среда, мај 29, 2024

Doktori nauka, profesori BU: Putin je zločinac, oduzmite mu počasni doktorat

Slične objave

Podeli

Snežana Čongradin

Godinu dana nakon početka agresije režima Vladimira Putina na Ukrajinu, doktorke i doktori nauka, profesorke i profesori Univerziteta u Beogradu pokrenuli su inicijativu za oduzimanje počasnog doktorata predsedniku Ruske Federacije koji mu je BU dodelio 2011. godine.

Doduše, Putin to priznanje u formi diplome nije ni preuzeo, a slučaj je takav bio da ga je nekadašnji rektor Branko Kovačević maltene jurio po aerodromu u Beogradu da mu ga uruči, preciznije ode „na noge“ u Moskvu.

Bezuspešno.

– Posle toliko smrti i patnji koje su prouzrokovane naređenjem Vladimira Putina da se napadne Ukrajina, deo obrazloženja odluke kojom mu je dodeljen počasni doktorat – da je doprineo poretku međunarodnog javnog prava i vladavini prava – zvuči do te mere groteskno i cinično da je zaista neodrživ – kaže za Danas  Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji i jedna od potpisnica inicijative o oduzimanju doktorata Putinu.

Vesna Rakić Vodinelić (Foto: Ognjen Stevanović)

Štaviŝe i kad bi se isključio agresivni rat, dodaje, tu počast mu nije trebalo dodeliti, a političari su poslednji koji ju zaslužuju.

Prema rečima istoričarke i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravke Stojanović, takođe, potpisnice ove inicijative, to je jedna od mnogih sramota Univerziteta u Beogradu, a sada ima šansu da bar malo povrati svoj ugled.

„Ješćete korijenje“

Na pitanje kako komentariše to što je takozvani narativ zvanične srpske politike da bi u odnosu na stradanja, patnje i bedu naroda u Ukrajini, trebalo gledati sopstvene interese, a u smeru neutralnosti prema ruskoj agresiji, sagovornica Danasa kaže da „od samog početka rata u Ukrajini srpska javnost se „ugradila“ u tu priču doživevši taj rat kao svoj“.

Dubravka Stojanović (Foto Ognjen Stevanović)

– Što kao osvetu za četiri izgubljena rata u Jugoslaviji, što kao revanš protiv NATO pakta i Zapada. Odatle ta snažna identifikacija, propaganda je samo mali deo toga. Građani Srbije kažu da nisu spremni da „daju“ Kosovo za ulazak u EU. Dakle, modernizacija, demokratija, razvoj, pa ni bolji standard nisu ciljevi za najveći deo građana, ako je suditi po ispitivanjima javnog mnjenja – napominje ona.

To smo već imali, dodaje, kada je Branko Kostić pre sankcija 1992. rekao da ćemo jesti korijenje.

– Jeli smo korijenje, a Milošević je izbore izgubio tek 2000. i to „za dlaku“. O tome treba razmišljati – zaključuje Dubravka Stojanović.

Građani slede mišljenje nametnuto gebelsovskom propagandom na okupiranom RTS-u i ostalim režimskim medijima

Prema rečima profesora Dušana Teodorovića najveći broj građana Srbije uglavnom vodi računa o sopstvenim interesima i uvek sledi “zvanično“ mišljenje nametnuto gebelsovskom propagandom na okupiranom RTS-u i ostalim režimskim medijima.

– Eventualno uvođenje sankcija Rusiji posmatra se isključivo kroz prizmu cost-benefit analize. Moralnost je ubijena, a razumevanje i saosećanje sa patnjama gradjana Ukrajine ne postoji. Poništavanje počasnog doktorata, koji je Univerzitet u Beogradu dodelio, na predlog Pravnog fakulteta, u martu 2011. godine Vladimiru Putinu, predstavljalo bi, u sadašnjoj situaciju, pokušaj da se Univerzitet u Beogradu i akademska zajednica Srbije vrate načelima akademske čestitosti i moralnosti – smatra Teodorović.

Dušan teodorović (Foto: Miroslav Dragojević)

Posebno je ponižavajuća činjenica, podseća sagovornik Danasa, da se te 2011. godine Vladimir Putin nije ni pojavio u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, s obzirom da je dao prednost sastanku sa ruskim i srpskim bajkerima na stadionu F.K. Crvena Zvezda.

