Narativ je definitivno promenjen i jedno poglavlje je zatvoreno. Milan Radoičić sada od uloge vođe pobune – koji pobune sprečava, postaje Vučićeva direktna obaveza, odnosno obaveza Srbije. Jer cela akcija je bila provaljena i pažljivo praćena od početka do kraja
Događaji u Banjskoj svojom cenom u ljudskim životima, potencijalno dugoročnim posledicama po državu, šokantnom besmislenošću i tajmingom, postavljaju pletoru pitanja bez racionalnog odgovora, sadržanih u onom najvažnijem: kako se, zbog čega, i čijom zaslugom Srbija na jedan dan vratila u 1991. godinu?
Dvadeset četvrti septembar 1987. godine (8. sednica SKS), uzima se za istorijski momenat kada se Srbija u jednom danu podelila, sudarila sama sa sobom i uputila u bespuće. Na isti dan 2023. godine, kulminirala je kriza pregovora Beograda i Prištine, otvorena povratkom Aljbina Kurtija na poziciju premijera Kosova, uz potpuni raspad srpske kosovske platforme.
Serija iracionalnih poteza Beograda započela je eskalacijom oko registarskih tablica, barikadama, a scenografija za katastrofu postavljena je teatralnim povlačenjem srpskih policajaca iz sastava KPS. Uzaludna su bila upozorenja da se time opštine na severu Kosova uvlače u stupicu. Nije se mogao trpeti više „Kurtijev teror“.
Podsetimo, do povlačenja poternica za Radoičićem i Veselinovićem po optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova za organizaciju ubistva Olivera Ivanovića, došlo je svega nekoliko nedelja pre Kurtijevog preuzimanja vlasti u martu 2021. godine. Ubrzo potom, nova poternica podignuta je za Radoičićem, ovog puta za korupciju i izgradnju nelegalnih objekata na Brezovici.
Otkrivanje plantaža kanabisa i enormnih količina proizvedene droge na severu Kosova bilo je svojevrsna vododelnica. Kosovska policija za godinu i po dana od povratka Aljbina Kurtija na vlast i dolaska Vetona Elshanija na mesto novog komandanta KPS direkcije Sever pronašla je 11 laboratorija i plantaža za proizvodnju kanabisa.
„Prema našim procenama, svaka od ovih plantaža, dobacivala je profit u vrednosti od oko 40.000 evra mesečno“, rekao je za NIN pripadnik odeljenja za borbu protiv narkotika KPS, u maju ove godine. Srbija je na akcije KPS odgovorila stavljanjem njenih pripadnika iz odeljenja za borbu protiv narkotika (Srba i Albanaca) na poternicu Višeg tužilaštva u Beogradu pod optužbom za rušenje ustavnog poretka.
Jedan od rukovodilaca tog odeljenja, koji se i sam našao na optužnici za rušenje ustavnog poretka Srbije, izneo je autoru ovog teksta svoje sumnje da je deo opreme sa plantaže Jovanjica završio na severu Kosova. Ove pomalo nategnute pretpostavke dobijaju dodatnu konotaciju posle krivične prijave koju je protiv Veselinovića podneo policijski inspektor Slobodan Milenković. Tvrdnje Milenkovića da je upravo Veselinović isplatio milion evra za njegovo ubistvo i ubistvo inspektora Dušana Mitića, izazvale su promptno poligrafisanje Veselinovića i odbacivanje optužbi, uz navijačke naslove u tabloidima.
U međuvremenu, a po sopstvenom priznanju, sve neophodne logističke pripreme za dugoročni otpor Srba „Kurtijevom zulumu“ napravio je Milan Radoičić. Onaj isti koji je kosovskim istražiteljima na informativnom razgovoru početkom 2018. rekao da je učinio mnogo za integraciju severa Kosova, te da ga zato napadaju srpski ekstremisti. Onaj koga drugovi iz Srpske liste u razgovorima sa Kurtijevim najbližim saradnicima opisuju kao nekoga „ko nije destruktivan za kosovsku državnost“.
Svi koji su videli snimke u kojima odmetnici ostavljaju svog ranjenog saborca, nemaju dilemu da su tu družinu činili ljudi koji se međusobno ne poznaju. Prema pouzdanim izvorima, Radoičić je pre odlaska u Banjsku boravio u Vrnjačkoj Banji, odakle se krenulo na Kopaonik, u raspoloženju koje je još tada više slutilo na kraj, nego na početak. Simbolično, sahranom jednog od učesnika sukoba, u Vrnjačkoj Banji ona je i završena.
„Cela akcija je bila provaljena i pažljivo praćena od početka do kraja“, govori za NIN Petar Bošković, bivši načelnik u Ministarstvu odbrane. Taj zaključak sagovornik NIN-a izvodi iz činjenice da Priština nije napravila nijedan pogrešan korak, dok su sa srpske strane bili pogrešni apsolutno svi.
