BEOGRAD, 29. juna 2022. – Istraživačko-izdavački centar Demostat danas je u Medija centru predstavio najnovije istraživanje, rađenp telefonski na 1.200 ispitanika od 13. do 22. juna, o spoljno-političkim orijentacijama građana Srbije: oodnosu građana prema Evropskoj uniji, svrstavanju u blokovsku podelu sveta ili neutralnost, o odgovornosti za sadašnju situaciju u Ukrajini, o mišljenju građana o tome da li Srbija treba ili ne treba da uvede sankcije Rusiji…
Rukovodilac istraživačkog tima, sociolog Srećko Mihailović rekao je na početku prezentacije da treba uzeti u obzir činjenicu „dac li su građani dovoljno slobodni da daju svoj iskaz jer se mnogi plaše da kažu ono što misle“.
Trećina ispitanika i dalje je (kao i u vreme jugoslovenske zajednice naroda) misli da su Srbima najbliži Crnogrc (34%), potom Makedonci (27%), a petina bliskim smatra Mađare i Bošnjake. Dominira dobro mišljenje o Viktoru Orbanu i Miloradu Dodiku. „Dobro mišljenje o Orbanu potiče iz dobrih odnosa Srbije i Mađarske i posebno zbog spremnosti te zemlje da
pomogne Srbiji oko energetske krize, ali i zbog stavova Orbana prema Evropskoj uniji.
U javnom mnenju građana Srbije dominira mišljenje o Rusima kao narodu koji je najbliži Srbima. Tako misli četiri od deset ispitanika. Znatno iza njih je grupa od pet naroda: Grci (9%), Francuzi i Nemci (po 8%), i Italijani i Mađari (po 6%). Po mišljenju naših ispitanika, kaže Mihailović, najvažniji spoljopolitički partner Srbije je Rusija. Tako misli četvoro od deset ispitanika. Potom sledi Evropska unija koju u prvi plan ističe gotovo svaki treći ispitanik. Kina je na trećem mestu po mišljenju svakog četvrtog ispitanika. I tu je kraj. Rusija, Evropska unija, Kina i niko više.
Najvažniji spoljnopolitički partner Srbije je Rusija, potom EU, Kina i ostali… Prema podacima o bespovratnoj pomoći su nalazi su nešto drukčiji: 1) Evropska unija – 4.665.000; 2) Ujedinjeni Arapski Emirati – 1.097.000; 3) Nemačka – 905.000; 4) Japan – 399.000; 5) SAD – 203.000; 6) Švajcarska – 1215.000; 7) Švedska – 106.000. (Izvor podataka: Baza podataka Centra za razvojnu pomoć OECD-a; podaci su neklompletni jer
npr. nedostaju podaci za Rusiju, Kinu, Tursku). Građani misle da je po bespovratnoj pomoći Srbiji najviše dala Evropska unija – tako misli svaki treći ispitanik.
Prema podacima Narodne banke Srbije od 2010. do 2019. godie, investicije EU u Srbiju iznosile su oko 70%, Rusije oko 9%, Kine oko odsto… Odnos građana Srbije prema Evropskoj uniji: Generalno, trećina ispitanika smatra da Srbija treba da usaglasi spoljnju politiku sa EU, a gotovo duplo više (33% prema 56%) misli obratno, da Srbija ne treba da usaglasi svoju spoljnju politiku sa politikom Evropske unije.
Da li Srbija treba ili ne treba da usaglasi spoljnju politiku sa Evropskom unijom: Dve petine (43%) smatra da Srbija treba da odbije ulazak u EU, nepuna trećina pak smatra da treba
da prihvati ulazak. Ovde imamo i jedan zanimljiv odgovor po kojem Srbija treba da
ostane negde između. Na, u ovom trenutku hipotetičkom, referendumu o ulasku Srbije u Evopsku uniju, trećina ispitanika bi rekla DA, a polovina bi rekla NE.
U podtekstu politike koja se vodi od strane pomenutih subjekata nalazimo stav: „Mi hoćemo u EU, ali pod našim uslovima“ ili „Mi hoćemo u EU, ali da se ništa kod nas ne menja“ ili „Ako nas hoćete, mi smo tu, ovakvi kakvi smo. Sve u svemu, nekako ispada da mi primamo Evropsku uniju u naš Balkan, a ne oni nas u Evropu!“, navodi Mihailović.
„Srbija treba po svaku cenu da sačuva svoju neutralnost“. Četiri petine ispitanika se izjašnjava za neutralnost dok svaki deseti ispitanik se ne slaže sa tvrdnjom da Srbija treba po svaku cenu da sačuva svoju neutralnost. Četiri petine ispitanika (80%) nije za uvođenje sankcija Rusiji! Gotovo polovina ispitanika (46%) ima poverenje u rad Aleksandra Vučića, a kada bi izbori bili sledeće nedelje 48% njih bi glasalo za Srpsku naprednu stranku. Sledi Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa sa 10 odsto, SPS sa devet odsto, DSS (6%), Dveri i Zavetnici (4%), DS sa tri odsto…
U političkoj areni u kojoj se htela – ne htela našla Srbija dominiraju četiri aktera: Rusija, Evropska unija, Amerika i Kina, ističe Mihailović. Putin je lider o kojem građani Srbije imaju najbolje mišljenje (45%), 34% građana Srbije reklo bi na mogućem referendumu DA, a 51% NE Evropskoj uniji.
Uprkos poznavanju činjenica i uprkos prihvatanju interesa kao kriterijuma u međunarodnoj politici, građani Srbije u promišljanju spoljne politike daju prednost emocijama, što onda u tolikoj meri boji percepciju međunarodnih odnosa da se u znatnom broju slučajeva ne može govoriti o racionalnim preferencijama. Javnomnjenski pogledi na spoljnu politiku obojeni su emocijama i obeleženi konfuzijom stavova i protivrečnim pogledima na ono što se dešava u kolopletu u kojem se našla Srbija, zaključio je Mihailović.
Zanimljivo da su Srbima najbliži Rusi i Grci. Programski direktor Demostata Zoran Panović podsetio je da je upravo ovaj narod (Srbi) smislio onu – Teško onom koga Grci hrane i Rusi brane.
D. B.
