Zoran Preradović
Urnebesna stvar desila se pre neki dan u Pranjanima. Samoproglašeni levičar, julovac, lokalna karikatura Če Gevare, Vulin, pojavio se na događaju na kome se počast odaje Dražinim četnicima koji su spasavali američke pilote
Evo jedne loše i jedne dobre vesti. Loša je da se Aleksandar Vulin pojavio u javnosti, jer je on sam po sebi rđav znak. Dobra je da se pojavio na obeležavanju godišnjice „misije Halijard“, čiji je domaćin američka ambasada u Beogradu i tako silno oraspoložio o jadu zabavljeni narod. Šta je smešno i zabavno, verovatno se pitate? Pa to da se samoproglašeni levičar, julovac, lokalna karikatura Če Gevare, pojavio na događaju na kome se počast odaje Dražinim četnicima koji su spasavali američke pilote. I ništa tu neće promeniti nemušto saopštenje ambasade zemlje koja je Vulinu uvela sankcije zbog sumnje da je umešan u trgovinu drogom i oružjem, da ga nisu lično pozvali da učestvuje na obeležavanju godišnjice misije. Jednostavno, stvar je urnebesna koliko i apsurdna.
Ali ako ništa više u srpskoj politici nije nezamislivo, od predsednikove „korpa ekonomije“ do partijske upotrebe kriminalaca i ubica, zašto bi bilo drugačije sa Vulinom i njegovom političkom karijerom. Njega ništa ne zgražava i ne brine, osim možda pomisao da bi neka viša sila mogla da naruši prirodni lanac ishrane u kojem veći jede, a manji biva pojeden. Pa što bi se sad gnušao prebega među ravnogorce. Jer, na koncu, Vulin je još kao omladinac ispravno razumeo da se iz političke džungle sa glavom na ramenima može izaći samo uz skute moćnika. Svejedno, bilo da je za ruku držao generala Stevana Mirkovića, Mirjanu Marković ili sada Aleksandra Vučića.
Pa ipak, ovaj događaj koji se zbio pre nekoliko dana proširio je pojam nezamislivog u Srbiji. S jedne strane, čitava stvar se odigrava kada je javnost prilično sigurna da više nije pitanje da li je Vulinu odzvonilo na mestu direktora BIA, nego kada će se smena desiti. A opet, kao što rekosmo, čitav taj događaj inicira ambasada Sjedinjenih Država, koje su Vulinovu poziciju na mestu šefa srpske obaveštajne službe učinile trajno neodrživom. Sve to bilo je povod da Vučić na televiziji Pink pisanje medija o navodnoj Vulinovoj smeni prokomentariše rečima: „Možda sam i planirao da ga smenim, ali sada ne mogu da ga smenim pošto su saznali. Produžili su mu mandat.“ I još reče predsednik da su Vulina „zvali i pojavio se. Ne ide čovek bez poziva, ko ga je zvao tamo, nemam pojma, niti me interesuje“. Neko, dakle, ne govori istinu. Ili predsednik ili američka ambasada. Ili se Vulin kao Čak Noris pojavljuje i bez poziva tamo gde je najgušće.
O čemu se zapravo ovde radi? Sasvim je moguće da je Vulin deo nekog šireg paket-aranžmana u kome bi Ameri zažmurili na činjenicu da je direktor BIA plevio po Jovanjici i petljao sa oružjem zbog činjenice da je Srbija kooperativna po pitanju Kosova i da ne traže doslovno njegovu glavu, ali i da svakako neće podržati ni njegov ostanak na mestu šefa obaveštajne službe. Neko drugo, manje značajno i manje upadljivo nameštenje zadovoljilo bi obe strane. Vulina, poglavito. Otuda, nije daleko od pameti ni pomisao da ga je Vučić izvukao na svetlost dana iz mračnih hodnika „službe“ pripremajući javnost za veleobrt. A da će biti sklonjen, nema nikakve sumnje. Samo što to nužno ne mora da znači i kraj karijere za ovog revolucionara koji je svoje levičarske ideje artikulisao u kartelski orijentisanom JUL-u.
Na ovom mestu se moramo ponovo vratiti na američku ambasadu u Beogradu i činjenicu da je nedavno ambasador Kristofer Hil, koji je spot u kome zapadne vrednosti promovišu Željko Mitrović, Ana Brnabić, Marko Đurić, objavio na svojim nalozima na društvenim mrežama, tako nedvosmisleno ovdašnjoj javnosti stavio do znanja da za njega nije važno s kim će Srbija na Zapad.
I reče Hil tada da nije na njemu kao stranom diplomati da se bavi unutrašnjom politikom Srbije, te da je ovde da razgovara sa svima: predstavnicima Vlade, opozicije, medija i javnosti. Niti je na njemu da dovodi u pitanje nečiju iskrenost.
„Proevropski pokret u Srbiji mora da bude pokret ’velikog šatora’, kako mi to kažemo u Americi. Mora da ima mesta za sve“, kazao je tada Hil.
E, to je već nešto. Možda iz toga čak nešto i naučimo. Dakle, ako je šator zaista toliko veliki, a Vučić za Zapad još uvek poželjna udavača, biće da se sa mladine strane na toj svadbi mogu pojaviti i „ludi Žeks“, i Marko aplauder i Brnabićka. Pa što onda ne bi bilo mesta i za Vulina?
Makar morao u četnike, ko onomad u Pranjanima.
NIN, 21. septembra 2023.