„Nije bilo civilnih žrtava, napravljen je koridor za izvačenje iz manastira, pušteni su na slobodu uhapšeni osumnjičeni za učešće u pobuni. Priština je ovime u očima evropske javnosti dobila mnogo, legitimišući se kao civilizovana i na strani borbe protiv kriminala i terorizma.“
Dok Priština i dalje odmotava priču optužujući ljude bliske Danilu Vučiću za učešće u oružanoj pobuni, a predsednik države im odgovara na Instagramu, pitanje je vremena kada ćemo saznati još neke, veoma neprijatne informacije o ovom događaju.
„Ne može predsednik koji zna sa kime se sreće Sanda Rašković kada poseti Kosovsku Mitrovicu, da ne zna šta mu radi čovek koga je delegirao da brani kosovske Srbe“, nastavlja Bošković, ističući da nije normalno da vojsku ne zanima šta Radoičić radi na svom imanju ako poseduje čitav arsenal vojnog naoružanja, a posebno ako je tom istom Radoičiću koju godinu ranije upravo Vojska Srbije omogućila da gradi nelegalni objekat na Pančićevom vrhu u blizini njenih radarskih sistema.
Kako god, narativ je definitivno promenjen i jedno poglavlje zatvoreno. Milan Radoičić sada od uloge vođe pobune – koji pobunu sprečava, postaje Vučićeva direktna obaveza, odnosno obaveza Srbije.
Prištinska javnost, ali i zapadna, nepodeljena je u oceni da se u Banjskoj desio teroristički akt koji će imati svoje konsekvence. Politički analitičar Fatmir Šeholi smatra da je cilj bio izazivanje verskog konflikta, sa potencijalno nesagledivim posledicama. Prema njegovim rečima, u toku je veoma detaljna kosovska i međunarodna istraga.
„Koristeći sportski žargon, zvanični Beograd uhvaćen je u VAR sobi odakle se ne može bežati jer je sve snimljeno i sve se vidi.“
Prema njegovim rečima, međunarodni faktor i obaveštajne službe prisutne na Kosovu uvideli su i brzo razumeli veoma komplikovanu situaciju u manastiru Banjska i oko njega, u kome su se pored monaha nalazili i hodočasnici iz Srbije i Severne Makedonije, pa je stvoren koridor za evakuaciju.
„Da nije bilo tako, sumnjam da bi iko od onih koji su se zatvorili u manastir iz njega izašao živ.“
Kao direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, koji za cilj ima stvaranje poverenja između Albanaca i Srba, Šeholi je 2014. godine u Severnoj Mitrovici sreo i upoznao Milana Radoičića.
„Preko prijatelja novinara dobio sam njegov broj telefona i dogovorili smo se o sastanku u severnom delu Mitrovice. Interesovalo me zašto se kod Srba toliko govorilo o tom čoveku i njegovoj moći, pa je to bila glavna motivacija za moj susret sa njim. Iznenadilo me je da on govori perfektno albanski jezik. Ono što sam mogao da primetim bila je činjenica da je on znao puno Albanaca sa Kosova, iako tada nije bio potpredsednik Srpske liste. To me je intrigiralo jer imati takvu moć u srpskom narodu na Kosovu a da ne budete uključeni u neku partiju bilo je u najmanju ruku čudno.“
Šeholi ističe da se tada govorilo da je Radoičić najzaslužniji što su 2013. godine ukinute barikade na severu i što su Srbi masovno izašli na izbore na severu Kosova.
„Potom se desilo ubistvo Olivera Ivanovića i, kao što je poznato, jedan od osumnjičenih je bio i on. U međuvremenu je otišao sa Kosova, ali takođe su organi pravosuđa na Kosovu ukinuli optužnicu protiv njega sa obrazloženjem da je to urađeno iz taktičkih razloga. Iz istraživanja koje smo radili kao Institut u srpskim sredinama na Kosovu uvideli smo da je, iako je Radoičić bio van Kosova, njegova moć i dalje strahovito jaka. Šta se desilo da se Radoičić lati oružja i da se desi Banjska, saznaćemo iz istrage policije Kosova, odnosno NATO i Euleksa.“
Vezano za razgovore Slavka Simića sa Mimozom Kusari, šeficom poslaničke grupe Samoopredeljenje, Šeholi potvrđuje da je i njemu rečeno da Milan Radoičić nije destruktivna osoba, ali podseća da je takođe rekao da ako on progovori javno „može da slomi glavu i Kurtiju i ministarki pravosuđa“.
„Po mojoj proceni, Radoičić je svaki kontakt i razgovor sa albanskim političarama verovatno snimao, pa je zbog toga Simić rekao Mimozi Kusari to što je rekao. Očigledno je da će u periodu koji je pred nama mnogi albanski političari sa Kosova koji su imali kontakte sa Milanom Radoičićem ili da se mole, ili preznojavaju, da se ne sazna za kontakte koje su imali s njim.“
NIN, 12- oktobra 2023.