BEOGRAD, 10. juna 2024. (Beta) – Sve snažnije veze Rusije i Kine deo su rastuće mreže autoritarnih aktera koji rade na globalnom potkopavanju demokratije, iskorišćavajući slabe vlade i osnažujući korupciju u drugim zemljama, navodi se u izveštaju Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) iz Vašingtona, u kojem su među devet analiziranih država i Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina (BiH).
Autori studije navode da se interesi Kine i Rusije preklapaju, ali da su dve zemlje do sada uglavnom sledile drugačije puteve kako bi slabile demokratske institucije i jačale autokratski način upravljanja, prenosi Glas Amerike.
„Otkrili smo da uprkos pojačanim vezama, ciljevi Rusije i Kine ostaju veoma različiti“, kaže za Glas Amerike Kejtlin Diring Skot, direktorka Programa za borbu protiv autoritarnog uticaja u IRI-ju.
„Za Kinesku komunističku partiju to je i dalje želja da stvori svet bezbedan za partiju, onaj u kojem je kineska verzija upravljanja prihvatljiva. Sve je povezano sa njenim domaćim ciljevima. Za Rusiju, njeni primarni ciljevi podstiču nestabilnost i podrivaju saveze koji nastoje da se suprotstave njenom uticaju na regionalnom i globalnom nivou“, objašnjava ona.
Dodala je da Kina prednost daje ekonomskom angažmanu kao svojoj ulaznoj tački za politički uticaj, dok Rusija mnogo više pokazuje snagu u smislu vojne bezbednosti i neskrivenih političkih pristupa.
Prema izvještaju, Kina i Rusija u Crnoj Gori koriste duboke podele u populaciji i medijima da bi promovisale svoje agende, šire dezinformacije preko etnički podeljenih medija, te koriste propagandu „koju šire prosrpski/proruski/provladini mediji“ kako bi isticale kinesko-rusku alijansu kao superiorniju alternativu liberalnom svetskom poretku.
U Srbiji, navodi se u izvještaju, dve zemlje iskorišćavaju visoko centralizovanu i zarobljenu državu, te privlače „itekako voljne vladine zvaničnike i lokalne lidere, na štetu demokratije“. Pritom, Rusija se uzda u istorijske i kulturne veze, a Kina sa poslovnih dogovora prelazi na direktniji uticaj u drugim sektorima „izazivajući demokratske vrednosti ekonomskim sredstvima“.
Glas Amerike prenosi reči Valbone Zeneli, više saradnica Atlantskog saveta iz Vašingtona, da se na Zapadnom Balkanu manifestuje ono što se dešava na globalnom planu u smislu da se vidi „nova era partnerstva bez ograničenja između Rusije i Kine“.
„Verujem da je razlika između dve zemlje u tome što je Rusija remetilac, ona želi da poremeti međunarodni poredak zasnovan na pravilima, dok je on Kini potreban da bi nastavila svoj ekonomski uspon, iako želi promeniti standarde i pravila“, objašnjava Zeneli.
Nakon sastanaka ruskog predsjednika Vladimira Putina i kineskog predsjednika Si Đinpinga u Kini u maju, dve zemlje su se obavezale na produbljivanje strateškog partnerstva, optužujući SAD da ih ugrožavaju. Kina i Rusija godinama nastoje da umanje ulogu SAD u međunarodnim odnosima.
„Nastajući multipolarni svijet… se oblikuje pred našim očima“, rekao je Putin nakon posjete Kini.
Zeneli je za Glas Amerike kazala da se saradnja Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu dobro uočava u nekoliko aspekata: Srbija im je glavni partner, obe zemlje kritikuju NATO i koriste kampanje dezinformisanja.
„Rusija ih koristi već dugo, pokušavajući da naruši evro-atlantsku integraciju regiona, kritikujući SAD i EU, ali i NATO. A to smo vidjli i od Kine tokom pandemije kovida 19“, kaže Zeneli. „Porast skepticizma i guranje narativa u kojima se kritikuju EU i Zapadni akteri zbog nedovoljne podrške Zapadnom Balkanu. Verujem da ćemo vidjeti još toga“, dodala je ona.
U izvještaju IRI-ja navodi se da je kreiranje narativa primarno područje zajedničkog uticaja i koordinacije Rusije, Kine i drugih autoritarnih aktera.