– Tadašnji rektor Branko Kovačević je odmah iskazao spremnost da otputuje za Moskvu i tamo Putinu uruči počasni doktorat. Poništavanje ovog sramnog „doktorata“ predstavljalo bi putokaz ka moralnosti i opšteprihvaćenim društvenim vrednostima u svetu – zaključuje Dušan Teodorović.

I vlast i opozicija žele Srbiju izolovanu žicom na periferiji Evrope

Profesor Ivan Videnović, takođe, potpisnik inicijative za oduzimanje počasnog doktorata Vladimiru Putinu, kaže za Danas da u stavu politike režima Aleksandra Vučića prema agresiji Rusije prema Ukrajini nema nikakvih interesa građana Srbije.

Ivan Videnović (Foto: Aleksandra Ćuk)

– Tu postoje samo interesi onih koji žele da drže Srbiju izolovanu žicom na periferiji Evrope i van njenog prirodnog okruženja. Takvih je prepuna vlast i prepuna opozicija. Profesor BU ne može biti baš takva politička neznalica i verovati da ono što će ostati od Putinove Rusije nakon propasti agresije na Ukrajinu, izolovane i odsečene od svih stolova odlučivanja, sposobne jedino da tim nuklearnim aresenalom, stečenim na lažima i prevari Ukrajine u Budimpešti 1994. godine, nanosi drugima štetu a nikome korist, da takva Rusija može na bilo kakav racionalan način više štititi ineterese Srbije – kaže Videnović.

A sve i da može, napominje naš sagovornik, kakav bi studentima to bio to primer nemorala, kukavičluka i lenjosti intelekta profesora BU – ćutati, prikrivati i efektivno podržavati strašne zločine jednog nasilnika, ubice, lažova i prevaranta, jer im on može doneti neku korist?
– Beogradski univerzitet duguje svojoj tradiciji izjašnjenje o ovom, pre svega moralnom pitanju – zaključuje on.

Šta radi sada „veliki pravednik“ kojem je Univerzitet u Beogradu dodelio počasni doktorat onomad?

I profesor Rade Veljankovski potpisnik inicijative o kojoj je reč, smatra da, kada je pre dvanaest godina Senat Univerziteta u Beogradu dodelio počasni doktorat Vladmiru Putinu, ni tada nije bilo dovoljno razloga za taj čin.

– Bilo je neuverljivo da je laureat „pobornik doslednog poštovanja međunarodnog prava i principa nacionalne suverenosti i da je dao veliki doprinos ostvarivanju vladavine prava u svetu“. Tada se nije znalo da će „veliki pravednik“ na najsuroviji način, agresivnim ratnim pohodom na Ukrajinu kao suverenu zemlju, dematovati i sebe i naše akademce koji su ga proglasili doktorom mira. Ali sada se zna! U tom svetlu, ako je interes Srbije da i dalje ostane pri podršci Putinu i ne povuče priznanje koje mu je Univerzitet dodelio, to je dokaz da Srbija i njena akademska zajednica podržavaju Putinovu tiraniju – kaže naš sagovornik.

Rade Veljanovski (Foto: FoNet/Aleksandar Barda)

Iluzija da će Rusija sprečavanjem Kosova da postane članica Ujednijenih nacija, doprineti njegovoj reintegraciji u Srbiju, jalov je osnov za gažanje pravde sopstvenim interesima, zaključuje sagovornik Danasa.

Inicijativa profesora Beogradskog univerziteta

MI, PROFESORI UNIVERZITETA U BEOGRADU, OBJAVLJUJEMO JAVNU INICIJATIVU
DA SE OD STRANE NADLEŽNIH TELA UNIVERIZTETA U BEOGRADU POKRENE POSTUPAK
ODUZIMANJA POČASNOG DOKTORATA VLADIMIRU PUTINU.

Na predlog Komisije za univerzitetska priznanja (06-4866/2-III/11.03.2011), a na
inicijativu Pravnog fakulteta, Senat Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj 16. marta
2011. godine, jednoglasno je doneo Odluku o dodeli počasnog doktorata Univerziteta u
Beogradu premijeru Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, “za izuzetan doprinos
od nacionalnog značaja” (prilog).

