четвртак, јул 25, 2024

Godina bez Latinke Perović

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 12. decembra 2023. – Povodom godišnjice smrti istaknute srpske istoričarke Latinke Perović, Građanski demokratski forum i redakcija Novog magazina organizovali su Okrugli na kojem je o Latinkinom liku i delu govorilo šesnaest učesnika. Govorili su Jovan Komšić, Olga Manojlović Pintar, Dubravka Stojanović, Novica Milić, Aleksandar Bošković (koji se javio iz Brazila), Lino Veljak, Milivoj Bešlin, Staša Zajović, Veselin Vukotić (njegovo pismo iz Podgorice iščitao je moderator skupa, Mijat lakićević), Borka Božović, Dimitrije Boarov, Tomislav Marković, Dragoslav Simić, Dušan Mijić i Zoran Vuletić.

(Foto: portalforum.rs)

Učesnici okruglog stola „Latinka Perović – srpska duhovna vertikala“ ocenili su da je njena osnovna tema bila strah od modernizacije, da se razlikovala od dominantne kulturno-političke elite i da je pružila drugačiju sliku prošlosti. Politikolog Jovan Komšić istakao je snagu Latinke Perović da se izdigne iznad „konformizma i licemerja mitotvoraca nacionalne duše“. On je naglasio da, uz sva osporavanja, Latinka Petović ostaje član društva koji se naziva srpskom nacijom i da je njeno nasleđe u kulturi i nauci osobeno i vredno.

Komšić je istakao da je Latinka Petović razlikovala od duha dominantne kulturno-političke elite Srbije. On je naveo da je Perović ujedinjenje srpskog naroda tretirala kao dogmu i ocenila da je Srbija zarobljena 19-vekovnim programom svesrpske države. „Nasuprot omrazama i zavadama, valja nam čitati Latinku“, rekao je Komšić.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar rekla je da je Latinka Perović u istraživanju 19. veka sagledavala taj period kroz pojedince i knjige koje su pojedinci pisali i da je za razliku od većine istoričara njene generacije, birala pojedince koji su ostvarili snažan uticaj na srpsko društvo, ali koji su zbog svojih stavova gurani na margine.

Olga Manojlović Pintar (Foto: portalforum.rs)

„Čini se da je i pišući o njima nesvesno davala priloge za sopstvenu biografiju“, ocenila je Manojlović Pintar i rekla da je Petović pružila autentičnu i drugačiju sliku srpske prošlosti i pisala o onome što je bilo potisnuto u dominantnim romantičarskim nacionalističkim narativima. „Pisala je o narodnjaštvu, siromaštvu i nasilju kao konstantama političke prakse i društvenog života“, rekla je Manojlović Pintar.

Istoričarka Dubravka Stojanović istakla je da je ključna tema Latinke Perović bila strah od modernizacije u Srbiji, strah od Evrope i od vladavine prava.

Profesorka Stojanović je ovom prilikom akcenat dala na jednu drugu dimenziju Latinke Perović, njene organizacione sposobnosti, navodeći mnoge skupove “na kojima je radila sve, od nabavke novca do razmeštanja stolova”. Stojanović je pomenula plodan Latinkin rad na nekoliko časopisa koje je uređivala i posebno istakla angažman u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji “gde je priredila/uredila 11 knjiga i dve svoje knjige objavila”.

Dubravka Stojanović (Foto: portalforum.rs)

Ona je, rekla je Dubravka Stojanović, analizirajući srpsku strah od modernizacije, na ta pitanje dala vrlo jasne odgovore i na nama je da ta istraživanja nastavimo, misleći na ono što je ponavljala – da je mnogo naroda nestalo tokom istorije.

Profesor Lino Veljak je napomenuo da se osim godišnjice smrti ove godine navršilo i 90 godine od rođenja Latinke Perović. On njenu udeo u društvu vidi kroz dve faze, prvu kada je bila u samom vrhu državnog i partijskog rukovodstva Srbije i Jugoslavije i drugu, njen istraživački rad od kraja osamdesetih do svog kraja kada je imala savetodavnu ulogu u političkom životu postjugoslavenske države. Davala je podršku alternativi. Njena istraživanja novije, recentnije srpske historije mogu se ocijeniti u sam vrh historiografije ako toga uopće ima, rekao je Veljak.

Ceo tok okruglog stola možete pgledati u video prilogu Medija centra.

D. B.