„Jedni ponavljaju propagandu drugih i to rade u krug gde Raša tudej retvituje Sinhua, a Sinhua retvituje Raša tudej kao neku vrstu dokaza“, kaže Diring Skot.
„Ali uglavnom smo otkrili da to nije nužno strateški. Dakle, iako postoje mehanizmi za medijsku koordinaciju između Kine i Kremlja, u praksi se uglavnom radi o oportunizmu tamo gde postoje slični ciljevi.”
Prilikom nedavne posete Si Đinpinga Srbiji, dve strane su se obavezale na „zajedničku budućnost“, a sklopljen je niz medijskih sporazuma, uključujući i između novinskih agencija Tanjug i Sinhua. Nekoliko dana kasnije, u okviru Putinove posete Kini, Sinhua je obnovila sporazum o saradnji sa ruskom agencijom TASS.
„Glavna briga oko takvih sporazuma je da oni predstavljaju očigledno jednostranu priču. Narodna republika Kina i sa njom povezani mediji, kao i Kremlj i državni mediji povezani s Kremljom su alati vlade da projektuje svoju stranu priče“, kaže Diring Skot.
U izveštaju IRI-ja se podseća da mediji u Srbiji objavljuju sadržaje Raša tudeja i Sputnjika, kao i Sinhue, što potom preuzimaju i drugi mediji iz regiona. Analize medijskih sadržaja godinama unazad pokazuju da su Kina i Rusija u Srbiji uglavnom pozitivno predstavljeni.
Osim medija, otvorenu podršku Rusiji daju i političari, poput Milorada Dodika u BiH ili Aleksandra Vulina u Srbiji, obojica političara su pod američkim sankcijama, ukazuje Glas Amerike.
„Zabrinutost je da povećani angažman Kine i dugogodišnji angažman Kremlja omogućava i olakšava autoritarno nazadovanje. To daje legitimitet i pokriće autoritarcima u onim zemljama koji su već skloni korišćenju takvih taktika“, kaže Diring Skot.
„Oba aktera su iskoristili percipiranu smanjenu angažovanost SAD i Evropske unije (EU) da promovišu narative koji ne potkopavaju samo demokratiju, već i zaokret prema EU“, rekao je Skot.
Pol Mekarti, direktor za Evropu u IRI-ju rekao je u intervjuu za Glas Amerike da je delimično reč o percepcijama, a delimično ima istine u tome da Zapad nije dovoljno angažovan na Zapadnom Balkanu, navodeći kao primer to što su SAD vodeću ulogu prepustile EU – koja teško usaglašava stavove 27 članica.
„Mislim da je EU imala problema da ujedini svoju poruku u kontekstu pristupa Zapadnom Balkanu i što je najvažnije – pridruživanja EU. Mislim da EU prečesto govori sa previše glasova, a Kina i Rusija su to iskoristile“, kaže Mekarti.
Anketa IRI-ja sprovedena u februaru i martu pokazala je da bi u svim zemljama osim u Srbiji više od pola ispitanih na referendumu odmah glasalo za pristup EU.
Jedno od pitanja u ispitivanju javnog mnjenja koje je u februaru i martu 2024. sproveo Međunarodni republikanski institut (IRI) bilo je i „Kakav bi spoljnopolitički kurs naše zemlje trebao da bude?“.
Ipak, iako se većina ispitanika iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore izjasnila da žele spoljnu politiku njihovih zemalja usmerenu ka EU i Zapadu, značajan procent je naveo da želi ravnopravan odnos prema Rusiji i Zapadu ili prorusku spoljnu politiku. U Srbiji, tek 10% anketiranih su bili primarno za prozapadnu politiku, dok je više od pola bilo za ravnopravan odnos ili za spoljnu politiku usmerenu ka Rusiji.
Jedna od teza u izvještaju IRI-ja je da su rastuće veze kineskog i ruskog predsednika najbolje ilustrovane podrškom Kine ruskoj invaziji na Ukrajinu, kao i povećanim ekonomskim i vojnim vezama između dve zemlje.
Do sada nije utvrđeno da Kina pruža Rusiji direktnu vojnu pomoć, ali američki zvaničnici navode da Moskva od Pekinga dobija čipove, mašinske alate i drugu tehnologiju koju koristi za proizvodnju oružja i vojne opreme.
