Autor: Gjeraqina Tuhina
Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja ostao neizmenjen. Odnosi sa Rusijom i Kinom predstavljaju posebnu zabrinutost. Dijalog sa Kosovom, koji je ključan za napredak Srbije prema Evropskoj uniji, nije pokazao željene rezultate. U zemlji se nastavljaju veličati ratni zločinci. I u slobodi izražavanja je Srbija dobila lošu ocenu.
Ovo su ključni odlomci izveštaja o napretku za Srbiju, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Izveštaje za svaku zemlju u procesu proširenja Evropska komisija objavljuje 30. oktobra.
Radi se o najvažnijem dokumentu koji Komisija objavljuje jednom godišnje, gde se predstavlja stepen napretka za svaku zemlju u ključnim reformama, neophodnim za progres na evropskom putu.
Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
U izveštaju se zaključuje da na ovom polju Srbija nije postigla nikakav napredak, jer je stepen usklađivanja u velikoj meri ostao nepromenjen, „a neke od njenih akcija i izjava bile su u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU“.
U dokumentu se ističe da je Srbija održavala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što, kako se navodi, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.
Evropska komisija traži od Srbije da, kao prioritetno pitanje, unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere.
U dokumentu se dodaje i da je Srbija nastavila saradnju sa EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i nastavila da pruža podršku Ukrajini.
Međutim, Komisija takođe traži od zvaničnog Beograda da nastavi sa intenziviranjem aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU.
Traži se i da Srbija uloži kredibilne napore da se zatvori prostor za strano uplitanje i dezinformacije, kao i da preduzme mere za izgradnju društvene otpornosti i na druge oblike hibridnih pretnji.
Ističe se intenziviranje odnosa sa Kinom, uključujući i Sporazum o slobodnoj trgovini koji je stupio na snagu. Komisija ocenjuje da ovo „predstavlja stratešku zabrinutost“.
Normalizacija odnosa sa Kosovom
U izveštaju se poručuje da se i od Srbije i od Kosova očekuje da sprovode svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, postignutog 2023. godine u Briselu i Ohridu.
Dodaje se da su obe strane učestvovale u dijalogu pod okriljem EU, ali da moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost, te da izbegnu radnje i retoriku koji potkopavaju stabilnost.
Od Srbije se očekuje da pokrene priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
„Sporazum je važeći i pravno obavezujući za obe strane i sve formalnosti, uključujući i njegovo usvajanje ili ‘formalizaciju’, ne bi trebalo da stojei na putu napretka u njegovoj primeni“, naglašava se u izveštaju o napretku za Srbiju.
Takođe se stranama poručuje da imaju obavezu da u potpunosti primene sve prethodne sporazume o dijalogu.
„Konstruktivnost strana će se ocenjivati isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji.
„Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“, poručuje se putem ovog dokumenta.
Ocenjuje se da su tenzije na severu Kosova ostale visoke.
Srbija se u dokumentu kritikuje što nije preduzela korake da obezbedi odgovornost za napad naoružane grupe Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj.
Ovaj napad je, prema ocenama u izveštaju, „predstavljao najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina“.
Nedostatak konkretnih koraka od strane Beograda po pitanju Banjske, prema ocenama izveštaja, utiče na normalizaciju odnosa.
Radio Slobodna Evropa
