четвртак, април 18, 2024

Femicid i realizator radikalskog fašizma

Slične objave

Podeli

Bojan Tončić

Ključne reči u 33. “obraćanju javnosti” predsednika Srbije u poslednjih mesec i po dana (nedjelja, 13. avgust) su “udala se”; naizgled nevine, znakovite su, jednako kao i tvrdnja Aleksandra Vučića da neće potpisati nijedan zakon koji podrazumeva istopolnu zajednicu.

Ove reči i bezočna i samovlasna tvrdnja da neki zakon neće potpisti, znači antiustavno bahaćenje, jer, po slovu najvišeg pravnog akta tako nešto predsednik Republike može da učini ako smatra da zakon “nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način”.

Despotsko bahaćenje, preciznije iživljavanje, u ovom slučaju znači i to da je unekoliko promenjena struktura biračkog tela, u šta Vučić, blagodareći budžetskom novcu, ima najbolji uvid, budući da angažuje najbolje istraživače. On se obraća većini, a to je višemilionska skupina vlasnika poslovne sposobnosti koja smatra da je to što se osoba ženskog pola “udala” pristajanje na pokoji bubotak, odnosno da žene takvu vrstu upodobljavanja i vaspitanja  preuveličavaju, želeći da uspostave novi sistem umesto postojećeg u kojem ionako imaju previše. I one i pederi koji bi da sklapaju brakove i usvajaju decu.

Kad predsednik nariče

Udala si se, dakle, znači da si znala šta te čeka, ali, u primitivnijim sredinama (sve su takve), znači i odnos predstavnika institucija prema žrtvi: “Udala si se, nisam ti ga ja birao”, ili, “Udala si se, što se sad žališ”, “Udala si se, kakve to veze ima sa državom”. E, to je prevod Vučićevog “udala se”, blaženstvo za bednike i kukavice amputiranih mozgova.

Biračko se telo, znamo to iz neposrednog okruženja,  izmenilo, povećan je mortalitet, školovaniji svet odlazi glavom bez obzira, primetna je radikalizacija stanovništva (da baš ne kažemo građana), dogorevaju fitilji, pinkovske laži i mudrosti preuzimaju se bez korišćenja logike i razuma. Pravi poligon za divljanje koje je u javni prostor, neometan, štaviše, podstican, uneo Vojislav Šešelj, sa smradom ovdašnje mutacije fašizma. Jednako opasne, suicidne. To je tek deo razloga za mržnju i neprijateljstvo, često i nasilje nad ženama.

Nastavak Vučićeve inkriminisane naricaljke nastavak je zamena teza i podmuklosti u kojoj je predsednik nevin: “… bila izložena nasilju, država reagovala, uhapsila, osudila, taj neko izdržao kaznu – kriv sam što bi neko u budućnosti mogao da izvrši napad. Postavljate pitanje, da li postoji stvar u zemlji za koju nisam ja kriv. ”

Ubice su na slobodi

Odgovor na retorsko Vučićevo pitanje je odrečan, budući da je sve institucije uzurpirao i/ili onesposobio, devastirao, preuzimajući apsolutnu vlast i odbijajući odgovornost. Dušicu je bivši muž, sa kojim ima dvoje dece, pretukao (polomljena tri zuba), onesvestio, potom pobegao, misleći da je mrtva. Osuđen je na tri meseca zatvora, a ponovo mu je određen pritvor od 30 dana, iako je u međuvremenu izrekao više pretnji (pred mlađim sinom i telefonom, što je Dušica snimila) da će, ako treba “ubiti 20 ljudi i robijati 40 godina”.

Pretnje nisu nimalo bezazlene, s obzirom na procenat žrtava nasilnika kome je zabranjen prilaz, ili višestrukim povratnicima. Zakonski, nema odgovornosti za tužioce ili sudije koji ne preduzmu mere za sputavanje dokazanih nasilnika, ili zločinca u najavi.

