Demokratija i slobode zaustavili su se na istorijskim granicama protestantizma i prosvetiteljstva.
Razvoj ekonomije i tehnologija nije nadoknadio bilo čije zaostajanje u prethodnim vremenima.
Bila su prevelika očekivanja od 1989: da će istočna Evropa postati otvorena i inkluzivna, da će se Rusija demokratizovati i postati zapadna strateška saveznica.
Demokratija i slobode zaustavili su se na istorijskim granicama protestantizma i prosvetiteljstva.
Razvoj ekonomije i tehnologija nije nadoknadio bilo čije zaostajanje u prethodnim vremenima.
Bila su prevelika očekivanja od 1989: da će istočna Evropa postati otvorena i inkluzivna, da će se Rusija demokratizovati i postati zapadna strateška saveznica.
Slična razočaranja ostavilo je za sobom Arapsko proleće. Turska je kolabirala kao perspektivna sekularna demokratija, i regionalna je pretnja u ovom
Prijemom u Svetsku Trgovinsku Organizaciju Kina nije krenula u liberalizaciju ekonomije koja bi otvorila prostor političkim promenama. EU je zaustavila proces proširenja. Umesto prosvetiteljske sile, EU je predmet malignih, razarajućih uticaja Rusije i Kine.
Da li je evropska demokratija počela da se osipa iz jedne konkretne tačke, verovatno nije.
Ali ima nekog astrološkog prokletstva u hronici evropskih neuspeha, koji se jasno vide iz susedskih provincija.
Demokratizacija je u Srbiji narušena već 11. septembra 2001.
Bio je to strahovit udar koji je nagovestio dugotrajnu krizu zapadnog sveta.
Srbija je slavila, tiho i gubitnički. SAD su uložile basnoslovna sredstva, živote i vreme zbog nekoliko džihadističkih ćelija koje ipak nisu mogle postati globalna pretnja. I kad napadaju i kad se povlače, SAD su predmet preispitivanja, razočaranja i osuda.
Umesto globalne konsolidacije, koja je nastupila ekonomskom interakcijom Rusije i Kine, SAD su se posvetile globalnoj borbi protiv terorizma.
U Beogradu je izbila pobuna Crvenih beretki, čija je namera bilo rušenje vlade i zaustavljanje saradnje s Hagom nakon isporučivanja Slobodana Miloševića.
Nakon atentata na premijera i početka druge intervencije u Iraku 2003, EU i SAD su se ovde posvetile prioritetima stabilokratije, umesto demokratije.
Kako su padale domine u samoj Srbiji, prioritet stabilokratije otvorio je prostor političkoj i ekonomskoj korupciji. Zapad je zaštitio nalogodavce atentata.
Obećanje evropske integracije Zapadnog Balkana u međuvremenu je negde zatureno u bespućima povijesne zbiljnosti.
Time su uspesi Slovenije, pa Hrvatske, da umaknu našoj sudbini, od važnosti koja nije samo regionalna.
Crna Gora je u istom pokušaju zaustavljena u udruženom poduhvatu srpskih vlasti, opozicije, crkve i kriminalnih krugova.
Ista koalicija je likvidirala premijera, reforme i evropski put Srbije, i dovela na vlast ibeovsko-svetosavske talibane u Crnoj Gori.
Umesto da se duhovnost približava univerzalnoj rimskoj kulturi, i protestantskoj etici i racionalizmu, vraćamo se u vreme koje nikad nije postojalo.
Kako bi se konsolidovao evropski poredak, bilo je potrebno da se SAD konačno povuku iz Avganistana.
Suočavanje s kineskim rivalstvom, a Kina je i najveća pojedinačna pretnja svetskom miru i evropskom jedinstvu, moraće da podrazumeva i sve koruptivne aranžmane koji su se zaključili u Beogradu, toj Maloj Krsni novog kineskog Puta svile.
Ali i odavde padaju neke domine. EU će tek tada moći da se suoči sa izazovom Putinove Rusije i njenih saveznika, i onih u sopstvenom okrilju.
(Dnevni list Danas)
