BEOGRAD, 8. decembra 2021. – U Međunarodnom pres-cetru (Tanjug) danas je održana regionalna konferencija “Pod pritiskom” kome je prethodilo Istraživanje o medijskim slobodama, pritisscima i napadima na novinare i medije u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama. Organizator konferencije je Udruženja novinara Srbije (UNS) čiji je predstavnik Slobodan Radičević rekao da je u javnim tužilaštvima 2020. godini formirano je 59 predmeta koje se tiču bezbednosti novinara, a do kraja oktobra 2021. godine 66 predmeta.
Doneto je šest osuđujućih presuda, a od ukupnog broja predmeta iz 2021. godine, trećina je odbačena, rekao je Radičević. Prema tom istraživanju, u 2020. godini zabeleženo je 107 napada na novinare, dok je ove godine bilo više od 74 napada.
Istraživanje UNS-a anonimnom anketom u kojoj je učestvovalo više od stotinu novinara iz novinarskih udruženja i sindikata rezultiralo je nalazom da na njihov rad najviše utiču ekonomska nesigurnost, pretnje i pritisci. Manje od polovine anketiranih pretrepli su verbalni ili fizički napad, a najveći broj nije prijavio napad zbog nepoverenja u nadležne institucije.
U BiH – siromaštvo, mržnja i strah
Marko Divković, predsednik Udruženja BH novinari kaže da je stanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini sve gore i da novinari u toj državi protiv sebe imaju tužilaštvo, policiju, vlast…, opisujući to stanje kraticom SMS – stanje siromaštva, mržnje i straha. Taj strah, ističe Divković, političari podupiru i održavaju, dodajući da u BiH “imamo 1,4-1,5 napada na novinare sedmično”.
“Divković navodi podatak da u bosanskohercegovačkom novinarskom udruženju postoje novinari honorarci koji su u tom statusu i petnaest godina bez dana radnog staža. On medijsku sliku poredi sa stanjem u društvu u BiH, odeljenost “po strankama, nacijama, vlasnicima medija…” Osim organizovanog kriminala u BiH ništa ne funkcioniše, kaže Divković.
Crna Gora: Optužbe na račun predsednika
O podelama i lošem stanju medijskih sloboda u Crnoj Gori govorio je Tihomir Burzanović, predsednik Udružennja novinara Crne Gore. On kaže da su podele na medijskoj sceni dovele do 20 napada na novinare, koji su izloženi stalnim pretnjama (“čak i bacanjem u rijeku”) i dosta krivice svalio na crnogorskog predsednika (Mila Đukanovića), navodeći njegovu reakciju nakon ranjavanja novinarke Vijesti Olivere Lakić koje je crnogorski predsednik okarakterisao kao “hirurški precizno”.
Burzanović posebno apostrofira “veliki upliv” u crnogorske medije od strane inostranih ambasada, posebno SAD, Velike Britanije i Nemačke, a naveo je i jedan zanimljiv podatak – da je čak 19 novinara iz Vijesti otišlo da radi za novu crnogorsku vladu.
Hrvatsko novinarsko društvo (HND) u Regionalnoj platformi zapadnog Balkana za zastupanje slobode medija i bezbednpsti novinara učestvuje od 2016. godine. Tokom ove godine u Hrvatskoj je registrovano 12 napada na novinare i taj broj je znatno porastao u odnosu na 2019.
Na ulazu u zgradu u kojoj živi novinar Domagoj Margetić ostavljene su fekalije i odrezana svinjska glava, novinarka Anja Kožul dobila je pretnje na društvenoj mreži FB zbog teksta koji je objavila (nju je posebno napadao i vređao na nacionalnoj osnovi beogradski desničar Dragoslav Bokan. Bivši saborski zastupnik vređao je novinara Dragu Pilsela (koji je jedno vreme bio savetnih hrvatskog predsednika Ive Josipovića) i mahao oko njega pokazujući da će da ga udari. Prilikom uživo javljanja policijski službenik terao je novinarku Ivanu Šilović. Penzionisani brigadni general vređao je novinarku Ivu Anzulović, vukao je za kosu i pretio da će da ubije i nju i njeno dete…
Radi poboljšanja stanja u meijskoj sferi HND navodi nekoliko preporuka – uspostavljanje saradnje sa edukacijskim programima između Ministarstva unutrašnjih poslova, Državnog tužilaštva i Ministarstva pravosuđa i uprave s jedne strane i HND s druge, u cilju što boljeg upoznavanja službenika ovih institucija sa novinarskim poslom i pozivom.
