Svetislav Basara
U utorak, 13. 3. tekuće godine, ovdašnja javnost je imala jedinstvenu priliku da u emisiji „Iza vesti“ lično upozna četvrtog člana Guzijanove Narodne stranke, mlađahnog Stefana Jovanovića, narodnog poslanika, koji je pride – valjda da bi potvrdio moju tezu da Srbiji nema spasa dok se ne ukine Pravni fakultet – po profesiji pravnik.
Pre nego što pređem na meritum stvari, podsetiću da je u Švarmovom dokumentarnom kalamburu jedan od guest starova bio i Vladeta Janković, jaki ahbab još jednog pravnika, znate na koga mislim, koji je – valjda je to i bila poenta dokumentarnog uratka – u jednom trenutku izjavio: „Dovoditi u vezu Koštunicu sa političkom pozadinom atentata je krajnja besmislica“.
Verovatno se pitate jesam li poverovao Vladeti. Apsolutno, pod uslovom da uvažim Vladetinu aksiologiju po kojoj se „ne smemo obazirati na realnost“. Budući da slavski pojas, Euromahala i Krugovi dvojke saborno dele Vladetino mišljenje – a da ostatak Srbije boli qwrz za sve – zvanična verzija glasi: Vladeta govori istinu i samo istinu, so help him God.
Autorka „Iza vesti“ Danica Vučenić inače godinama radi isto što i ja – džaba kreči, samo u video-formatu. A razgovor s Guzijanovim poslanikom – koji me đavo navrati da pogledam – bio je džaba krečenje u protivvrednosti od 1.000.000.000 sendviča. Tema razgovora bila je – zna se – napušavanje Visokog mesta, a sporedna tema bila je narodnostranački predlog da se raspiše referendum ZA i PROTIV potpisivanja sporazuma.
Stefanović, u kome naslućujem budućeg Guzijanovog Jočića (takođe pravnika), u gnevu se osvrnuo na prljavu kampanju koje Vučićeva propagandna mašinerija vodi protiv Guzijanovih istomišljenika, Boškića i Mice, na šta je Vučenićka napravila pitanje: nije li etiketiranje Vučića kao izdajnika i veleizdajnika u predmetu krivičnog dela uvažavanja realnosti i racionalnog pristupa politici u pokušaju takođe prljava kampanja.
O ne, uskliknuo je Jovanović. To je patriotizam utemeljen na Ustavu i Rezoluciji 1244. Mi nameravamo da reintegrišemo Kosovo. Ako je Visoki Vučić gledao „Iza vesti“ – što nije isključeno – mora da je pomislio: i tata bi, sine. Koga interesuje ostatak razgovora, neka pogleda na Jutjubu, ja imam preči (ćorav) posao – džaba krečenje.
Sada ja postavljam pitanje od 1.000.000.000 rubalja: kad je to Kosovo pa bilo integrisano? Od 1912. pa do 1999. na teritoriji južne srpske pokrajine jesu bile razmeštene žandarmerijske, milicijske, policijske stanice i nekoliko kasarni, ali to je bila kakva-takva garancija zemljišnog poseda, ne i državnog integriteta, koji ne počiva na bajonetima, nego na slobodnom pristanku stanovništva na pripadnost ovoj ili onoj državi.
Tog pristanka na Kosovu nijednog trenutka nije bilo. Država Srbija nikada nije pokušala da integriše Albance kao svoje punopravne građane, nego ih je shvatala kao nužno zlo, prodavce semenki i kora za pite i baklave, tako da možda nije daleko dan kad će pred bioskopom 20. oktobar Guzijan prodavati semenke i kokice.
Kurir, famozno, 17. marta 2023.
