Dragan Banjac
Tridesetšesta beogradska Gradska skupština, pretposlednja u sada već starom sazivu održana je poslednjeg dana prošle godine. Skoro da je bila uobičajena, koalicione hijene su zaurlale samo u dva navrata, kada je je jedan od dva opoziciona odbornika, predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić (drugi je Rade Veljanovski, potpredsednik iste političke organizacije) pokušavao da obrazloži predlog GDF da se raspravlja o muralima Ratku Mladiću i njihovom uklanjanju sa svih javnih gradskih površina, kao i uklanjanju sa javne scene zločinaca osuđenih pred Međunarodnim sudom u Hagu.
Kao izveštač sa pomenute sednice za portalforum.rs zabeležio sam sva dobacivanja predsedavajućeg Nikole Nikodijevića (koji će u staroj skamiji ostati i treći mandat) koji je Vuletića ometao dok je govorio. Nakon što je odbornik Vuletić rekao da bi rasprava o ovoj temi makar donekle spasilo uged i čast Skupštine Boegrada i srpskog naroda i bila potvrda da smo odbacili politiku devedesetih i tako pružili ruku pomirenja sa susedima, usledilo je horsko negodovanje približno onom koje se čuje na Zvezdinom severu ili Partizanovom jugu. Vuletić je na kraju dobio reč, zahvaljujući Nikodijeviću da je “veliki demokrata”.
“Nisam demokrata, ali demokratski kapacitet u meni postoji”. A tek koliko je raskošan Vaš demokratski, koalicioni kapacitet, od Dragana Đilasa do Aleksandra Šapića, tek to je fascinantno!, rekao je Vuletić. “Ali ja uvek u jednoj stranci, a Vi u pet”. “Uvek u jednoj stranci sa dijapazonom političkog stava: Može sve!”, dobacio je Vuletć. “U tri života nećete naučiti politiku kao mi socijalisti!”(Nikodijević)
“Niste imali nekog drugog nego ste gospodina Šapića predložili kao kandidata za gradonačelnika i time ste učinili najveću uslugu opoziciji. Jer, čovek koji je promovisao divlju gradnju, i koji nije dobio krivičnu prijavu zbog tih stvari danas ne bi mogao formalno da bude kandidat”.
Potom je Nikodijević ponovo isključio Vuletiću mikrofon. Predlog nije uvršten u dnevni red. Nakon glasanja bilo je – dva protiv svih! Mislim da je predizborna kampanja baš prilika da se o tim stvarima priča (murali Ratka Mladića i veličanje osuđenih ratnih zločinaca), a ne da se priča zamagljeno. “Građani moraju da znaju sa čime se suočavaju u glasačkom danu i za šta i za koga će da glasaju. Kad sam rekao da spašavate čast parlamenta pre svega sam mislio da se skine stigma sa čitavog naroda koju takvi kao što ste vi, kao što je Vojislav Šešelj, kao što je Aleksandar Šapić sa njegovim Veselinom Šljivančaninom… pravite teret srpskom narodu. Ogradimo se od njih…” “Kakav genocid, sram Vas bilo!”, glasno dobacuje Nikodijević. “Gospodo, budite dovoljno hrabri, ogradimo se od takve politike”, rekao je Vuletić nakon čega je Nikodijević dao znak stručnim službama da treći put isključe mikrofon.
Vuletić je tog dana ipak govorio o Šapiću i divljoj gradnji. Kandidat koji je sredinom juna ustoličen za beogradskog pašu “promovisao je divlju gradnju”, kazao je Vuletić i postavio pitanje za narednu sednicu: Da li je tačno da je Opština Novi Beograd izdala dozvolu za rekonstrukciju ćevabdžinice u Studentskoj ulici na osnovu lažnog požara nakon čega je nikao objekat sa dve etaže, jedna je još uvek u funkciji i izdaje se kladionici. Da li je tačno da je Šapićena administracija nakon smrti stvarnog vlasnika (Alili Amdi) nastavila da izdaje dozvolu na mrtvog čoveka kako bi se sakrio stvarni vlasnik, Rade Dedović, ujak Aleksandra Šapića. Da li je tačno da je Šapić dva meseca odbio da dostavi gradu dokumentaciju 2017. godine kako bi dao dovoljno vremena svom odborniku-ujaku da završi zgradu do kraja. I, četvrto pitanje: Voleo bi da iz Sekretarijata za legalizaciju neko svim odbornicima dostavi informaciju – šta se događa sa zahtevima za legalizaciju, recimo oko tog objekta…
Odgovori su, naravno izostali, a Aleksandar koji očito ima duge šape uzjahao je na Beograd. Opština kojom je upravljao u dva mandata posebno je poznata po velikoj korupciji u inspekcijskim službama, posebno u komunalnoj i građevinskoj. To je opština u kojoj – ako ste blisku vlastima ili određenim političkim grupacijama, pre svega SNS i SPS – možete u prizemlju kakvog nebodera da dobijete dozvolu i za kovačku radnju.