“Ja sam ovde jer branim svoj život. Drugi način nisam imala. Niko me nije čuo. Prema tome, morala sam da apelijem na društvenim mrežama da bi me ljudi čuli i moju priču podelili (…) Za kraj bih pozvala predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Srbije Anu Brnabić, pošto kažu da u ovoj zemlji funkcioniše sve, da dobro zapamte ovo lice, jer je moj život u njihovim rukama. Ne želim više da ikada iko prođe kroz ovo kao što sam ja”, kazala je Dušica Sremčević 12. avgusta u Beogradu, na 15. antirežimskom protestu protiv nasilja.

Ubij da ne budeš frustriran

Nasilje u različitim pojavnim oblicima, idealna kombinacija nasrtaja na fizički integritet sa svakovrsnom veleizdajom, razbojništvima, pljačkom, krađom imovine države i prezaduženih birača, suština je vladavine Aleksandra Vučića i njegovih poslušnika. Sve, naravno, uvijeno u retoriku koja otkriva granično stanje oratora i slušalaca.

Naravno da u tako ustrojenom, beskonfliktnom miru podaničke zajednice nema mesta za druge i drugačije. Više od sto napada, motivisanog mržnjom, beleže u poslednjih godinu dana LGBT+ organizacije. Beleži i jedan nasrtaj na goste prošlogodišnjeg Prajda iz Albanije, realizovan uz pomoć policije koja je odbila da žrtvama pruži zaštitu. Kako kaže aktivista Goran Miletić, mali je broj fizičkih napada na pripadnike LGBT+ zajednice koji se završi sudskim postupkom.

Podilazi srbijanski predsednik nesputanoj, dominantnoj ili licemerno prećutanoj homofobiji i radikalnoj mržnji prema LGBT+ zajednici koja je u Srbiji stvar muškosti i patriotizma, sprdajući se sa manjinom i lažući, valjajući pogane bedastoće, podstičući najniže porive kod ljudi koji ga slušaju. Odbija ozakonjenje istopolnih brakova izražava ponižavajuću netrpeljivost prema “onima koji nisu ni muškarci, ni žene, već nešto treće”. “Iako postoji inicijativa i Ana se bori za to, ja sam je zamolio dok sam predsednik da ne potpisujem istopolne brakove”, izustio je.

A njemu, kaže, niko ne smeta, valjda ni diskriminacija, budući da premijerka i njena partnerica imaju dete. Tragično iskustvo iz desetogodišnje Vučićeve vladavine ukazuje nam na to da su, s obzirom na “nesmetanje” izvesni problemi na ovogodišnjoj Paradi ponosa (prošle godine je povorka šetala manje od hiljadu koraka).

Izbori i zlostavljanje

Naravno da se neće, ni u bliskoj budućnosti, ispuniti zahtevi LGBT+ zajednice koja od 2014. zahteva usvajanje zakona o registrovanim partnerstvima i zakona o rodnom identitetu, te poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe. Na spisku neispunjenih zahteva su i “brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBT+ zajednici, usvajanje lokalnih akcionih planova za LGBT+ zajednicu, te izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta”. Zajednica od vlasti traži “obrazovanje mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, te besplatnu i lako dostupnu preekspozicionu i postekspozicionu profilaksu”.

Previše, zaista, dok se Srbija sprema da (predsednik, isto “obraćanje”) sumanuto ukopa 12 milijardi evra u nacionalni stadion, šoping mol i stanove u Surčinu.

Nije baš toliko zabranjeno, makar nije formalno, tući žene, mrzeti i prebijati homoseksualce i “one koji nisu ni muškarci, ni žene, već nešto treće”. Ciljna grupa je nađena, valjda će uskoro izbori.

U međuvremenu, malo nasilja iz studija, grupa Zana i pesma Modrice: Od modrica tvojih plava sam ja/Plava k’o nebo bez oblaka/Otvori mi srce karte na sto/Šta te vuče na to (tekst Marine Tucaković).