Eskobar i Lajčak upozorili Vučića i Kurtija da će biti posledica ako se ne fokusiraju na dijalog

BEOGRAD, 20. juna 2023. (Beta) – Specijalni predstavnici SAD i EU za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, pozvali su danas lidere u Beogradu i Prištini da se fokusiraju na dijalog i doprinesu deeskalaciji situacije na severu Kosova, upozorivši da će u suprotnom biti posledica po obe strane.

Tokom razgovora u organizaciji Evropskog centra Atlantskog saveta, Eskobar je rekao da kriza na severu Kosova „ima potencijal da postane regionalni konflikt“ i pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija „da bezuslovno prihvate“ evropski plan za deeskalaciju od tri tačke.

„Nema druge opcije osim deeskalacije i povratka dijalogu, transatlantska zajednica je veoma ujedinjena oko toga. Bezobzirna je ideja da neki od dva lidera postavlja uslove, posle plana koji je veoma pažljivo definisan od EU, uz koordinaciju sa SAD“, kazao je Eskobar.

Eskobar, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, naveo je da zapadni Balkan ima veliki potencijal koji ne može da bude realizovan u uslovima krize, i dodao da „u regionu postoje ljudi koji politički preživljavaju zahvaljujući permanentnoj krizi“. „Nadam se da će dve strane i dva lidera prepoznati deeskalaciju i dijalog kao jedini način da se te prilike iskoriste. Kad je reč o posledicama, mi nudimo partnerstvo, i ako zauzvrat ne dobijemo osnovnu koordinaciju i komunikaciju, ne možemo ići napred u realizaciji dogovora iz Ohrida, koji za obe zemlje znači evroatlantsku integraciju“, naveo je.

Dodao je da su SAD „spremne da brzo ispune obećanja iz Ohrida, da približe Kosovo Uniji i NATO-u i da obezbede više investicija u region, uključujući Srbiju“, ali da „to ne mogu da urade ako nema saradnje i zajedničke vizije“, ocenivši da one „trenutno ne postoje“.

Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, rekao je da „nije preterano zabrinut“ zbog retorike Vučića i Kurtija prethodnih dana u vezi sa sastankom na koji ih je pozvao šef evropske diplomatije Žozep Borel, izrazivši uverenje da će oni doći u Brisel. „Reći ‘ne’ pozivu EU bio bi veoma ozbiljan i veoma negativan čin, zato će sastanak biti održan. Ekstremno je važno da dođe do deeskalacije, nema normalizacije dok imate stotine ili hiljade ljudi na ulici“, kazao je Lajčak.

Na pitanje šta ako Kurti ne promeni stav, Lajčak je rekao da ne misli da je eskalacija u interesu kosovskog premijera. „Verujem da je on demokrata i da veruje u vladavinu prava, a ja verujem u dijalog i u napredak o kojem su se dve strane dogovorile“, naveo je Lajčak. Upitan šta ako Vučić ne promeni stav, Lajčak je kazao da „ne želi da spekuliše šta ako“ i dodao da dvojica lidera nikad nisu rekla „ne“ i da ne veruje da će sada to učiniti.

Lajčak je naveo da će naredni sastanak Vučića i Kurtija u Briselu biti usmeren jedino na „upravljanje krizom“, a ne i na proces normalizacije odnosa. „Očekujem da oba lidera dođu posvećena pronalaženju rešenja. Ako naši zahtevi budu ignorisani, sledeći korak su mere. Prvi korak treba da dođe od vlade Kosova, da kažu novim gradonačelnicima (na severu Kosova) da rade sa alternativnih lokacija, a sledeći potez se očekuje od Srbije. Ako Srbija ne učini ono što treba, uslediće negativne mere“, dodao je.

Eskobar je rekao da i građani na severu Kosova i pripadnici Kfora i kosovske policije treba da se povuku sa ulica, i da potom treba postići dogovor o datumu novih lokalnih izbora, „uz učešće Srba bez bilo kakvih preduslova“, i vratiti se dijalogu.

Lajčak je rekao da „nema roka“ za organizovanje novih izbora, ali da treba da budu „što pre“, i to u skladu sa pravnim okvirom Kosova, uz ocenu da trenutno „nema političke volje“ da oni budu održani.

Upitan da prokometariše tvrdnju da je Srbija bila blizu toga da prizna Kosovo, a da je najnovija eskalacija to osujetila, Eskobar je rekao da mu to „nije poznato“, ali da zna da je u Ohridu 18. marta postignut „pravno obavezujući sporazum kojim su se dve strane obavezale na normalizaciju i na miran, predvidiv i konstruktivan odnos“.

„Verujem da je veoma brzo moguće u potpunosti primeniti dogovor iz Ohrida. Srbija treba da razmišlja kako da prizna zastavu Kosova i druge nacionalne simbole, kao i dokumenta koja izdaje kosovska vlada, uključujući priznanje potrebe Kosova da bude integrisano u evropske i evroatlantske strukture. Kosovo treba odmah i hitno da počne razgovore o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO)“, kazao je američki diplomata.

Eskobar je ponovio da Beograd treba odmah da oslobodi tri pripadnika kosovske policije, koji su uhapšeni prošle nedelje. Beograd tvrdi da su oni uhapšeni na teritoriji centralne Srbije, a Priština da su „kidnapovani“ na severu Kosova.

„Bez obzira da li su kidnapovani ili su se našli na teritoriji Srbije, jasno je da nisu imali nameru da budu tamo, zato ih treba osloboditi bezuslovno“, kazao je Eskobar.

Lajčak je naveo da EU ima „istu poziciju“ po tom pitanju.

Eskobar je rekao i da treba da budu procesuirani svi koji su učestvovali u napadima na pripadnike Kfora ili kosovske policije, tokom nedavnih protesta Srba na severu Kosova, ali je takođe kritikovao Kurtija što sve demonstrante naziva „kriminalcima“ i „fašističkom milicijom“.

„To su 90 odsto bili mirni demonstranti, ne možete ih nazivati fašističkom milicijom, to ne doprinosi atmosferi pomirenja“, kazao je Eskobar.

Lajčak je rekao da je na protestu Srba 29. maja u Zvečanu, kada je došlo do sukoba demonstranata sa Kforom, bilo „radikalnih elemenata, od kojih su neki bili spremni da ubiju“.

„Ali ne možemo reći da na severu Kosova živi 45.000 kriminalaca, moramo da identifikujemo one koji su činili nasilje i oni moraju da budu procesuirani“, kazao je Lajčak.

On je rekao i da kosovsko pitanje „neće biti u centru pažnje“ 2024. godine zbog izbora u EU i SAD, i izrazio uverunje da „glavni deo posla“ treba završiti do kraja godine.

I Eskobar i Lajčak su ponovili da je formiranje ZSO međunarodna obaveza Prištine, a predlog Statuta ZSO koji je nedavno sačinio albanski premijer Edi Rama ocenili su kao „veoma ozbiljan“.