Poznat je slučaj prodavnice i kafane u bloku sedamdeset. Prva je napravljena na zelenoj površini, zarobila je čak jednog platana, od kolovoza je udaljena pedalj i po i stoji na biciklističkoj stazi. Kafana (“Luda kuća”) poznata i kao guslaonica Radovana Karadžića, alijas Dragana Dabića izgrađena je na parking prostoru i ove dve radnje stanarima okolnih zgrada prave nesnosnu buku gotovo dvadeset sati dnevno. Inspekcija ne reaguje.
Ako neko misli da će takav gradonačelnik da uredi beogradsku mahalu grdno se vara.
Njegova bahatost poznata je i susedima. Kolega Vladimir Matijanić, u tekstu Tko je novi beogradski gradonačelnik: Četnik, divlji graditelj, plagijator dobro ga je predstavio na portalu index.hr.
Ako državu, naime, vodi netko poput Vučića, onda ima smisla da na čelu glavnog grada – ili palanke, kako vam drago – bude nešto nalik Šapiću. Uz obožavanje opskurnih ideologija, poput četničke, obično ide još poneki jad: Šapića se osnovano proziva i zbog bespravne gradnje te plagiranja doktorske disertacije.
Prvo o četništvu: Šapić mu izražava privrženost u objavama na društvenim mrežama. U siječnju 2019. godine pravoslavnim je vjernicima na Twitteru čestitao Badnjak uz fotografiju četničkog vojvode Nikole Kalabića i njegovih suboraca. “Čiča neće podeliti Srbiju, nego treba da je ujedini. Vreme je da srpski narod konačno sazna pravu istinu. Da skinemo ljagu, koja je decenijama lažnom komunističkom propagandom, Titovog režima, bacana na lik i delo, generala Dragoljuba Draže Mihailovića”, zapisao je na Twitteru prvog dana veljače 2019. godine. A 9. svibnja je uz fotografiju četničkog vođe Draže Mihailovića opet na Twitteru zabilježio: “Kada obeležavamo Dan pobede nad fašizmom i odajemo poštu mnogim palim borcima NOB-a, ne smemo zaboraviti ni prvi antifašistički pokret u Evropi, predvođen generalom Dragoljubom Mihailovićem, u to vreme pukovnikom, koji odlazi na Ravnu Goru i diže ustanak protiv nacista.”erijetko smatra vrlinom.
U srpnju 2014. godine, dakle, ravno prije osam godina, portal Peščanik objavio je tekst pod nedvosmislenim naslovom Drski plagijat Aleksandra Šapića s dokazima da je dobar dio njegove doktorske disertacije “izravan prevod sa engleskog delova knjige David Jobber i Geoffrey Lancaster, Selling and Sales Management (Harlow: Pearson Education Ltd, 8. izdanje, 2009. – dalje: Jobber i Lancaster)”, koju nigdje ne citira. Portal je svoju tvrdnju potkrijepio nizom primjera, a dokazao je i da je Mihanov… pardon, Šapić, krao iz još nekih djela.
I nije se dogodilo ništa. Sveučilište Union na kojem je doktorirao kilavilo se gore od osječkog sveučilišta dok je formiralo nekakvu komisiju čija je zadaća bila provjeriti Šapićev rad da bi na koncu rektor objavio informaciju o raspadu komisije, dok se Šapić hvalio kako njegova disertacija i službeno nije plagijat. Nije čak dobio zadatak da ispravi nesuvisle dijelove teksta.
Osim što voli četničke koljače i rado prepisuje, novi beogradski gradonačelnik naklonjen je i bespravnoj gradnji. Prema srpskim medijima, Šapić je vlasnik više od 500 nelegalno izgrađenih kvadrata u Beogradu, točnije, sportskog objekta, nekolicine pratećih objekata i bazena izgrađenih pored njegove vile. Ovo kaže kolega Matijanić.
Od Šapića, dakle, ne očekujte ništa epohalno. Beograd će i dalje da bude najprljavija prestolnica u Evropi, a oni koji ovde dođu neka samo prođu podzemnim prolazom na Zelenom vencu. Biće dovoljno.