Severna Makedonija, kako kaže potpredsednica makedonskog novinarskog udruženje Filijana Koka takođe beleži brojne napade na novinare u vidu pretnji (naročito novinarkama!) kao i govor mržnje. Od tri stotine anketiranih čak 37,3% novinara i medijskih radnika izjavilo je da su dobijali pretnje tokom obavljanja pola. To udruženje je tokom 2020. godine prijavilo 14 napada i grubih pretnju upućenih novinarima, a od tog broja polovina pretnji upućena je novinarkama.
Srbija: Nerealna očekivanja od pravosudnog sistema
Zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković izjavio je da je veoma važno rešavati slučajeve napada na novinare, ali da su ponekad nerealna očekivanja od pravosudnog sistema kada je u pitanju brzina donošenja presuda zbog kompleksnosti samog procesa.
On je podsetio na presude u slučaju fizičkog napada na novinara Daška Milinovića kojom je prvooptuženom određena kazna zatvora od godinu dana i dva meseca, drugooptuženom 10 meseci, a optuženom za podstrekivanje godinu i četiri meseca. Stamenković je kazao da je zadovoljan radom suda koji je u tom slučaju dodelio gotovo 50 odsto maksimalno zaprećene kazne za nanošenje lakših telesnih povreda, koja je tri godine.
Pomoćnica ministarke kulture i informisanja Slavica Trifunović pozvala se na podatke sa 41. zasedanja Generalne skupštine UNESKO na kojoj je predstavljen izveštaj koji se bavi napadima na novinare, iznevši podatak da je od 2016. do 2020. godine čak 400 novinara ubijeno zbog posla kojim se bave ili tokom obavljanja istog. Prema njenim rečima, veliku pretnju predstavlja porast proizvoljnog zatvaranja novinara, a u toku 2020. godine 274 novinara su zatvorena, što čini najveći ukupni godišnji broj u poslednje tri decenije.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da je institucija koju predstavlja inicirala postavljanje platforme na kojoj će biti evidentirani svi napadi uključujući i diskreditaciju i vređanje novinara, dodavši da je tu inicijativu potpisalo 12 udruženja i sindikata novinara.
“Ne volim kada govorimo o krivično-pravnoj zaštiti novinara, jer ima napada na novinare koje ne podležu Krivičnom zakoniku”, ocenio je Pašalić i apelovao da se definiše ko je novinar, ne u smislu licenciranja novinara, već da se napravi precizna definicija novinara kako bi mogao biti prepoznat kao krivično-pravni ili prekršajno-pravni subjekt. On smatra da bi se slučajevi brže rešavali ukoliko bi se radilo o prekršajnim postupcima u okviru kojih bi proces bio okončan već za 48 sati.
Veran Matić: Na suđenjima nema novinara
Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić podsetio je na pretnje smrću i paljenjem redakcije Krik početkom decembra i nedavno donetu presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Matić je istakao da se gotovo niko od medija nije pojavio na tom suđenju čime su, kako je rekao, pokazali kakav odnos imaju prema tom slučaju. Matić je podsetio je i na slučaj napada na novinara FoNeta Davora Lukača koga je fizički napala grupa muškaraca dok je izveštavao sa protesta u Beogradu protekle subote.
Novinar FoNet-a zvao je posebni SOS broj na koji novinari mogu prijaviti nasilje, brzo se obratio policiji i tužilaštvu, i proces je u toku.
Dragan Banjac
