Naša će današnja kolumna na poučitelan način pokazati kako loše društvo od dobrih i razumnih ljudi pravi klovnove. Krenimo redom. Pre nekoliko dana „viralnom“ je postalo vizionarsko blagobulažnjenje Nebojše Zelenovića da bi za Srbiju bilo korisno da osnuje ratnu mornaricu.
Nema sumnje da je ratnomornarička ideja naišla na topao prijem među srpskim kapetanima duge plovidbe i admiralima potonulih lađa koji vekovima snevaju o izlasku Srbije na more, ali takvi su – za divno čudo – ostali u manjini. Ostatak vladajuće i (zaklane) opozicione javnosti osnivača RM RS je bacio u tešku sprdnju.
Koju je admiral stoički podneo. Ali od ideje nije odustao. U daljim obraćanjima javnosti nastavio je strpljivo i detaljno da objašnjava da je mornarička ideja ostvariva, da bi sila srpske ratne mornarice doprinela „rešavanju migrantske krize“, podigla srpski ugled u svetu i za „srpsku stvar“ pridobila čak i „domaćice iz Lisabona“.
Zelenović je u ratnom planiranju verovatno pošao od razumne pretpostavke da je u takozvanim međunarodnim vodama plovidba dozvoljena brodovima svih barjaka i boja, nije, međutim, pet sitnih para dao na činjenicu da mornarice pomorskih zemalja postoje ponajpre zato da bi branile državnu teritoriju od napada s mora, a da – da bi to činile – moraju imati baze i linije snabdevanja na teritoriji koju brane.
Ukratko: da bi imao državnu vojsku, moraš imati državnu teritoriju. Ako hoćeš da imaš mornaricu, moraš imati državni akvatorij. Ima, fakat, i treći put ka izlasku na more: naći budalesinu spremnu da ustupi baze i linije snabdevanja mornarici zemlje koja nema izlaz na more, a čija je mornarica tek u povoju. To ni onolikoj Rusiji nije uspelo sa onolicnom Crnom Gorom. Možda Zelenoviću uspe.
Ako uspe, nema razloga da se na neki od bombardera na srpskom nosaču aviona „Karađorđe“ (garant bi poneo to ime) zakači atomska bomba Miloša Jovanovića i čiča miča, gotova priča.
Dok je bio gradonačelnik Šapca, Zelenović je bio foto-robot mladog, racionalnog i efikasnog političara, ali mu je onda zinulo dupe pa se uhvatio lošeg društva – tačnije nekoliko loših društava – i prekonoć prolupao. Ne baš sasvim neracionalno, mada sa obrnutim predznakom. Nebojša je valjda ukačio da lupetanja i haluciniranja u Srbiji donose politički profit, a kome se posreći, i članstvo u SANU.
Jeste projekat srpskog admirala Kuznjecova poslužio za uveselenije puka, ali uveselenija često završavaju u jadu i čemeru. Kad (i ako) jednoga dana dublesasti smeh utihne, možda će nekom postati jasno (mada će biti kasno) da hiperprodukcija „ideja“, poput one Jovanovićeve o kupovini atomske bombe ili Zelenovićeve o osnivanju eksakvatorijalne srpske mornarice, sprečavaju rađanje i afirmaciju svežih upotrebljivih ideja, kao što pseuodopozicija iz niskih pobuda – čiji su Jovanović i Zelenović – viđeni poslanici, efikasno sprečava formiranje stvarne opozicije, kvalitativno različite od (večno) vladajuće politike.
Kurir, famozno, 23. februara 2023.