Foto: Profesori BU

U Obrazloženju Odluke o dodeli počasnog doktorata Vladimiru Putinu, između
ostalog, navodi se i sledeće: “Po obrazovanju diplomirani pravnik, posebno usmeren ka
međunarodnom pravu, poliglota koji pored maternjeg ruskog govori i druge jezike, a
nemački na visokom nivou, veliki ruski patriota, ali i pobornik doslednog poštovanja
međunarodnog prava i principa nacionalne suverenosti, Vladimir Putin je dao veliki doprinos
ostvarivanju vladavine prava u svetu, borbi protiv terorizma i uspostavljanju stabilnog i
racionalnog globalnog društva. (…) Vladimir Putin je pokazao da se moderne države ne
mogu cepati, razbijati i deliti voljom moćnika, kao ni terorističkim delovanjem i zločinima
separatista.“

Na dan 24. februara 2022. godine Rusija je započela vojnu invaziju Ukrajine. U
javnom nastiupu tim povodom, Putin, između ostalog saopšatava: “Doneo sam odluku da
izvršim spexijalnu vojnu operaciju. Svrha ove operacije je zaštita ljudi koji se već osam godina suočavaju sa poniženjem i genocidom koji je počinio kijevski režim U tom cilju, nastojaćemo da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu”.

Agresija na teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, samo u prvih nekoliko nedelja imala je za posledicu desetine hiljada vojnih i civilnih žrtava na obe strane, najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata – skoro osam miliona Ukrajinaca izbjeglo iz zemlje, ali je i Rusija doživela najveću emigraciju svojih građana od Oktobarske revolucije 1917. godine. Na globalnom nivou, invazija je izazvala akutnu energetski krizu i nestašicu hrane.

U skladu sa svojim aktuelnim geoplitičkim opredeljenjem, i kao članica organizacije
Ujedinjenih nacija, Srbija je do sada više puta podržala rezolucije Generalne skupštine kao
najvišeg organa ove organizacije, kojima se osuđuje vojna intervencija Rusije protiv suverne Ukrajine koja je jedna od izvorni država osnivača Ujedinjeni nacija u San Francisku 1945. godine (za razliku od Ruske Federacije koja to nije).

Srbija se na samom početku tzv. specijalne oružane operacije”, već 2. marta 2002.
godine, pridružila zemljama koje su podržale rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska agresija
na Ukrajinu; Sedmog aprila Srbija podržava Rezoluciju kojom se poziva na suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN; jedanaestog oktobra Srbija podržava rezoluciju kojom se osuđuje aneksija četiri ukrajinske oblasti, a referendum i pripajanju ovih teritorija Rusiji proglašavaju za nevažeće i nezakonito prema međunarodnom pravu (“invalid and illegal under international law”), itd.

U kontekstu pokretanja masivne vojne intervencije protiv Ukrajine kao suverene
države, Republika Srbija je, između ostalog, i u okvirima poštovanja Povelje i načela
Ujedinjenih nacija, u više navrata podržala rezolucije UN koje jasno i nedvosmisleno osuđuju Rusku Federaciju za teške oblike kršenja međunarodnog prava Vladimir Putin kao
predsednik stoji na čelu Ruske Federacije koja je izvršila vojnu intervenciju u Ukrajini, a koju su Ujedinjene nacije i Republika Srbija odlučno i javno osudile.

Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu
užasavajući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih, i besobučno uništavanje
suverene zemlje, u navedenim okolnostima “izuzetan doprinos od nacionalnog značaja” kao
razlog za dodelu počasnog doktorata Univerizteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne
postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem sa kojim je počasni doktorat
Univerziteta u Beogradu ovom licu dodeljen, posebno imajući u vidu da dodela počasnog
doktorata uopšte nije imala nikakvu naučnu, već isključivo političku motivaciju

Kao profesori Univerziteta u Beogradu, objavljujemo javnu inicijativu da se od strane
nadležnih tela i Senata Univerizteta u Beogradu pokrene postupak oduzimanja počasnog
doktorata ovog Univerziteta predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu.

U Beogradu, 20. februar 2023.

Prof dr Dušan Teodorović
Prof dr Nikola Samardžić
Prof dr Stevan Lilić
Prof. dr Dubravka Stojanović
Prof dr Ivan Videnović
Prof dr Vesna Rakić Vodinelić
Prof dr Vladimir Vodinelić
Prof. dr Rade Veljanovski
Prof. dr Dragor Hiber