog nezavisnog „Radio Komersanta“ da, kad je reč o isporuci oružja i konačnim ciljevima, „postoji tajni strah od raspada Rusije“. Oko takvog cilja, misli „Radio Komersant“, postoje veoma oprečni stavovi, iako se u Poljskoj, baltičkim zemljama, Švedskoj veruje da pobeda ukrajinske vojske i poraz ruskih snaga mogu dovesti do „raspada, dekolonizacije i uništenja ruske imperije“.
Mišljenje o tome se čulo i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kad je veteran američke diplomatije, 99-godišnji Henri Kisindžer u video intervjuu upozorio da ukrajinski rat ne sme da se raspali bez ikakvih granica i postane „rat protiv Rusije“.
Kisindžer misli da bi „razaranje Rusije kao države izazvalo rascep 11 vremenskih zona u toj zemlji i unutrašnje sukobe i spoljnu intervenciju u situaciji kad tamo postoji 15.000 nuklearnih bojevih glava“. Dugogodišnji čelnik američke diplomatije i nacionalne bezbednosti kaže da bi se to jako lako moglo izroditi u svetski rat i zato savetuje da se Rusiji ponudi da bude deo novog svetskog bezbednosnog poretka… ako pristane na prihvatljive uslove za okončanje rata u Ukrajini.