Usled sankcija Zapada, trgovinska razmena Rusije sa Kinom je mnogo veća nego pre invazije na Ukrajinu, ali dok je Kina u 2023. bila najveći trgovinski partner Rusije, Rusija je tek šesti najveći partner Kine. Eksperti kažu da je to jedan od pokazatelja da odnos dve zemlje nije ravnopravan.
U intervjuu za rusku redakciju Glasa Amerike, En Apelbaum, novinarka i istoričarka, kazala je da Kini ne odgovara veliki destabilizirajući konflikt.
„Mislim da oni imaju interes u slabljenju Rusije – slabija Rusija im mora prodavati naftu i gas po nižim cenama. Slabija Rusija je povodljiviji saveznik, slabiji igrač na ovoj pozornici i možda se oni tome nadaju“, kaže Apelbaum. „Već je prilično jasno da je Rusija mlađi partner u ovoj alijansi, što nismo mogli ni zamisliti prije nekoliko decenija“, rekla je ona.
Kina se često nudi kao posrednik u mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine. U 2023. godini je objavila mirovni plan od 12 tačaka, kojeg su Ukrajina i Zapad brzo odbacili jer nije podrazumevao da ruske snage napuste zauzete teritorije.
Si je u tokom Putinove posete Pekingu izjavio da Kina podržava međunarodnu mirovnu konferenciju „koju bi priznale Rusija i Ukrajina, u prikladnom trenutku, sa ravnopravnim učešćem i fer diskusijom o svim opcijama“.
Putin je rekao da Moskva ceni „objektivnu, pravičnu i balansiranu poziciju“ Pekinga.
Eksperti za spoljnu politiku navode da se Kina predstavlja kao neutralna, ali da njeni predlozi idu u korist Rusiji, a kao problem vide i to što Peking izjednačava Rusiju i Ukrajinu – iako je Rusija izvršila invaziju.
Ali Vajn, viši istraživač i savetnik Međunarodne krizne grupe, rekao je ukrajinskoj redakciji Glasa Amerike da je jačanje odnosa Kine i Rusije naštetilo vezama Kine u Evropi, zbog čega se Kina nastoji prikazati kao „kredibilan diplomatski posrednik između Rusije i Ukrajine“.
U tom kontekstu, kaže Vejn, Si je izabrao zemlje koje je posetio u maju: predsednik Francuske Emanuel Makron je u prošlosti govorio o većoj strateškoj autonomiji Evrope (u odnosu na SAD), dok su „autoritarne zemlje“ Mađarska i Srbija „daleko otvorenije za kineske investicije i diplomatiju od mnogih drugih evropskih zemalja“.
Zeneli kaže da je ruski angažman na Zapadnom Balkanu posebno povećan nakon 2014. godine i prve ruske invazije na Ukrajinu, što je dodatno eskaliralo nakon druge invazije, u februaru 2022.
U anketi IRI-ja najviše ispitanika u BiH smatralo je da je za rat u Ukrajini odgovorna Rusija (34%), a u Crnoj Gori (34%) i Severnoj Makedoniji (38%) da su za rat odgovorne sve strane. Anketirani iz Srbije najčešće su odgovarali da je za rat odgovoran Zapad (43%), a odgovornost Rusiji je pripisalo samo 6% ispitanih.
Jedno od pitanja u ispitivanju javnog mnenja koje je u februaru i martu 2024. sproveo Međunarodni republikanski institut (IRI) bilo je i „Ko je najodgovorniji za vojni sukob između Rusije i Ukrajine?“
„To je jedna od ključnih oblasti gdje su Kina i Rusija globalno, posebno na Balkanu, u dogovoru da ispričaju tu priču“, kaže Diring Skot, dodajući da kineski mediji ponavljaju propagandu Kremlja o tome da Rusija ne želi zauzeti Ukrajinu, o biolaboratorijama na ukrajinskoj teritoriji i druge lažne narative usmjerene protiv SAD i NATO.
„To onda šire i državni mediji iz Srbije, a Srbija dominira regionalnim medijskim tržištem. Tako da proruski i prokineski narativi koji su originalno šireni u Srbiji počnu da utiču na politički i društveni diskurs u BiH, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji, pa i na Kosovu“, dodaje Diring Skot.
