Zoran Pavić
„Procedura“ je ovakva: na srpskim livadama se svakog vikenda a nekad i češće igra veliki broj fudbalskih utakmica, neke od njih, ove u pretenciozno nazvanoj Superligi, ali za divno čudo i bez pravog objašnjenja, i one iz Prve lige nalaze se na listama svetskih (evropskih) kladionica.
Dešava se na tim terenima svašta, mnogo toga je oku običnog gledaoca sumnjivo i na jesen, a posebno tamo negde u aprilu i maju kad sve procveta, pa i nameštanje. Malobrojnima koji odlaze na stadione (terene) ostavljena je mogućnost da ne veruju svojim očima, često su u čudu i neki od aktera na terenu. I šta se dešava u svim tim prilikama kad se muljanje vidi iz aviona- ništa. Kad se vidi iz Niona, stvar je bitno drugačija.
Najnovija dojava iz UEFA o sumnjivom toku i ishodu septembarskog meča Prve lige Srbije između pančevačkog Železničara i zaječarskog Timoka 1919 (3:2), koja sadrži i nedvosmislenu poruku FSS da nešto uradi po tom pitanju, pokazala je još jednom svu učmalost i licemerje domaće fudbalske organizacije koja se očigledno ne može izlečiti osim rušenjem do temelja, detoksikacijom zemljišta, pa izgradnjom neke sasvim nove.
Kao i u prethodnim slučajevima kad su iz sedišta UEFA u Nionu stizale depeše o „čudnim“ utakmicama i rezultatima, a na koje su je upozorili lanci kladionica inače prema njoj uvek sponzorski raspoloženi, iz FSS su „reagovali“ vrlo brzo za svoje kriterijume, iako pre toga na tim mečevima niko od zvaničnika nije video ništa sumnjivo, niti je iko od aktera išta sumnjivo prijavio. U ranijim slučajevima odrezivane su kazne a da uz njih nije spakovano iole pristojno obrazloženje, često nije hilo ni formalnog „saslušanja“ optuženih, stradali su uglavnom klubovi „tikve bez korena“, dakle bez uporišta njihovih čelnika u vlasti. I izmišljena je suluda kovanica „integritet takmičenja“.
Dakle, na stranu to što je neobjašnjivo da kladionice po svetu imaju u ponudi i srpske drugoligaše, kako ne možeš nekog da osudiš za nameštanje jer za to nemaš dokaza, osudiš ga za „ugrožavanje integriteta“, za šta takođe nemaš dokaza, ali nemaju ni oni da nisu, jer ta floskula ne znači ama baš ništa. Odrežeš debelo, javiš UEFA da si postupio po svojim propisima, i ajmo dalje po starom. Ko je u tome učestvovao, da li sudije, članovi uprava, fudbaleri- niko se time ne bavi, UEFA to ne traži jer to su „naše stvari“. I tu se umesto dvotačke stavlja tačka. „Integritet“ je sačuvan, nikom nije ni rečeno da je nameštao jer je to i u Srbiji ozbiljno krivično delo, pa se nema šta ni dokazivati.
Uostalom, u istoriji srpskog fudbala za nameštanje je pravosnažno osuđen samo jedan sudija i niko više. I on je to radio valjda iz ćejfa, jer o saučesnicima nije bilo ni reči.
(Danas)
