Ivana Nikoletić
Bliži se dan izbora, pored rata, 3. april je glavna tema javnosti, te se o izborima govorilo i na večeras održanoj tribini na Filozofskom fakultetu, pod nazivom Izbori se, 37. u ciklusu Nije filozofski ćutati.
„Opšte je poznato da ovom zemljom vlada mafija. Kao reditelj, posmatram to kroz filmove, kada vidite one filmove koji su o mafijašima, uvek postoji ta tehnologija zastrašivanja. Rezultat je da su ljudi zombirani, nemaju kritičku svest. Ovde je na snazi sličan mehanizam kao kada mafija u filmu ponudi zaštitu vlasniku bakalnice, da bi ga štitila od njih samih. Tako se uništava samopouzdanje kod ljudi, a to mora da se promeni, da čovek shvati da njegov život i njegov stav vrede, da o njima treba da odlučuju. To je mukotrpan posao, civilizacijski proces, a mi na ovim prostorima baš i nemamo iskustvo sa demokratijom. Prvi korak ka vraćanju samopouzdanja i odlučivanju o svom životu treba da budu ovi izbori. Izaći i glasati. Iako se verovatno ništa krucijalno neće desiti, ta tvrđava zla počeće da se osipa, pa se možda i sama na kraju raspadne, ali neko mora da izvuče prvu ciglu“, poručio je Goran Marković, reditelj i profesor emeritus Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
Zoran Kesić, autor i voditelj emisije 24 minuta, podsetio je na izreku da sa velikom moći uvek ide i velika odgovornost. Ali je i dodao da ta moć leži u nama samima, ali da nas je ova vlast toliko zaglupila i zatupila da smo zaboravili da smo mi, građani, najmoćniji.
„U radu na emisiji 24 minuta uvek sam najviše zapažao i pamtio one bendove koji su pokazali da im je stalo. Slično je sa izborima, ne znam kako nekim ljudima nije stalo da glasaju, da ispune tu svoju građansku dužnost. “Svi su isti“ je mantra koja najviše odgovara vlasti, i oni koji se “ne bave politikom” idu na ruku vlasti. Ako su političari isti, bar se neki mogu razlikovati po smradu, hajde da bar razlikujemo nijanse u aromi“, poručio je Kesić.
Kako je kazao, politika mu je uvek bila bitna, što privatno, što kroz posao, i nikada nije mogao da bude ravnodušan.
„Pravo na glas je mogućnost da u našem opsegu popravimo društvo. Pogotovu od kada imam decu, moj lični razlog zašto ću da glasam je da mi deca ne odu, već ostanu da žive u ovoj zemlji. Iz želje da bude bolje kritikujem i glasam, ne iz mržnje prema nekome, kako sadašnja vlast voli sebi da daje komplimente. Ljubav prema zemlji nije mržnja prema drugim narodima već ljubav prema prijateljima i komšijama. Zato ne razumem kada ljude to ne interesuje“, zaključio je Kesić.
On je dodao da nije dobro to što su starije generacije srčanije u borbi za promene, te da bi energija mladih trebalo da pokreće one starije.
„Mi sredovečni treba da surfujemo na talasu vaše energije, i taj talas treba da hvataju političari. Političaru, surfuj na našem talasu, ali zapamti da ćemo te zbaciti na prvi znak gadosti. Promena vlasti ne sme da bude traumatična, ali će ova vlast nakon silaska imati ne samo gubitak funkcija, nego i druge posledice, recimo krivičnu odgovornost. Hajde da vidimo kako će ići promena vlasti, pa ako i drugi ne valjaju, da menjamo opet“, obratio se Kesić pretežno mlađoj publici na Filozofskom fakultetu.
Janko Baljak, reditelj i profesor Fakulteta dramskih umetnosti, osvrnuo se na rad na dokumentarnom serijalu Decenija vlasti, gde se, kaže, posle 54 dana provedenih u montaži, osetio “pregaženo i otrovano”.
„Mislio sam da sve znam, da se svega sećam, ali je neverovatno koliko zaboravljamo. Utisak je strašan, još se osećam kao da mi treba detoksikacija. Kažemo obično da su nam najbolje godine života pojeli zlikovci. Međutim, svima su one godine koje trenutno žive najbolje, pojeli su nam sve, nebitno da li od 20-te ili od 70-te. Živimo u jednom kontinuitetu zla, neprekidnoj desetogodišnjoj kampanji. Zato je neupitno treba li izaći na izbore ili ne. Ako vam je bilo šta od afera vlasti i događaja prelilo čašu, izađite i glasajte“, poručio je Baljak.
On je napomenuo da mladi apstiniraju jer su videli poraz svojih roditelja koji decenijama izlaze na proteste i ne mogu da preokrenu stvari, pa odustaju i zatvaraju se u neke svoje svetove. „Pitanje glasanja je sada pitanje dobra i zla i koliko cenimo sebe. Ali ako ste odlučili da živite u ovoj zemlji, to zatvaranje u druge svetove neće moći da traje večno, nećete moći da doživotno trpite poniženje, moraćete nešto da uradite“, poručio je prisutnim studentima Baljak.
Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, istakla je da se pasivnost leči javnošću. „Ali vi koji ste danas došli ovde to već znate. Međutim, kako naterati one pasivne da glasaju? Nemojte im reći “moraš”, već im dajte razlog. Zato što “ja neću da vidim predsednika države kako plače”. Zato što…Idi bestraga! Zato što ne znam kako neko ko na savesti ima nesreću kod Doljevca može meni da kaže da sam nemoralna. Svi zaboravljamo da su oni naše sluge. Moramo imati metlu da ih oteramo. Svi će pre ili kasnije da se pokvare. Gledala sam ljude od 5. oktobra ušta su se pretvorili. Jer ih nismo metlom oterali. Dovoljno je da postoji ta energija da se promena pokrene, pa ako ni novi ne budu bolji, i njih ćemo očistiti metlom, jasna je profesorka Popović, koja je obznanila da je juče dobila sudski spor protiv Kurira, što je publika dočekala aplauzom.
(Danas)
