Dragan Banjac
ON misli da je večan.
Hajde da to nekako (svi zajedno) razumemo, čovek se uživeo u svoju ulogu, traje to dugo već, predugo. Počasni stroj, svirke, raporti, dočeci, ispraćaji, rezbareni astal, državna zastavica, mape, fascikle, zlatne pisaljke, konsilijeri…
Moć. Oko sinije u uglu divan sa važnim ličnostima. Istina, među njima nema tako slavnh i značajnih ali i pored toga nikome nije dorastao.
Što bi rekli Dubrovčani ovencavao je brzo. Od genseka stranke koja zaudara, nošenja gajbi piva za svoje vojvode Voju i Tomu, ovaj navodno bivši vođa navijača Crvene zvezde strpljivo je čekao svoj trenutak. I dok je prvi gore pomenuti bio u haškom reštu drugog je pomeo iz stranke nastale iz smrdljive.
Pre toga, dok je bio gensek i glasnogovornik, raspojasao mu se pogan jezik. Palacao je na sve druge i drukčije od nas iako to ne postoji, pretio Slovencima, Hrvatima, Musmimanima/Bošnjacima, kosovskim Albancima, Zapadu, Americi posebno. Pre nego što je najurio Nikolića imao je neuspele pokušaje da se domogne beogradskog trona. Nije upeo.
Ali, kada je onaj (B.T.) što je osam godina uporno ponavljao „ja kao predsednik Srbije“, ublažavajući „naš“ (navodno DS) i „njihov“ (SPS) bol, za Zoranom i Slobodanom, odustao da nastavi Đinđićeve tantalove muke na uljuđivanju Srbije i priključenju Evropi zemlje čija svetina je uvek odisala ropskim (sluganskim) i jajarskim mentalitetom, otvoren je put za povratak aveti iz devedesetih godina prošlog veka.
Manirom svog političkog tvorca (V. Š.) krenuo je od bezbednosnih službi. Posle je sve išlo lakše, postao je premijer, potom je (na nesreću građana njegove zemlje, celokupnog okruženja i dela sveta) dva puta biran za glavnog baju u državi. Praveći sa sokolačkim vojvodom novu, navodno preobraćenu partiju mnogi su pomislili da je svukao svlak. Ali ništa od toga.
Nastavio je po starom. Srbima već godinama podgreva lažnu nadu da je kadar da obnovi Dušanovo carstvo. Sve je (kao i Boris T) stavio pod kontrolu, policiju, vojsku, sudstvo, medije, okružio se bašibozukom kome i sam pripada.
Priča se da pozicija može da oblikuje čoveka. Moguće, ali u njegovom slučaju ta se tvrdnja ispostavila potpuno netačnom. Je li ostao navijač? Nacionalšovinista? Ne znam, ali državnik nije postao. Primera bezbroj, evo najnovijeg.
Tako, danas, taj uobraženi državnik kaže da je sinoć zvao jednog novinara i molio ga da ne ide u zatvor, nudeći mu (državnik) da ON plati kaznu. Inače sud je kaznu predsednikovom novinaru odrezao jer je kolegi prikačio „da je sluga mafijaško-tajkunske hobotnice“, da je „šipratski plaćenik“ i da „obavlja prljave poslove u Srbiji za krvav keš“.
Samo to, rečnikom/jezikom glavnog baje.
Svojevremeno se pričalo da je Dragan Marković (Borba, Politika, NIN) pozvao jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita na Brione, žaleći mu se na „neke drugove“. Navodno je JBT odmah telefonirao u Beograd i rekao „pustite Markovića da radi“. Jedno inostrano iskustvo: Zahvaljujući Jugu Grizelju, najvećem od svih nas, imao sam čast da u Beogradu upoznam jednog poznatog ameročkog novinara. Tokom razgovora u hotelu Splendid rekao nam je da on i Džejms Reston (1909-1995), možda još neko od američkih kolega (što inače ne čine), mogu da pozovu predsednika Sjedinjenih Država, ali da je suprotan poziv nezamisliv.
